Sarkozi u knjizi opisuje 20 dana provedenih u zatvoru: „Sivi svet nehumanog nasilja“

U knjizi "Dnevnik zatvorenika" 70-godišnji Sarkozi piše je da je njegov sopstveni čvrst stav prema kriminalu sagledan iz druge perspektive kada prepričava neobičan obrt u svom životu koji je usledio pošto je proglašen krivim za kriminalno udruživanje u finansiranju svoje predsedničke kampanje 2007. godine sredstvima iz Libije.

Sud ga je u septembru ove godine osudio na pet godina zatvora, na šta je uložio žalbu. On je odmah po izrečenoj presudi morao da ode u zatvor, a po uloženoj žalbi pušten je uz sudski nadzor posle 20 dana.

Njegova knjiga pruža redak pogled unutar pariskog zatvora Sante gde je Sarkozi bio u samici, daleko od drugih zatvorenika iz bezbednosnih razloga. Njegova usamljenost prekidana je samo redovnim posetama supruge, bivšeg supermodela Karle Bruni-Sarkozi i njegovih advokata.

Sarkozi je napisao da je ta ćelija izgledala kao "jeftin hotel, sem blinidrnih vrata i rešetaka" sa tvrdim madracom, jastukom nalik na plastiku i tušem sa tankim mlazom vode. On je opisao "zaglušujuću buku" zatvora, posebno tokom noći.

Kada je otvorio prozor prvog dana u zatvoru čuo je zatvorenika koji je "neumorno udarao rešetke ćelije sa metalnim predmetom". "Atmosfera je bila preteća. Dobro došli u pakao", napisao je Sarkozi.

Napisao je da je odbio hranu služenu u malim plastičnim posudama zajedno sa "vlažnim, mlitavim bagetom", i da mu je bila muka od mirisa te hrane. Umesto toga jeo je mlečne proizvode i pločice s žitaricama.

Dozvoljeno mu je bilo jedan sat dnevno u maloj prostoriji za vežbanje gde je najčešće koristio osnovnu traku za trčanje.

Sarkozi je naveo da je bio informisan o nekoliko nasilnih incidenata koji su se dogodili dok je bio u zatvoru, a koje je nazvao "košmarom".

"Najnehumanije nasilje je bila dnevna realnost ovog mesta", napisao je on pokrećući pitanja o sposobnosti zatvorskog sistema da reintegriše ljude kada odsluže svoje kazne.

Sarkozi, koji je poznat po oštroj retorici o kažnjavanju kriminalaca, rekao je da je obećao sebi da će kada bude pušten davati složenije i više nijansirane izjave od ranijih o tim temama.

Pored priče o zatvorskom životu Sarkozi je u knjizi ponudio i strateške političke savete svojoj konzervativnoj Republikanskoj stranci i otkrio da je iz zatvora telefonom razgovarao sa liderkom krajnje desnice Marin Le Pen, nakadašnjom oštrom rivalkom.

Stranka Marin Le Pen Nacionalno okupljanje "nije opasnost za republiku", napisao je Sarkozi.

"Ne delimo iste ideje kada je reč o ekonomskoj politici, ne delimo istu istoriju.. i primećujem da je moguće da i dalje ima nekih problematičnih figura među njima. Ali oni predstavljaju toliko francuskih ljudi, poštuju rezultate izbora i učestvuju u funkcionisanju naše demokratije", ocenio je Sarkozi.

On je ocenio da rekonstrukcija oslabljene Republikanske stranke "može da bude ostvarena samo kroz najširi mogući duh jedinstva".

Republikanska stranka se poslednjih godina udaljavala od stavova kog su se stranke držale decenijama da svaka izborna strategija mora da bude usmerena ka obuzdavanju krajnje desnice, čak iako to znači gubljenje neke oblasti drugom konkurentu.

Politički analitičar Rolan Kajrolr rekao je da su Sarkozijeve reči odjeknule kao grom s obzirom na višedecenijski stav francuskih konzervativaca da Nacionalno okupljanje ne deli iste vrednosti i da nije moguć nikakav izborni savez sa ekstremnom desnicom.

Bivši francuski predsednik, od 2007. do 2012, već je godinama povučen iz aktivne politike ali ostaje vrlo uticajan, posebno u konzervativnim krugovima, ukazuje AP.

Sarkozi je takođe pomenuo svoje bivše prijateljstsvo sa centrističkim predsednikom Emanuelom Makronom. Njih dvojica su se sreli u Jelisejskoj palati samo nekoliko dana pred Sarkozijev odlazak u zatvor.

Prema Sarkoziju, Makron je izrazio zabrinutost zbog bezbednosti u zatvor Sante i ponudio da ga prebaci u drugi zatvor, što je on odbio. Umesto toga dva policajca su raspoređenja u susednoj ćeliji koja su ga stalno štitila.

Sarkozi je rekao da je izgubio poverenje u Makrona kada on nije intervenisao da spreči da mu se u junu oduzme Legija časti, najviše francuskko odličje.