0
Čak i u situaciji najakutnijeg sukoba sa Zapadom i striktne podređenosti evroatlantskoj liniji, Francuska je za nas interesantna i značajna, jer je sada, jedina velika zapadna zemlja koja pokušava da igra bar neku svoju igru i bar delimično zaštiti sopstvene nacionalne interese, ocenjuje kremaljski medij Ria Novosti.
„Naravno, tu je i Nemačka, ali sada kao da se ukočila u omamljenosti od onoga što se dešava, rešivši da se privremeno potpuno potčini anglosaksonskoj volji“, piše ruski medij, prenosi Danas.
Osim toga, nemačka politička klasa u celini je, pišu, mnogo homogenija, a u Francuskoj je sve mnogo složenije. Naravno, dodaje ruska agencija, francuska relativna nezavisnost sada nema ozbiljnog uticaja „na tok našeg hladnog rata sa Zapadom, ali imamo dug sukob, tako da treba da gledamo u budućnost, kakve će stvari biti u godinama koje dolaze“.
Uključujući i ko će biti na vlasti u Francuskoj.
Paradoks postojećih predsedničkih izbora u Francuskoj u nedelju jeste da dve trećine birača želi promenu šefa države, ali će Emanuel Makron biti ponovo izabran za drugi mandat. Ne u prvom krugu, već za dve nedelje – u drugom.
Nije problem snaga Makrona, već podela onih koji su alternativa čak ni ne njemu, već vladajućoj eliti. Kontraelita (koja uključuje deo stare aristokratije, katolike, pa čak i neke levičare) je izuzetno popularna u Francuskoj, ali još nije uspela da se probije kroz izbor dobrog izbora kroz sistem upravljanja. Istovremeno, sa svakim izborima, napad kontraelita postaje sve uspešniji.
Sadašnji izbori su već sedmi, na čijim listama stoji prezime Le Pen. Prvi put se pojavilo 1988. tada je to bio Žan-Mari, koji je odmah dobio skoro 15 odsto glasova. Od tada je samo jednom (2007.) Le Pen je dobio manji broj, a jednom je, 2002. čak uspeo da se domogne drugog kruga protiv tadašnjeg predsednika Žaka Širaka.
Ali tada je Le Pen uspeo da poveća svoj rezultat za manje od procenta: i on i njegov Nacionalni front bili su tako snažno demonizovani. Radikali, nacionalisti, skoro fašisti – cela francuska štampa i elita ujedinili su se protiv Le Pena, a birači su se plašili da glasaju za tako “užasnog čoveka“.
Ali već 2012. umesto oca na izbore je izašla njegova ćerka: debitujući sa 18 odsto, Marin Le Pen je 2017. postigla 21 i prošla u drugi krug. Iako je u prvom izgubila samo 2,5 odsto razlike od Makrona, u drugom je jaz bio dvostruko veći – 33 prema 66.
A sada je prošlo pet godina – i šta sada vidimo?
Jaz između Marin Le Pen i Makrona ovoga puta je porastao na 5-6 odsto, ali ovo je u prvom krugu. Ali u drugom, koji će se održati 24. aprila, sve je već mnogo razlika od 2017: trenutno je poravnjanje 48 prema 52. To jest, Makron će ponovo pobediti, ali sa potpuno drugim rezultatom. A to znači da Marin ostaje samo jedan korak do Jelisejske palate – ne sada, već za pet godina, na sledećim izborima.
Ostatak teksta pročitajte ovde.
Bonus video: Makron pogođen jajetom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
