Tramp uveo prve sankcije Moskvi od povratka u Belu kuću: Na udaru dva ruska naftna giganta

Ovaj potez označava najnoviji preokret Trampove administracije, od pritisaka na Kijev da pristane na mirovni sporazum, pa do sve većeg nezadovoljstva zbog maksimalističkih zahteva Vladimira Putina, prenosi Gardijan.

"Sada je vreme da se zaustavi ubijanje i da se odmah proglasi prekid vatre", izjavio je ministar finansija Skot Besent u saopštenju povodom sankcija Rusiji.

"S obzirom na odbijanje predsednika Putina da okonča ovaj besmisleni rat, Ministarstvo finansija uvodi sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama koje finansiraju ratnu mašinu Kremlja. Ministarstvo je spremno da preduzme dalje korake ako bude potrebno kako bi podržalo napore predsednika Trampa da okonča još jedan rat. Ohrabrujemo naše saveznike da nam se pridruže i pridržavaju ovih sankcija", navedeno je.

Britanska vlada je prošle nedelje sankcionisala Rosnjeft i Lukoil. Evropska unija sankcionisala je Rosnjeft, rusku državnu naftnu kompaniju, ali ne i Lukoil Lukoil, koja je privatna, uglavnom zbog izuzetaka za Mađarsku i Slovačku, koje kupuju rusku naftu.

Tramp, govoreći u Ovalnoj kancelariji sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, u sredu je potvrdio i da je otkazao planirani samit sa Putinom, što je još jedan znak prekida u pregovorima između Vašingtona i Moskve.

"Otkazali smo sastanak sa predsednikom Putinom. Nije mi delovalo ispravno. Nije izgledalo kao da ćemo doći do tačke do koje treba da dođemo, pa sam ga otkazao. Ali, to ćemo učiniti u budućnosti", rekao je Tramp.

"Rosnjeft - najvažnija ruska firma koja nije bila pod američkim sankcijama"

Sankcije uvedene u sredu predstavljaju najnoviji i najdirektniji pokušaj da se preseku prihodi od prodaje ruske nafte u inostranstvu. Ranije je Tramp uveo carinu od 25% na robu iz Indije kao, kako je rekao, odmazdu zbog kupovine jeftine ruske nafte.

"Rosnjeft je bila najvažnija ruska firma koja još nije bila pod punim američkim sankcijama", napisao je Edvard Fišman, bivši visoki zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova zadužen za sankcije.

Veliko pitanje koje ostaje jeste da li će SAD zapretiti stranim trgovcima, bankama i rafinerijama koje i dalje pomažu u prodaji ruske nafte, dodao je on.

"Očekujem, makar kratkoročno, povlačenje iz poslova sa ruskom naftom. Da li ovo označava dugoročni, strateški pritisak na prihode Rusije od nafte - krvotok Putinove ekonomije - zavisiće od američke posvećenosti aktivnom, kontinuiranom sprovođenju mera", napisao je Fišman.