0
Poraženi predsednik lažno tvrdi da su izbori namešteni. Posle meseci neosnovanih tvrdnji o prevari, besna gomila njegovih pristalica juriša na Kongres. Oni preplavljuju policiju i vandalizuju sedište nacionalne vlade, preteći demokratskim institucijama zemlje - ovo je scenario iz Amerike koji se sinoć ponovio u Brazilu.
Sličnosti između nedeljnog nasilja u Brazilu i napada na Kapitol SAD 6. januara 2021. su očigledne: Žair Bolsonaro, desničarski bivši predsednik Brazila, mesecima je pokušavao da potkopa rezultate izbora koji je izgubio, na sličan način kao Donald Tramp posle poraza na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine.
Trampovi saveznici koji su pomogli u širenju neistina o izborima 2020. okrenuli su se da seju sumnje u rezultate predsedničkih izbora u Brazilu u oktobru.
Ti napori Bolsonara i njegovih saveznika sada su kulminirali u pokušaju — koliko god to bilo neverovatno — da se ponište rezultati brazilskih izbora i vrati bivši predsednik na vlast. Na sličan način kao 6. januara 2021. godine, rulja koja se spustila na brazilsku prestonicu nadjačala je policiju na perimetru zgrade u kojoj se nalazi Kongres i ušla u dvorane — razbijajući prozore, uzimajući vredne predmete i pozirajući za fotografije u napuštenoj zgradi koja predstavlja sedište zakonodavne vlasti, prenosi Njujork tajms.
Slične tvrdnje Trampa i Bolsonara
Bolsonaro je, kao i bivši predsednik Donald Tramp, proveo mesece od svog poraza tvrdeći da su izborni zvaničnici i hakeri nameštali izbore.
Proveo je godine izazivajući brazilski izborni sistem, slično Trampu koji je mesecima govorio da su izbori namešteni.
Bolsonarove tvrdnje podstakle su nedeljnu scenu nasilja, sa hiljadama demonstranata koji su probijali bezbednosne barikade, penjali se po zidovima, uništavali imovinu i upali u Kongres, njihov visoki sud i predsedničku palatu.
Nosili su zelene i žute boje i odgovarajuće zastave – simbole Bolsonarovog predsedništva, slično kao MAGA šeširi i transparenti ‘Tramp 2020’ izgrednika pre dve godine.
Neki demonstranti u Brazilu pozvali su na vojni udar kako bi se desničar Bolsonaro vratio na vlast.
Video snimci na društvenim mrežama pokazuju kako demonstranti napadaju policajce palicama i motkama, a nakon što su provalili u zgrade, podigli su barikade kako bi sprečili policiju. Bezbednosnim snagama je trebalo oko tri sata da povrate kontrolu u Brazilu.
Devastirane prostorije Kongresa
Prizori iz brazilskog kongresa nakon protesta deluju kao da je kroz ovu zgradu protutnjalo nevreme. Stolice i nameštaj u holu zgrade su razbacani na sve strane, zavese su pokidane i isprljane. Kancelarije su u potpunosti demolirane, nameštaj je prevrnut, kompjuteri uništeni i razbacani po prostorijama.
Po hodnicima se nalaze iscepani papiri i poskidane slike. Kuhinje na gornjim spratovima gde su kancelarije zaposlenih su takođe u haotičnom stanju. Kafa je prolivena po podu, a tanjiri i drugi pribor su razbacani po kuhinjskim elementima.
Slično su izgledale prostorije i u američkom Kongresu tokom napada. Demonstranti su rušili sve pred sobom, uništivali hodnike i dvorane u zgradi na Kapitolu, devastirali kancelarije, razbacivali nameštaj, opremu i skidali slike sa zidova. Divljali su po prostorijama Kongresa 2021. godine u potrazi za kongresmenima, koji su se krili strahujući za svoje živote.
Napadi nisu isti u potpunosti
Dva napada se, međutim, ne poklapaju u potpunosti. Tog 6. januara, Trampove pristalice pokušavale su da zaustave zvaničnu overu rezultata izbora, što je poslednji, ceremonijalni korak koji je preduzet pre nego što je novi predsednik, Džozef Bajden, inaugurisan 20. januara 2021. godine.
Ali, Luiz Inasio Lula da Silva, novi predsednik Brazila, položio je zakletvu pre više od nedelju dana. Rezultate predsedničkih izbora overio je izborni sud zemlje, a ne njeno zakonodavno telo. U nedelju nije bilo zvaničnog postupka za prekid, a brazilski Kongres nije zasedao.
Bolsonaro, koji je imao jake veze sa Trampom tokom godina na vlasti, nije bio ni blizu prestonice, pošto se nastanio u Orlandu na Floridi, oko 241 kilometar od imanja gospodina Trampa u Mar-a-Lagu u Palm Biču.
Oštre reakcije na nerede u Brazilu
Ipak, neredi u Braziliji izazvali su široku osudu, uključujući i američke zakonodavce, pri čemu su mnoge demokrate povlačile poređenja između njih i napada na američki Kapitol.
„Demokratije sveta moraju da deluju brzo kako bi jasno stavile do znanja da neće biti podrške desničarskim pobunjenicima koji jurišaju na brazilski Kongres“, napisao je predstavnik Džejmi Raskin na Tviteru. „Ovi fašisti po uzoru na Trampove pobunjenike od 6. januara moraju završiti na istom mestu: zatvoru“.
Predstavnik Džordž Santos, republikanac iz Njujorka, izgleda da je bio jedan od prvih izabranih zvaničnika iz svoje stranke koji je osudio mafijaško nasilje u objavi na Tviteru u nedelju, ali nije povukao vezu sa januarom 2021. godine.
Reakcije Bolsonara i Trampa na nerede
Bolsonaro koji boravi na Floridi, prvobitno se nije oglašavao na stravičan napad njegovih pristalica na Kapitol. Tek šest sati nakon dramatičnih događaja, Bolsonaro je tvitovao da osuđuje neposlušnu gomilu.
„Mirne demonstracije, u formi zakona, deo su demokratije“, rekao je on pre nego što je „osudio invazije na javne zgrade koje su se desile“.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Slično je bilo i sa Trampom u januaru 2021. godine. On je prvobitno „ćutao“ dok je rulja divljala u zgradi Kapilota. Tek kasnije se oglasio na Tviteru i pozvao ih da „idu kući“.
„Znam vaš bol, imali smo izbore koji su nam ukradeni i svi to znaju, posebno druga strana, ali morate da idete kući sada. Moramo da imamo mir, moramo da imamo zakon i red i da poštujemo naše ljude u redu i zakonu. Nećemo da iko bude povređen. Idite kući, volimo vas, posebni ste, videli ste šta se dešava, kako se drugi tretiraju, idite kući i idite kući u miru“, rekao je Tramp u snimljenoj poruci objavljenoj na Tviteru.
BONUS VIDEO: Demolirane prostorije brazilskog kongresa