"Zar da čekamo da neki novinar bude ubijen?" Reporteri bez granica: Vučić označio novinare N1 i Nove S teroristima, napadi nikad brutalniji

RSF je dokumentovao 34 fizička napada, izvršena za manje od dva meseca nad medijskim profesionalcima, i od strane političkih aktivista i od strane policije, dok su izveštavali o antikorupcijskim protestima. Ova brojka prevazilazi sve godišnje zbirne podatke o fizičkim napadima zabeleženim u Srbiji još od najmanje 2020. godine. RSF poziva države članice Evropske unije (EU) i Evropski parlament da pošalju jasnu poruku vlastima u Srbiji da je njihov pasivan stav – i potencijalno saučesništvo – u ovim zloupotrebama nespojivo sa ciljem pristupanja EU.

Jedan od najnasilnijih napada na srpske novinare ovog leta dogodio se 13. avgusta. Tokom izveštavanja sa protesta ispred lokalnog sedišta vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu, glavnog urednika portala Razglas, Žarka Bogosavljevića, i novinara iz Novi Sad 192, Nikolu Bilića, napali su i pretukli metalnim šipkama pristalice SNS-a. Napad je bio toliko brutalan da je Bilić, sa povredama glave, morao hitno u bolnicu.

Od ukupno 34 incidenta, 14 su počinile nasilne pristalice SNS-a

Samo između 1. jula i 25. avgusta RSF je zabeležio 34 fizička napada na srpske novinare, fotoreportere i snimatelje. Velika većina se dogodila dok su izveštavali o antikorupcijskim protestima izazvanim smrtonosnim urušavanjem železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine.

Od ukupno 34 incidenta, 14 su počinile nasilne pristalice SNS-a, stranke predsednika Aleksandra Vučića, koje su napadale i mirne demonstrante, kao i neke policajce. Preostalih 20 napada počinila je policija.

Broj napada u protekla dva meseca premašuje sve godišnje zbirke slučajeva nasilja nad medijskim radnicima u Srbiji od najmanje 2020, pokazuju podaci RSF-a, i duplo je veći od broja registrovanih slučajeva u 2024. godini (17). Trenutni godišnji zbir za 2025. iznosi 65 slučajeva — bez presedana prema evidenciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koja se vodi od 2008. godine. Iako je evropska komesarka za proširenje Marta Koš u avgustu osudila napade, odmah ju je oštro napala predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, član SNS-a, rekavši joj da ostane „tiha.”

"Moramo li da čekamo da novinar bude još teže povređen ili ubijen?"

„U proseku, jedan srpski medijski radnik fizički je napadnut svaka dva dana. Trideset četiri napada za manje od dva meseca! To je nepodnošljivo. Moramo li da čekamo da novinar bude još teže povređen ili ubijen? Suočena sa pasivnošću srpskih vlasti – i potencijalnim saučesništvom – EU mora da reaguje. Posebno pozivamo Evropski parlament i uticajne države članice poput Nemačke i Francuske da odlučno osude rekordni broj napada na srpske novinare. Vlada Srbije mora da razume da je ovaj nazadak nespojiv sa njenom deklarisanom ambicijom da uđe u EU”, rekao je Pavol Šalai, šef kancelarije RSF za EU i Balkan.

Srpski novinari redovno su izloženi pretnjama i napadima metalnim šipkama, ciglama i kamenjem od strane nasilnih političkih pristalica, dok ih policija nasumično zasipa suzavcem. Više puta policija nije reagovala da zaštiti novinare dok su ih napadali nasilni demonstranti.

Ove napade, kao i brojne pretnje smrću upućene novinarima, podstiču česte izjave predsednika Aleksandra Vučića i način na koji provladini tabloidi izveštavaju o događajima. Od decembra 2024. godine oni iznose neosnovane optužbe da demonstrante i pojedine nezavisne medije finansiraju zapadne zemlje u cilju organizovanja „puča.” Krajem juna, šef države je čak označio televizije N1 i Nova S, koje hrabro izveštavaju o protestima uprkos velikoj opasnosti, kao „teroriste.”

Sloboda medija pod napadom

Od početka antikorupcijskih protesta, RSF je više puta upozoravao na porast nasilja nad novinarima i politički pritisak na medije — kroz javne izjave, demonstracije u Parizu i u svom doprinosu izveštaju EU o vladavini prava u Srbiji. RSF je takođe osudio sklonost vlasti da podržavaju rusku propagandu umesto da unapređuju slobodu medija.

Na 96. mestu od 180 zemalja i teritorija u Svetskom indeksu slobode medija RSF-a za 2025, Srbija zauzima pretposlednje mesto u zoni EU–Balkan.