U podnožju Ararata ponovo se čuju ratni bubnjevi. Jermenija i Azerbejdžan su ponovo u sukobu. U Nagorno-Karabahu, ili Arcahu, kako Jermeni zovu ovu oblast, koji je predmet decenijskih sukoba, i dalje ginu ljudi i gađaju se civilni ciljevi uprkos potpisanom primirju.
Reporteri Nova.rs su u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije, gde se miris baruta ne oseća, ali je sve u znaku rata. Svi su mobilisani na neki način: dobrovoljci odlaze u rat, dijaspora prikuplja novac, a pomažu i studenti. Grupa mladih ljudi u parku u centru grada užurbano pakuje pakete.
„Sakupljamo pomoć za našu braću i sestre u Arcahu“, pokazuje 25-godišnja studentkinja Lili potrepštine spakovane u najlon – čarape, kapa, čokoladice, cigarete – i kroz providno pakovanje jasno se vidi drveni krstić.
„Ovo je namenjeno vojnicima koji su na borbenoj liniji“, dodaje njen prijatelj Alen.
Njihov prijatelj Armand, u razgovoru za Nova.rs rekao je da je i on došao da pomogne, jer smatra da je to sada najvažniji zadatak.
„Svako doprinosi onako kako najbolje može“, kaže on i žurno pakuje sapune, šampone i druga sredstva za higijenu namenjena ugroženom stanovništvu Nagornog-Karabaha. Među potrepštinama koje se šalju su čak i knjige za decu.
Pročitajte još:
Dok razgovaramo s volonterima, prilazi nam policija. Pretećim pogledom nam signaliziraju da spustimo kamere i pitaju šta radimo i zašto fotografišemo.
Brzo su nas pustili da nastavimo s poslom kada su čuli odakle dolazimo. „Srbi su naši prijatelji“, kažu i vraćaju nam dokumenta. Pasoš Srbije bar ovde nešto vredi.
Iako Jerevan bije bitku na dva fronta, jer uz rat broji i sve više zaraženih koronavirusom, ipak je svima najbitnija tema odbrana teritorije Arcaha, kako Jermeni zovu Nagorni-Karabah.
Čak i taksista pokreće priču o sukobu sa Azerbejdžanom.
„Moj sestrić je u Karabahu. Svako odavde ima nekog tamo i ne pada mi na pamet misao da možemo da izgubimo“, priča samouvereno Sarkis Ambarcumjan.
On, kao i većina naših sagovornika i jermenskih političara, kao glavnog krivca za sukob sa Azerbejdžanom vidi Tursku.
Grčka pruža ruku Jermenima
U poseti Jermeniji juče je bio i ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas koji je sa jermenskim političarima održao zajedničku konferenciju za štampu, a posetu je započeo posetom Memorijalnom centru žrtava genocida nad Jermenima. Ova poseta jasan je znak podrške Grčke jermenskoj strani, dok Azerbejdžan podržava Turska.
„Turska i njihovo oružje su ozbiljna pretnja jer je njihova namera da vrate nekadašnje granice Osmanskog carstva. U tome sigurno neće uspeti, iako im je Jermenija jedina brana. Mi branimo istorijsku domovinu“, govori Sarkis. „Ovo nam je poslednja borba. Ovo je borba za opstanak. Trideset godina se lije krv i rat mora da se prekine. Bez sumnje sam spreman da, ukoliko bude potrebno, obučem uniformu i odem u rat. Ja sam spreman da poginem za moju jermensku domovinu.“
Desetine mrtvih i stotine ranjenih dosadašnji je bilans sukoba između Jermenije i Azerbejdžana koji je počeo 27. septembra 2020. godine zbog sporne oblasti Nagorni-Karabah kada je poginulo 16 osoba. Obe države su proglasile ratno stanje i tvrde da je oružani sukob započela druga strana.
Kako je pisala Nova.rs, vojnici Azerbejdžana i Jermenije međusobno se ubijaju između ostalog i srpskim oružjem, jer je naša država što javno, što tajno prodavala naoružanje i jednoj i drugoj strani.
Jermeni optužuju Azerbejdžan za bombardovanje civilnih objekata, a jermenski političari glavnog krivca za ponovno rasplamsavanje krvavog sukoba vide u Turskoj.
Sudeći po izjavama obe strane, kraj ove epizode jermensko-azerbejdžanskog sukoba nije na vidiku.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare