0
"Srećan rođendan, sve najlepše ti želim", poruka je koju tog jednog dana u godini pročitamo na desetinu puta. Rođendanske čestitke, kako rastemo postaju rutinska stvar, na koju ne obraćamo pažnju. Međutim, kada se ulozi "rođendanca" nađe lider jedne od najmoćnijih država na svetu - poput predsednika Kine Si Đinpinga, a u ulozi "onog ko čestita" predsednik Rusije Vladimir Putin svaka reč analizira sa punom pažnjom, tolikom da se u obzir uzima i mesto na kom je napisan zarez.
Naime, Putin je Siju poslao telegram čestitke za njegov 70. rođendan u sredu, piše Njujork Tajms.
Tada je svom „dragom prijatelju“ prijatelju poželeo dobro zdravlje, sreću i uspeh, dodatno učvrstivši sliku lične veze između njih.
„Hvala vam za napore koje ste ulagali tokom mnogo godina da ojačate naše sveobuhvatno partnerstvo i stratešku interakciju između naših zemalja“, napisao je Putin.
To ne iznenađuje, jer je bliski odnos između dvojice lidera i njihovih nacija bio je ključan za ekonomski opstanak Rusije otkako je napala Ukrajinu pre skoro 16 meseci. Ali rizikuje da dugoročno postane opasan, jer Rusija postaje sve više oslonjena na Kinu, dok Kina zauzima odmereniji pristup prem Moskvi i nastoji da povrati evropsku podršku.
Konkretno, u Rusiji je Kina dočekana kao ekonomski partner koji je alternativa Zapadu, čak i usred straha među nekima da bi Moskva mogla da postane vazal Pekinga.
Kina je snabdevala izolovanu zemlju mnogim proizvodima, pošto su se zapadne kompanije povukle sa tržišta. To je najvažniji energetski potrošač Rusije, koji kupuje više svoje nafte od bilo koje druge zemlje i potencijalno postaje veći potrošač svog gasa, sada kada je prodaja Evropi presušila. Ti kontinuirani prihodi od energije pomogli su ruskoj vladi da finansira rat.
Sa druge strane, u Pekingu se Rusija smatra vitalnim partnerom protiv sve ujedinjenijeg Zapada. Ali potreba Rusije za ekonomskom i političkom podrškom – i molbe za oružjem – takođe su podstakle zabrinutost da Kina postaje previše vezana za Putinov rat i da je sve više izložena diplomatskoj šteti koju to donosi.
Kina postaje zabrinuta i zbog otuđenja Evrope, koja je mnogo veći trgovinski partner od Rusije i ključni igrač u rivalstvu između Pekinga i Vašingtona. Kineska vlada je takođe nastojala da ublaži eskalirajuće tenzije sa Sjedinjenim Državama, složivši se da održi dvodnevne sastanke sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom u Pekingu.
Džozef Torigijan, docent na Američkom univerzitetu u Vašingtonu koji proučava kinesku i rusku politiku, smatra da je to „nezgodan ples“.
„Ne želite da Zapad pomisli da bi mogli da podele partnerstvo, ali isto tako partnerstvo ima stvarne ekonomske i reputacione troškove za Kinu“m naveo je-
Uz to, rođendanske želje Putina dolaze nakon što je Sankt Peterburgski međunarodni ekonomski forum, godišnji događaj nalik Davosu , pružio novu demonstraciju sve dublje izolacije Rusije kao rezultat njenog rata protiv Ukrajine.
Ovaj događaj je tokom prethodnih godina služio kao izlog ruskog tržišta pre svega velikim evropskim i američkim kompanijama. Ove godine nigde nije bilo najviših zapadnih rukovodilaca. Na događaju su bili paneli o „dedolarizaciji“ globalne trgovine i ekonomskom potencijalu Šangajske organizacije za saradnju, regionalne grupe koja uključuje Rusiju i Kinu.
Ipak, visokih kineskih funkcionera gotovo da nije bilo, što je deo onoga što se čini kao napor Pekinga da izbegne da bude viđen kao voljni pobornik Putinovog rata.
Tu su bili samo kineski ambasador u Rusiji i vođa kineske trgovinske grupe.
Ne tako davno, 2019. godine forumu je prisustvovao čak i Si. Tada su on i Putin promovisali svoje zemlje kao čuvare slobodne globalne trgovine. Te godine je prisustvovao i niz najviših kineskih rukovodilaca i zvaničnika.
Danas, uprkos porastu trgovine između Rusije i Kine od 41 odsto u prvih pet meseci ove godine, kineske kompanije su oprezne u pogledu ulaganja u Rusiju, velikim delom zbog rizika od kažnjavanja zapadnih vlada.
Sjao Bin, istraživač spoljne politike u Pekingu, misleći na kineske investicije rekao je da je došlo i do smanjenja predratne saradnje, jer na kraju krajeva, američke sankcije moraju biti uzete u obzir.
Mnogi ruski korporativni lideri, s druge strane, oprezni su po pitanju dominacije Kine.
Tatjana Mitrova, naučni saradnik Centra za globalnu energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija kaže da je za ruske biznismene bilo kakva zavisnost od Kine prava noćna mora.
Takođe, na diplomatskom frontu, kineski zvaničnici su nastojali da poboljšaju položaj Kine u zapadnoevropskim zemljama koje su kritikovale zemlju jer ne koristi svoj uticaj na Rusiju da zaustavi rat.
I naučnici zaposleni u kineskim vladinim institutima postali su smeliji u tvrdnji da Peking treba jasnije da pokaže granice svog partnerstva sa Rusijom.
Ali, čini se da je Si odlučan da nastavi da tretira gospodina Putina kao cenjenog vršnjaka, uveren da Sjedinjene Države i njihovi saveznici žele da drastično oslabe Rusiju i zaustave uspon Kine kao velike sile. Dvojica lidera su potvrdila partnerstvo svojih zemalja na samitu u Moskvi u martu. Oni su i inace koristili rođendane da nagoveštavaju svoju bliskost otkako je Si postao kineski predsednik 2012. godine, razmenjujući poklone uključujući sladoled, vezeni portret Putina i ruski „Jotafon“ za Sija.
Pročitajte još:
Ono što je izvesno, jeste da Putin želi da se Peking posveti predloženom gasovodu Snaga Sibira 2, koji bi pomogao preusmeravanje ruskih tokova gasa koji su išli iz Evrope ka Kini, pokazujući svetu da Kremlj zadržava velike ekonomske partnere koji su voljni da podstiču rusku ekonomiju .
Peking je ćutao o projektu, verovatno zato što bi potpisivanje uz javnu pompu, dok sukob i dalje besni u Ukrajini, bio rizik koji bi mogao da dovede do toga da Kina izgleda kao podrška ruskom ratu.
Isto tako, i Rusija je zabrinuta da bi Peking mogao da iskoristi oslabljenu Moskvu da proširi kineski uticaj u regionima u kojima su rivali, uključujući centralnu Aziju i Arktik.
Ipak, do sada je kinesko rukovodstvo postupalo pažljivo, trudeći se da izbegne percepciju da koristi Moskvu u trenutku slabosti. I to joj, bar za sada, polazi za rukom.
BONUS VIDEO Sastanak Putin – Si Đinping
