Zastoj na frontu, to su vesti koje najčešće čujemo sa ukrajinskih bojišta u poslednje vreme. Vladimir Zelenski je u svađi sa vojnim vrhom, njegova zemlja ostaje bez podrške, novca i municije, a Rusi izvode nove napade. Sa druge strane, i ruske snage su iscrpljene. Vladimir Putin troši zalihe sovjetskog oružja, veliki talas mobilizacije izazvao je bes njegovih građana. Stoga, ovo je možda godina kada će se uveliko pričati o mirovnom sporazumu, koji, čini se, zavisi od ishoda jednih izbora - američkih.
Ruski predsednik Vladimir Putin neće sklopiti mir u Ukrajini pre nego što sazna rezultate američkih izbora u novembru 2024. godine, samtra visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta, usred zabrinutosti da bi potencijalna pobeda bivšeg predsednika Donalda Trampa mogla bi da smanji podršku Zapada Kijevu.
Tramp, koji traži reizbor 2024. i vodeći je kandidat za republikansku predsedničku nominaciju, oštro je kritikovao podršku SAD Kijevu.
Visoki zvaničnik na brifingu novinarima nakon sastanka ministara inostranih poslova NATO-a u Briselu rekao je da je Alijansa ponovila svoju podršku Ukrajini.
„Očekujem da Putin neće sklopiti mir ili smislen mir pre nego što vidi rezultate naših izbora“, rekao je zvaničnik, koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao o ishodima sastanka.
Na pitanje da li izražava lično mišljenje ili stav američke vlade, zvaničnik je rekao da je to „široko raširena premisa“.
Anketa Rojtersa/Ipsosa sprovedena sredinom novembra pokazala je da su Tramp i američki predsednik Džozef Bajden u teškoj trci, pri čemu je Tramp vodio sa 51 prema 49 odsto kada je od ispitanika zatraženo da izaberu između njih dvojice.
Demokrata Bajden pružio je ogromnu vojnu pomoć i drugu podršku Kijevu od početka ruske invazije u punom obimu u februaru 2022. godine, ali o dodatnom finansiranju Ukrajine odlučuje Predstavnički dom pod kontrolom republikanaca.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ranije ovog meseca pozvao je Trampa, koji je rekao da bi mogao da okonča rat za 24 sata ako bude ponovo izabran, u Ukrajinu kako bi se lično uverio u razmere sukoba.
Globalni „samit mira“ za Ukrajinu sada bi mogao da se održi u februaru 2024. godine, rekao je visoki ukrajinski zvaničnik usred zabrinutosti Zapada da rat u Gazi otežava pridobijanje diplomatske podrške Kijevu.
Ukrajina je imala za cilj da ove godine održi samit svetskih lidera dok pokušava da izgradi globalnu koaliciju podrške da bi podržala „formulu“ za mir od 10 tačaka koju je izradio predsednik Vladimir Zelenski.
Kijev je organizovao seriju razgovora na kojima su učestvovale desetine zemalja bez Rusije.
Ihor Žovkva, glavni diplomatski savetnik Zelenskog, rekao je Rojtersu da će Ukrajina organizovati četvrti sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost uskoro, dok se pominje i širi samit.
„A Globalni samit bi mogao da se održi u februaru 2024. To će označiti i simboličan početak praktične primene ukrajinske formule mira i sumirati sve rezultate koji su već postignuti“, rekao je on.
Plan Zelenskog od 10 tačaka uključuje pozive na obnovu teritorijalnog integriteta Ukrajine, povlačenje ruskih trupa, zaštitu zaliha hrane i energije, nuklearnu sigurnost i oslobađanje svih zatvorenika.
Zelenski je rekao da je razgovarao o pripremama za samit sa predsednicima Indonezije i Paragvaja, zamolivši ih da se pridruže naporima.
Pored toga, Zelenski se suočava i sa raskolom sa vojnim vrhom, pre svega generalom Valerijem Zalužnjim. Njih dvojica ne slažu se oko toga šta bi trebalo da budu prioriteti Ukrajine, ali ni kakva je realna situacija na frontu.
Pojedini ukrajinski mediji pisali su i da Zelenski gubi podršku javnosti, time što ne želi da prizna da problemi postoje, već ponavlja uobičajeni narativ – da je sve u redu i da Ukrajina napreduje.
Sa druge strane, Vladimir Putin se suočava sa sve češćim pobunama unutar Rusije. Prvo je to bio neuspeli marš šefa Vagnera Jevgenija Prigožina, koji je kasnije poginuo u misterioznoj avionskoj nesreći.
Sada su to porodice mobilisanih Rusija, koje su sve glasnije po pitanju protivljenja ratu i mobilizaciji.
Putin tako gubi podršku građana Rusije, na koje rat sve više utiče. On takođe priprema kampanju za predsedničke izbore na proleće, zbog čega mu je potreban svaki vid podrške. Kako bi to delimično osigurao, on je nedavno istakao da Rusija ne odustaje od svojih ciljeva u Ukrajini.
„Zapad ne odustaje od svoje strategije obuzdavanja Rusije i svojih agresivnih ciljeva u Ukrajini. Ali, mi takođe nećemo odustati od svojih ciljeva specijalne vojne operacije“, istakao je Putin na proširenom sastanku odbora ministarstva odbrane.
POGLEDAJTE JOŠ:
Prema njegovim rečima, ruske snage imaju inicijativu i rade ono što smatraju potrebnim.
On je ocenio da Ukrajina trpi velike gubitke i da je u velikoj meri potrošila svoje rezerve, pokušavajući da svojim, kako je rekao, „pravim gospodarima, pokaže bar neke rezultate svoje takozvane kontraofanzive“.
Putin je ponovio da Zapad nastavlja da vodi hibridni rat protiv Rusije, da snabdeva Ukrajinu obaveštajnim informacijama u realnom vremenu i dostavlja joj oružje.
Ipak, analitičari sugerišu da će uskoro možda doći trenutak kada će obe strane morati da pristanu na neku vrstu kompromisa.