Izbori u Rusiji okončani su ishodom koji je bio poznat mesecima unazad. Vladimir Putin dobio je oko 87 odsto glasova, ali je jedan od glavnih utisaka ovih izbora lekcija koju su Rusi održali usred Beograda. Čekajući od jutra do mraka u redovima za glasanje, na hiljade državljana Rusije pokazalo je ljudima, a još bitnije, vlasti u Srbiji kako zapravo izgleda život u zemlji kojoj vlada Putin. Zato su istrajali i strpljivo čekali svoj red, da bi na kraju ambasada Rusije odbila da produži rok glasanja, zbog čega na hiljade ljudi nije iskazalo svoju izbornu volju. Čak ni to nije bilo dovoljno da iz Beograda stignu dobre vesti za Putina, imajući u vidu da je samo tri odsto Rusa u Srbiji glasalo za njega.
Vladimir Putin dobio je 87,28 odsto glasova na izborima za predsednika Rusije, pokazuju preliminarni podaci koje je objavila ruska Centralna izborna komisija na osnovu 100 odsto obrađenih glasačkih listića. Nikolaj Haritonov osvojio je 4,31 odsto glasova, Vladislav Davankov 3,85 odsto, dok je za Leonida Slutskog glasalo 3,2 odsto birača.
Izbori u Rusiji trajali su tri dana, od 15. do 17. marta. Očekuje se da će zvanični rezultati biti objavljeni u četvrtak 21. marta.
Prema podacima sajta „Vote Abroad“, Putin je u Beogradu dobio tri odsto glasova, dok je najviše osvojio Vladislav Davankov, čak 67 odsto.
Neispravni listići čine 14 odsto, a pretpostavlja se da su na njima Rusi dopisivali ime Alekseja Navaljnog, dok se 13 odsto njih izjasnilo da ne želi da zaokruži bilo kod kandidata. Drugi kandidati Nikolaj Haritonov i Leonid Slutski osvojili su po jedan odsto, dok je takođe jedan odsto listića uništeno.
Ovim su državljani Rusije jasno stavili do znanja zašto su napustili Rusiju i protiv kakvog režima se aktivisti i opozicionari bore već godinama, neki i decenijama.
Rusi u Beogradu ceo dan su čekali u redovima, kako bi glasali na predsedničkim izborima u rodnoj zemlji. Ako nekome, možda vladajućem režimu u Srbiji koji odbija da uvede sankcije Rusiji i podržava Putina, nije bilo jasno zašto Rusi rizikuju hapšenje, zatvaranje, pa čak i smrt da bi se suprostavili represiji, trebalo bi da jeste nakon celodnevne gužve na biračkom mestu Ruska škola na Novom Beogradu.
Reporeri „Nove“ obišli su poslednjeg izbornog dana upravo ovo biračko mesto i zatekli kolonu dugu skoro kilometar. Iako su gotovo svi bili svesni da je pobednik izbora odlučen unapred, rekli su nam da smatraju da je bitno da ne odustaju i da pošalju poruku.
Ruski aktivista Peter Nikitin rekao da ljudi žele da poruče da im je dosta, ali zajedničkim akcijama stiču utisak da nisu sami.
Da je zaista neverovatan broj Rusa u Beogradu izašao na glasanje, pokazuje činjenica da do 20 časova po moskovskom vremenu nisu stigli svi da glasaju. Ambasada im, kako je istakao Peter Nikitin, nije dozvolila da glasaju nakon toga, odbivši da produži rok što je učinjeno u brojnim drugim zemljama.
Kod biračkog mesta na Bulevaru Crvene Armije 28 u Beogradu hiljade ruskih glasača u kilometarskom redu nisu uspeli da glasaju jer je biračko mesto zatvoreno, naveo je u pisanoj izjavi Peter Nikitin iz Ruskog demokratskog društva.
Rusi su tražili da glasanje bude produženo jer nisu stigli da glasaju iako su satima čekali u redu, navedeno je u saopštenju, ali su naišli na odbijanje sopstvene ambasade.
„Ruska Ambasada u Srbiji odbija da produži glasanje iako je to urađeno u više drugih zemalja, Jermeniji, Izraelu, Kazahstanu i Nemačkoj“, napisao je Nikitin u saopštenju.
Rusi su, međutim, odbili da se raziđu i umesto stoga su skandirali „produžiti“ i tražili da se pojavi odgovorno lice iz biračke komisije. U video snimku koja je objavila grupa „RUBS – Zajedno protiv rata“ vide se jake policijske snage oko biračkog mesta na Novom Beogradu.
Sve ovo nije bilo dovoljno da Putinu donese pobedu i u Beogradu. Umesto njega, Rusi su većinski glasali za Vladislava Davankova.
Nakon studija, Davankov je napravio karijeru kao menadžer u kozmetičkoj kompaniji Faberlic biznismena Alekseja Nečajeva, postavši njen potpredsednik 2013. Tokom 2018. godine preuzeo je dužnost zamenika generalnog direktora neprofitne organizacije „Rusija – zemlja mogućnosti“, osnovane na inicijativu Vladimira Putina.
Iste 2018. Aleksej Nečajev je postao Putinov punomoćnik na predsedničkim izborima. Dve godine kasnije, 2020. godine, osnovao je političku stranku Novi ljudi. Njen suosnivač je bio Davankov, koji je kasnije bio na čelu Centralnog izvršnog komiteta stranke i predizborne kampanje za Državnu dumu 2021.
Davankov je tada postao zamenik predsednika Državne dume i ušao u Odbor za budžet i poreze.
Neposredno pre ruske invazije na Ukrajinu, Davankov je prokomentarisao mogući vojni scenario, nazvavši ga „nepovoljnim za stanovnike DNR, LNR, Ukrajince kao i narod Rusije“ jer „rat podrazumeva ljudske žrtve, sankcije, rublje -skok kursa dolara, i drastično povećanje cena hrane”. Kada je rat zapravo počeo, Davankov je se ćutke nije protivio ruskoj invaziji, iako je govorio u prilog mirovnim pregovorima.
POGLEDAJTE JOŠ:
U decembru 2022. Vladislav Davankov i drugi članovi stranke stavljeni su na listu sankcija EU.
„Hoću li mir po svaku cenu? Ne, imam drugo gledište. Važno mi je da rešimo pitanje SPO (Specijalne vojne operacije) i da to ne prepustimo našoj deci“, rekao je Davankov odgovarajući na pitanja birača o ratu.
BONUS VIDEO Izjava Nikitina za Nova.rs
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare