Regrupisanje kakvo se ne pamti u Evropi, Danci: "Testiraće nas u roku 3 do 5 godina"

"Živimo u zaista opasnim vremenima i u trenutku kad je sukob velikih razmera verovatniji nego što je to bilo u nedavnoj istoriji", rekao je jedan zvaničnik britanske vojne obaveštajne službe. Ruska ‘ratoborna namera‘ još uvek postoji, kaže drugi zvaničnik britanske odbrane, piše Fajnenšel tajms, a prenosi Jutarnji list.

"Njihove kopnene snage su degradirane u Ukrajini, ali vazdušne snage i mornarica uglavnom su netaknuti. Rusija je još uvek velika nuklearna sila", dodaje. To upozorenje visi nad bezbednosnom konferencijom u Minhenu. Godišnje je to okupljanje bezbednosnih, vojnih i obaveštajnih zvaničnika i stručnjaka.

Jedan od razloga za uzbunu zapadnih zvaničnika je rusko oživljavanje svoje industrijske odbrambene mašine tokom prošle godine, što se odvijalo brzinom za koju su mnogi na zapadu mislili da je nemoguća. Rusija je tokom godine ispalila četiri miliona topničkih granata, a ove će godine regrutovati još 400.000 ljudi bez da pribegne punoj mobilizaciji, predviđaju ukrajinski zvaničnici. Istovremeno je budućnost samog NATO-a dovedena u pitanje zbog mogućnosti povratka Donalda Trampa u Belu kuću. On je, podsetimo, prošlog vikenda rekao da će ‘ohrabriti‘ Rusiju da napadne svaku članicu NATO saveza koja ne postigne cilj saveza o odbrambenoj potrošnji od dva odsto BDP-a.

Samouverena i ponovno naoružana

Evropske države članice NATO-a povećale su svoje izdatke za odbranu za oko trećinu tokom prošle decenije, a neke zemlje su značajno povećale svoje izdatke nakon ruske invazije Ukrajine u februaru 2022. Dok je ruska vojska raspoređena u Ukrajini pretrpela ogromne gubitke tokom dve godine sukoba, većina zapadnih zvaničnika očekuje da će u roku od 5-6 godina uspeti da obnovi svoje snage.

"Znamo da protivnici uvek traže nove načine za vođenje rata. Zato moramo da budemo spremni", rekao je britanski ministar odbrane Grant Šaps novinarima. Zapadni odbrambeni zvaničnici tokom poslednjih nedelja izdali su veliki broj javnih upozorenja o mogućnosti šireg sukoba u Evropi sa samouverenijom i ponovo naoružanom Rusijom. Danski ministar odbrane Trels Lund Pulsen prošle nedelje je rekao da bi Rusija mogla da testira klauzulu o međusobnoj odbrani NATO-a u roku od tri do pet godina. Slično su upozorenje izdale i njegove kolege iz Švedske, Ujedinjenog Kraljevstva, Rumunije, Nemačke i visoki zvaničnici u samom NATO-u.

"Moraćemo da se naviknemo na ideju da je realno da će Putin u roku od 5 do 8 godina napasti neku članicu NATO-a. Taj čovjek se vodi vrstom imperijalizma za koju nismo verovali da može postojati u 21. veku", rekla je predsednica odbora za odbranu u Bundestagu, Mari-Agnes Strak-Cimerman.

"To je stvarna pretnja i moramo biti na to spremni", rekao je jedan visoki diplomata NATO-a i dodao: "Ne smatram takva predviđanja fantazijom. Nemamo taj luksuz da mislimo da će se Rusija zaustaviti u Ukrajini". Jedan visoki evropski zvaničnik otišao je toliko daleko i rekao da postoji ruska "namera i sposobnost" da napadne zemlju NATO saveza pre kraja decenije.

"Čini sve što je i rekao"

Zvaničnici ističu i da je jedan od razloga za takva upozorenja priprema društva na potencijalnu opasnost kako bi se obezbedilo da civilna infrastruktura bude spremna na moguće posledice. To uključuje otpornost nacionalnog snabdevanja energijom i zalihama, bezbednost komunikacijskih mreža kako bi mogle pravilno da funkcionišu u slučaju rata, kao i da kritična infrastruktura kao što su putevi i železnice, može podneti veliku količinu vojne opreme koja bi se trebala da se transportuje širom Evrope.

Zvaničnici kažu da je vojni vrh za zajedničku poršku i osposobljavanje NATO-a, komandno središte saveza u gradu Ulmu na jugu Nemačke, izrađuje planove o tome kako bi se vojne snage NATO-a rasporedile po Evropi i kako bi bile održane i ojačane u slučaju sukoba. Ipak, neki članovi saveza su skeptični prema mogućnosti da ruski predsednik namerava da napadne neku članicu NATO-a.

"Smatramo da on ozbiljno shvata našu obvezu prema članku 5 te da ne želi rat s NATO-om", rekao je jedan visoki zvaničnik američke odbrane. Putin je rekao da je raspad Sovjetskog Saveza bila najveća geopolitička katastrofa 20. veka te je dao oprečne izjave o željama Moskve da zaštiti rusko stanovništvo izvan svojih granica. Taj argument bio je jedan od mnogih koje je Kremlj koristio kako bi podržao svoj rat protiv Ukrajine.

Estonska spoljna obaveštajna služba ove nedelje je rekla da Rusija namerava da udvostruči broj svojih vojnika duž granice s baltičkim državama i Finskom, a taj potez bi mogao da nagovesti potencijalni vojni sukob s NATO-om u idućoj deceniji.

"Putin čini sve što je rekao da će učiniti. Jedino što može da ga zaustavi je politika snage. To je jedino što on razume", rekao je bivši dugogodišnji savetnik nemačke kancelarke Angele Merkel za spoljne poslove.