0
Poslednjih dana oči svetske političke scene uperene su na sukob između ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine. Tenzije na ovom tlu osećaju se od 2014. godine, nakon ukrajinskih proevropskih revolucija Majdana i ruske aneksije Krima. Prekid vatre, 2015. bio je kratkrotrajna naznaka primirja, a danas šest godina kasnije upozorenja i izjave koje dolaze iz Moskve, Kijeva i Vašingtona najavljuju potencijalnu katastrofu.
Pročitajte još:
Moskva i Kijev su u sukobu od 2014. godine, kada su separatisti koje podržava Rusija u ukrajinskom Donbasu započeli krvavi građanski rat, proglasivši nezavisnost Donjecke i Luganske oblasti.
Po podacima Ujedinjenih nacija više od 13.000 ljudi poginulo je u borbama, većina u prvih nekoliko krvavih meseci, dok su se separatisti i ukrajinske snage podržane od Moskve borile za teritoriju.
Uprkos prekidu vatre uz posredovanje EU, poznatom kao Minski protokol, koji je stupio na snagu 2015. godine, mirovni pregovori su u zastoju u poslednjih šest godina. Ponovo se ponavljaju sukobi, dok se dve strane suočavaju na preko 500 kilometara dugoj liniji fronta, koja deli spornu teritoriju između ukrajinskih snaga i Rusije.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju za nadgledanje sukoba (OEBS) i dalje svakodnevno izveštava o desetinama, ponekad i stotinama kršenja prekida vatre, a ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u četvrtak da je u ovoj godini do sada ubijeno 20 vojnika, uključujući četiri ove nedelje u najsmrtonosnijem pojedinačnom obračunu poslednjih meseci. Ukupno je povređeno 57 vojnika.
Zahuhtavanje poslednjih nedelja
Nekoliko izveštaja, uključujući video zapise i fotografije deljene na društvenim mrežama, dokumentovalo je značajno rusko vojno prisustvo raspoređeno kako na Krimu, domu ruske Crnomorske flote koju je Rusija pripojila Ukrajini 2014. godine, tako i blizu granice između Rusije i zone sukoba u istočnoj Ukrajini.
Many videos appear on the internet, showing Russian trains and military convoys in Crimea and at the Ukrainian border — yes, again.
We have mapped the alleged locations, which are mostly in Crimea and Russia's Rostov and Krasnodar regions.https://t.co/dufvgIrrM4
— CIT (en) (@CITeam_en) April 1, 2021
Procenjuje se da je 4.000 ruskih vojnika raspoređeno na granici sa Ukrajinom.
Kao odgovor na nagomilavanje trupa, Evropska komanda američke vojske podigla nivo upozorenja na najviši nivo i sada se ovaj sukob vodi kao „potencijalna neposredna kriza“.
Četiri ukrajinska vojnika poginula su, a sedmoro je povređeno u borbama ove nedelje, što je najsmrtonosniji bilans sukoba u ovoj godini. Na Krimu analitičari ukazuju na višemesečni nedostatak vode kao mogući izvor tenzija. Tome je delimično doprinelo isključivanje Ukrajine sa Severnog Krimskog kanala, nakon aneksije, koji je nekad činio 85 odsto vodosnabdevanja poluostrva.
Ko se još umešao?
„Američki predsednik Džozef Bajden dao je podršku Ukrajini razgovarajući telefonom sa Zelenskim u petak“, saopštila je Bela kuća.
Pročitajte i:
„Bajden je potvrdio nepokolebljivu podršku Sjedinjenih Američkih Država suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine uoči trajne agresije Rusije na Donbas i Krim“, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Sjedinjene Države napale su Rusiju zbog njenih „agresivnih i provokativnih akcija“, za koje kažu da su stvorene u cilju zastrašivanja Ukrajine, a vojna NATO alijansa održala je hitan sastanak u četvrtak uveče, izražavajući zabrinutost zbog nagomilavanja ruske vojske.
U telefonskom pozivu šefova odbrane u četvrtak, Vašington je rekao Kijevu da neće ostaviti Ukrajinu samu u slučaju eskalacije ruske agresije.
Rusija je rekla da su akcije njenih trupa odbrambene prirode.
Predsednički portparol Dmitrij Peskov rekao je novinarima u četvrtak da je Rusija imala pravo da premešta vojne jedinice i trupe po zemlji kako želeli, dodajući da to ne treba nikoga da brine i nikome ne predstavlja pretnju. Kremlj je nedeljama tvrdio da Ukrajina takođe postavlja vojne jedinice u zonu sukoba.
Russian press secretary #Peskov says Russia is no threat to anyone. What do Ukrainians think about that? https://t.co/okgt0UtIvG
— Caspineft (@Caspineft) April 5, 2021
Ipak, Rusija je odlučila da žestoko odgovori na upozorenja SAD i NATO-a. Naime, Peskov je u petak rekao da je situacija na istoku Ukrajine nesigurna i da može u bilo kom trenutku da proključa, dodajući da će raspoređivanje NATO trupa u blizini zone sukoba ili ruskih granica pokrenuti odgovor Moskve. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da bi nova eskalacija Donbasa „uništila“ Ukrajinu.
Čini se da je Ukrajina, sa druge strane, umanjila mogućnost ozbiljne vojne eskalacije u sukobu, istovremeno nastavljajući da upozorava na prisustvo ruskih trupa. Parlament ove države objavio je izjavu ranije ove nedelje, u kojoj se ističe pojačano artiljerijsko granatiranje iz područja koja su držala separtisti i nakupljanje ruske vojne opreme.
„Trenutna eskalacija Rusije je sistemska najveća u poslednjih nekoliko godina, jedini izlaz je diplomatija“, rekao je Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.
#Kuleba, #Blinken discuss escalation in #Donbas, #Crimeahttps://t.co/4FN74k0XiC
— 112 News (@112NewsFeed) April 1, 2021
„Pokazivanje mišića u obliku vojnih vežbi i mogućih provokacija duž granice su tradicionalne ruske igre“, rekao je predsednik Zelenski u petak.
Šta bi moglo da se desi?
Analitičari su podeljeni oko toga šta akcije ruskih trupa znače i kolike bi pretnje mogle da predstavljaju. Neki veruju da Kremlj ulaže ogroman napor u pokušaj da oživi mirovne pregovore, dovede Ukrajinu u povoljniju situaciju i testira posvećenost nove američke administracije Kijevu.
Drugi se ipak plaše da je ovo uvod u novu rundu ruske agresije, prenosi MT.
Majkl Kofman, viši istraživački analitičar iz CNA i stručnjak za rusku vojsku, rekao je da je prošli scenario verovatniji, napominjući da trenutni nivo trupa verovatno neće biti dovoljan za ozbiljnu vojnu eskalaciju u ime Rusije.
More thoughts on Russian military activity around Ukraine. The movements suggest a strong coercive display of force, meant to intimidate, but not a scheduled exercise, or necessarily preparation for an attack. Brief thread. 1/
— Michael Kofman (@KofmanMichael) April 1, 2021
Obaveštajni tim za sukobe obaveštajna služba koja nadgleda ruske vojne i bezbednosne službe, takođe je mišljenja da Rusija namerava da ugrozi Ukrajinu.
Ruski analitičari ukazali su na nedavnu zabranu tri medijske kuće od strane Ukrajine, potez koji se u Moskvi doživljava kao napad na Ruse u Ukrajini i direktnu pretnju ruskom uticaju u zemlji.
Ruski vojni stručnjak, Džejms Šer, stariji saradnik u Međunarodnom centru za odbranu i bezbednost sa sedištem u Talinu, koji je izveštavao zapadne vlade o vojnim sposobnostima Rusije, rekao je da ovaj skuob vidi lokalizovanu eskalaciju.
„Dramatično i poražavajuće, dovodi do raspoređivanja ruskih mirovnih snaga na trenutnoj liniji razgraničenja, kao verovatno najrealnija opcija „, napisao je on u tekstu za RKK.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
