1
Rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da će Moskva, ako SAD rasporede nuklearno oružje u severnoj Evropi, smatrati te objekte i skladišta „legitimnim ciljevima“, a sve zbog izjave finskog predsednika Aleksandra Stuba.
„Ne morate biti vojni strateg da biste shvatili da bi takvi objekti predstavljali izvor direktne pretnje i da bi, naravno, neminovno bili uvršćeni na listu legitimnih ciljeva u scenariju direktnog vojnog sukoba između naše zemlje i NATO“, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na brifingu za novinare, a prenosi ruska državna novinska agencija TASS.
Njeni komentari su usledili nekoliko dana nakon što je finski predsednik Aleksandar Stub rekao da bi nedavno članstvo njegove zemlje u NATO-u moglo Finskoj da obezbedi „pravi resurs nuklearnog odvraćanja“ u vidu američkih projektila. Govoreći o ovoj temi u petak, Stub je dodao da će finska vlada morati da odluči da li da promeni zakone kako bi dozvolila raspoređivanje nuklearnog oružja u zemlji.
Američki zvaničnici nisu javno komentarisali Stubove primedbe, niti su rekli da će nuklearno oružje biti raspoređeno u Finskoj, prenosi Jutarnji list.
Zaharova je, s druge strane, rekla da ukoliko američko nuklearno oružje bude isporučeno Finskoj ili nekoj drugoj zemlji severne Evrope, „bezbednost zemalja u koje to oružje stiže nikako neće biti pojačana, već naprotiv, ugrožena”.
Ona je takođe upozorila finsku javnost na Stubove komentare.
„U kojoj meri su građani Finske svesni rizika sa kojima će morati da se suoče, veliko je pitanje. Takva odluka će zaista mnogo promeniti u kontekstu bezbednosti zemlje i drugih važnih pitanja za tu zemlju“, rekla je Zaharova.
Kako je preneo TASS, ona je dodala da bi razmeštanje nuklearnog oružja u zemljama blizu ruskih granica neizbežno dovelo do vojnog sukoba između Rusije i NATO.
Finska je u aprilu prošle godine postala članica NATO-a, što je više nego udvostručilo granicu NATO-a sa Rusijom. Ulazak Finske u zapadni vojni savez mnogi posmatrači su doživeli kao diplomatski udarac ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji je rekao da je jedan od njegovih ciljeva u ratu sa Ukrajinom da spreči širenje NATO-a na granice Rusije, ali je upravo invazija na Ukrajinu koja je navela Finsku i Švedsku da istovremeno podnesu zahtev za članstvo u NATO-u u maju 2022.
Prošlog meseca, Švedska je preskočila poslednju prepreku za članstvo kada je mađarski parlament odobrio prijem zemlje u NATO. Proces članstva će biti završen kada Švedska dostavi zvaničnu dokumentaciju.
POGLEDAJTE JOŠ:
1
1
2
Međutim, Zaharova nije jedina u Kremlju koja se poslednjih dana ponovo oglasila na temu nuklearnog oružja. Kako se navodi u najnovijem izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW), različiti zvaničnici Kremlja nastavljaju da izdaju upozorenja kao deo tekućih ruskih informativnih operacija čiji je cilj slabljenje i odvraćanje zapadne podrške i pomoći Ukrajini.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje samo ako „nešto“ ugrozi postojanje Rusije.
Peskov je takođe optužio Zapad da „rutinizuje“ temu nuklearnog rata, koji je Peskov nazvao „izuzetno opasnim“ i „neodgovornim“, uprkos tome što upravo ruski zvaničnici najčešće otvoreno prete upotrebom nuklearnog oružja.