Grenelova nova ofanziva: Od tajnih dogovora u Beogradu i odbrane Tačija do pregovora sa Madurom

Dok se Tramp bavi ratovima u Ukrajini i Gazi, u centar pažnje su, što se spoljne politike tiče, uglavnom izbijali izaslanici Stiv Vitkof, Kit Kelog i državni sekretar Marko Rubio. Međutim, sada se sve češće može čuti ime Ričarda Grenela, koji je počeo da se ističe u novim ulogama. Krenimo redom, od one nama najbliže a to je njegova uloga u aferi sa Generalštabom.

Beogradska afera: Dogovori oko Generalštaba

Prema saznanjima nedeljnika Radar, ljudi bliski Aleksandru Vučiću i Donaldu Trampu razvili su ideju da Srbija i Džared Kušner formiraju zajedničku firmu sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja bi na mestu ruševina Generalštaba izgradila dve kule i luksuzni hotel.

Iza formalnih potpisnika — Gorana Vesića i američke firme Affinity Global Development — stajali su, tvrde izvori, stvarni pregovarači: ministar finansija Siniša Mali i Ričard Grenel.

„Ministar finansija Siniša Mali i Ričard Grenel usmeno su se dogovarali o biznisu“, potvrdio je izvor Radara, dok je sam Grenel davao izjave o „neverovatnoj osetljivosti na istoriju kompleksa“.

Ipak, idejno rešenje Kušnerove firme pokazalo je da bi kompleks bio u potpunosti srušen, što su stručnjaci označili kao nezakonito.
Kako je pisao Radar, ideja o firmi u Emiratima je stopirana nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo predistražni postupak o zbivanjima sa Generalštabom.

Uloga u venecuelanskoj krizi

U drugom mandatu Donalda Trampa, Grenel je postavljen za specijalnog izaslanika za specijalne misije, poziciju koja mu omogućava direktan uticaj na najosetljivije teme američke spoljne politike. Međutim, on se do sada nije mnogo isticao u ovoj ulozi.

Ričard Grenel mogao bi da odigra ključnu ulogu u deeskalaciji odnosa između Sjedinjenih Država i Venecuele, baš u trenutku kada Vašington razmatra najradikalnije mere prema režimu Nikolasa Madura. Administracija Donalda Trampa priprema se da venecuelanskog predsednika zvanično označi teroristom, što bi otvorilo dodatni pravni osnov za eventualne udare na ciljeve u zemlji, pa čak i za direktno targetiranje samog Madura. Odluka stupa na snagu tek 24. novembra, čime se ostavlja sedmodnevni prostor za moguće poslednje pregovore.

Maduro je godinama optuživan da stoji na čelu narko-kartela „Cartel de los Soles“, ključne tačke američkih optužbi. Ironija je u tome što je samo mesec dana ranije Tramp naložio Grenelu da prekine svaki kontakt sa Karakasom i obustavi „sve pokušaje uspostavljanja komunikacije“. Sada, međutim, dok preti najteža oznaka, otvara se prostor da upravo Grenel bude figura koja bi mogla da vrati dve strane za isti sto.

On je jedan od retkih zvaničnika koji javno podržavaju mogućnost razgovora. Na konferenciji CPAC poručio je: „Ne mislim da je razgovarati sa Madurom znak slabosti. Mnogi su me zbog toga oštro kritikovali… Potpuno se ne slažem.“

Istovremeno je branio Trampovu „America First“ diplomatiju, pozivajući se na iskustvo ambasadora u Berlinu: „Zamerali su mi da sam previše oštar i da ne pomažem dovoljno Nemcima, ali ja radim za američki narod.“

Grenel time naglašava da pregovori nisu ustupak Maduru, već deo strategije koja kombinuje snažan pritisak sa kontrolisanom mogućnošću deeskalacije — ali pod uslovima koje određuje Vašington.

Direktor Kennedy Centra — i neobičan „dirigent“

Uz diplomatske misije, Grenel vodi i John F. Kennedy Center for the Performing Arts, gde je dospeo direktnom Trampovom odlukom.
Dejli bist je objavio vest da je Grenel, iako nema muzičko iskustvo, dirigovao Nacionalnim simfonijskim orkestrom tokom izvođenja američke himne — događaj koji je opisivan kao „MAGA performans“.

Nedugo zatim najavio je „veliki tradicionalni božićni spektakl“, koji je PR služba opisala kao „slavljenje rođenja Hrista u srcu američke kulture“. Ovim je Kennedy Center dodatno pretvoren u simbol kulturne politike nove administracije.

Brani Tačija

Grenel se ponovo aktivira i u kosovskom pitanju. Na platformi X poručio je da je „Hag totalno korumpiran“ i zatražio oslobađanje Hašima Tačija, kojeg je nazvao žrtvom „teške nepravde“.

U postu je Tačija nazvao predsednikom i kritikovao njegovo višegodišnje zadržavanje u Hagu. Post je reakcija na objavu Ursule fon der Lajen o Kosovu.

"Vaš Haški sud je držao predsednika Tačija pet godina. Kako možete davati pravne savete bilo kojoj zemlji? Ostali ste tihi dok je Džek Smit hapsio sedićeg predsednika samo zato što je bio na putu da se sastane sa Donaldom Trampom kako bi sklopio mirovni sporazum koji je uključivao ukidanje Džek Smitovog posla/suda. Sramotno je kako mediji ignorišu ovo političko gonjenje."