4
Jermenija i Azerbejdžan sinoć su ponovo potpisale primirje. I to je postala reč u Nagornom Karabahu koja izaziva strepnju.
Celu noć artiljerija ih je držala budnim, a jutros oko 7.20 granate su zasule južne delove Karabaha.
Pročitajte još:
Na južnoj liniji sukoba Nagornog Karabaha i Azerbejdžana, azerbejdžanske jedinice razmeštaju veliki broj artiljerijskih sistema i bespilotnih letelica.
Primirje je opet prekršeno i još jednom je ono što je potpisano olovkom spaljeno artiljerijskom paljbom.
Ovo su novosti, kojima reportere Nova.rs iz Medija centra u Gorisu, gradiću na granici zone sukoba, ispraćaju put Stepanakerta, glavnog grada Nagornog Karabaha i samog grotla ratnih razaranja.
Put kojim ćemo ići često je bio zasipan granatama, jer su azerbejdžanske snage pokušavale da prekinu i tu liniju komunikacije između Jermenije i Karabaha.
Dok navlačimo neprobojne prsluke sitnim koracima prilazi nam pogrbljena starina sa štapom. Maše, signalizira da sačekamo, ipak ga noge nose već 90 godina.
„Piši“, viče drhtavim glasom.
„Ja sam Razmik Amarjan, bivši vojnik Sovjetskog Saveza“, još više podiže sad već promukli glas koji se na trenutke gubi.
Vlažne, krvave oči pokazuju uznemirenost.
„Ja sam pravio rakete u Permskoj oblasti. Radio sam to da bi Sovjetski savez bio nepobediv, da bi Rusija bila jaka. A šta imamo sada?“, suzni kanali su popustili i prostor između kapaka već je pun, ali Razmik pravi pauzu da duboko uzdahne i nastavlja:“Sada moji unuci ginu od turskih raketa. Šta Rusija misli o tome? Zapišite to da svet čuje“.
Kaže da svira frulu i da će kad se jednom ova nesreća završi svirati iznad kanjona u Šušiju.
Natrontani prslucima s neprobojnim kevlarom ulazimo u auto.
„Neka je Bog s vama“, pozdravlja nas David iz Medija centra u Gorisu.
BONUS VIDEO
