0
Kad su Dragan i grupa njegovih Srba stigli na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" u junu 2023. godine, imali su dokumenta koja su svedočila o mesecima rada u inostranstvu za jednu rusku građevinsku kompaniju. Istina je, međutim, kako piše Slobodna Evropa, bila sasvim drugačija: svi su se vraćali kući sa ratišta u Ukrajini, gde su se, nakon kratke vojne obuke na poligonima u blizini Moskve, borili u ruskoj jedinici "Vuk" .
Slučaj ove grupe najnoviji je dokaz, kako objavljuje portal Slobodna Evropa, o postojanju podzemnog sistema koji pruža međunarodno pokriće za angažmane sa Balkana na front i učešće u ruskom ratu protiv Ukrajine – u sukobu koji traje već deceniju, počevši od aneksije Krima 2014. godine, a koji je prerastao u potpunu invaziju kada su desetine hiljada regularnih ruskih trupa prešle ukrajinsku granicu u februaru 2022.
Iako je njihove slike sa zamagljenim licima moguće povremeno videti na Telegramu, platformi popularnoj među vojnicima sa obe strane, ne postoje pouzdane procene o tome koliko je Srba ratovalo uz Ruse.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome koliko se srpskih građana trenutno nalazi na frontu.
RSE je uspeo da intervjuiše jednog od boraca, koji je bio angažovan kao plaćenik, nakon što mu je garantovana anonimnost. Njegov iskaz daje detaljan prikaz ličnog osmomesečnog iskustva tokom 2022-23. godine.
„Dragan“, koji je proveo dva meseca na obuci i još šest meseci pod ugovorom za učešće u ratu u Ukrajini, dao je novinarima RSE dokumente i fotografije koje su omogućile da putem nezavisnih izvora i otvorenih podataka potvrde njegovu priču koja je ovde predstavljena, osim u delovima gde je drugačije navedeno.
Draganova priča o greškama zbog poverenja u sumnjive posrednike i o komandantima punim prezira pokazuje kako Srbi, delom namamljeni „bratskim“ entuzijazmom, odlaze u Rusiju kako bi bili brzo obučeni za ratovanje i poslati u borbu.
Ona takođe pruža redak uvid u naizgled stalan tok gubitaka među Srbima i drugim Balkancima u Ukrajini – kao i u prekršena obećanja i druge razloge zbog kojih je Dragan odlučio da se ne vrati u Rusiju, ni u rovove.
„Za njih ljudski život vredi koliko je vredeo i u vreme [Josifa] Staljina,“ kaže Dragan za RSE, pozivajući se na nasleđe najbrutalnijeg i najozloglašenijeg sovjetskog diktatora, kako bi opisao svoje iskustvo kao plaćenik.
„Jedan masovan posao, u kojem se obični ljudi ubijaju — mobilisani ili plaćeni, svejedno“.
Učešće u stranim ratovima krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do osam godina od kad je Srbija 2015. godine pooštrila svoje zakone. Javna upozorenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića protiv plaćeničkih angažmana postala su oštrija od početka 2022. godine.
Istovremeno, Srbija koja je kandidat za članstvo u EU, izbegla je pridruživanje sankcijama protiv Rusije i održala je trgovinske i diplomatske veze sa Moskvom.
Istraživanja pokazuju da skoro polovina od sedam miliona stanovnika Srbije i dalje smatra Rusiju svojim glavnim saveznikom (daleko ispred Kine), a simbol „Z“ kao podrška za ruske ratne napore često je moguće videti širom Srbije.
Detaljna analiza sudskih spisa u Srbiji od 2014. godine do danas pokazuje da je uprkos zvaničnim potvrdama da su stotine Srba ratovale u Ukrajini u prvim godinama sukoba, samo 37 osoba osuđeno za učešće u ukrajinskom ratu i još jedna za organizovanje takvog učešća.
U samo šest slučajeva određene su zatvorske kazne, dok se samo jedna tiče angažmana u ratu nakon eskalacije sukoba 2022. godine.
Trenutno nema postupaka protiv navodnih „boraca“.
Dragan, koji je u ranim tridesetim, ranije nije krivično gonjen, pokazuju štura dokumenta koja su sudovi dostavili RSE.
On je otputovao je u Moskvu sredinom novembra 2022. godine na obuku da bi bio poslat u rat u Ukrajinu. Sve ovo odigralo se, kako kaže, na osnovu planova koje je detaljno dogovorio sa još jednim srpskim državljaninom, Dejanom Berićem.
Berić se nalazi u inostranstvu otkako se pridružio ruskim snagama u Ukrajini 2014. godine i ima „pasoš“ separatista koje podržava Rusija na okupiranim teritorijama Ukrajine.
Sebe naziva ratnim reporterom, ali je bio pod istragom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zbog učešća u ratu. Berić nikada nije skrivao da je od 2014. godine primao srpske borce u sukob, a u svom poslednjem regrutacionom videu na YouTubeu od 13. septembra tvrdio je da se sprema za put po Rusiji po „Putinovoj komandi“.
Berić i bosanski Srbin po imenu Davor Savičić povezani su sa ruskom borbenom jedinicom koja, od njenog osnivanja negde u vreme invazije 2022. godine, nosi Savičićevo kodno ime „Vuk“.
Obojica su prošle godine javno govorili o regrutovanju Srba za rat, uključujući i regrutaciju u zloglasnu Vagner grupu, bez obzira na pretnju procesuiranja.
Dragan kaže da, iako su ga naveli da veruje da će mu se Berić pridružiti ili da će ih predvoditi, on ga je video u Ukrajini samo dva puta i to kada je Berić bio tamo da bi snimio promotivne video snimke.
Kaže da je Savičića, kojeg bosanske vlasti sumnjiče da je Vagnerov plaćenik, video u Avdijivki i Bahmutu. Ova dva ukrajinska grada razorena su u borbama između ruskih i ukrajinskih snaga, uz veliki broj civilnih žrtava i prisilno raseljavanje desetina hiljada stanovnika.
Ni Berić ni Savičić nisu odgovorili na pitanja RSE poslata preko društvenih mreža.
Dragan svedoči da nije imao prethodno vojno iskustvo osim obaveznih šest meseci služenja vojnog roka, i rekao je za RSE da nikada nije bio uključen u nacionalističke grupe niti je bio posebno politički aktivan.
Objašnjava da je bio privučen mogućnošću da „pomogne bratskom ruskom narodu“ i obećanjem ruskog pasoša koje mu je Berić dao. Obećanje se nije obistinilo a Dragan kaže da je sam kupio avionsku kartu za moskovski aerodrom Vnukovo, preko Turske.
Na pitanje o finansijskim uslovima dogovora, Dragan je rekao da je dobio 110.000 rubalja (oko 1.215 dolara) u kešu za svaki od dva meseca obuke, i oko dvostruko više za svaki od šest meseci borbe u Ukrajini. Prosečna mesečna plata u to vreme u Srbiji bila je oko 808 dolara.
Kako svedoči na aerodromu Vnukovo dočekao ga je čovek koji se predstavio kao Dima, a kojeg je Dragan shvatio kao oficira ruske vojne obaveštajne službe GRU. RSE nije uspela da potvrdi Diminu zvaničnu poziciju.
Dima ga je, prema Draganovim rečima, odvezao do snežnog parkinga i belog kombija sa zatamnjenim staklima, a zatim su se vozili 45 minuta.
„Izašli smo s autoputa preko nekih naseljenih mesta. U jednom trenutku, počele su da se pojavljuju vojne rampe,“ kaže Dragan. „Sve oko nas je bilo vojno. Oni [stražari] su samo stajali mirno, salutirali i otvarali [rampe] bez reči.“
RSE je na osnovu Draganove priče o putovanju i slika koje je dostavio mogao da potvrdi da je odveden na vojni poligon Alabino, zapadno od Moskve.
Dragan procenjuje da je tokom narednih osam nedelja na Alabinu bilo oko 25 Srba; pet njih, rekao je, odustalo je pre završetka obuke.
Bilo je navodno Srba iz Srbije, ali i iz Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, Crne Gore, Severne Makedonije, pa čak i jedan Srbin iz Francuske.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
