Evropa se nikada nije ovoliko naoružavala: Razmere gradnji se vide i iz svemira FOTO

Građevinske aktivnosti na lokacijama za proizvodnju oružja drastično su se ubrzale od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, a dugo najavljivani preporod evropske odbrane, podstaknut javnim subvencijama, sada se materijalizuje ne samo u političkim govorima, već i u betonu i čeliku, piše Financial Times.

Ovaj trend događa se u trenutku kada se vlade Evropske unije suočavaju s izazovima održavanja isporuka oružja Kijevu i obnavljanja sopstvenih zaliha, posebno u svetlu potencijalno nestabilne američke posvećenosti evropskoj bezbednosti.

„Duboke i strukturne promene“

Koristeći podatke sa više od 1.000 prolaza radarskih satelita Sentinel-1 Evropske svemirske agencije, Financial Times pratio je promene na 150 lokacija koje pripadaju 37 kompanija specijalizovanih za proizvodnju municije i projektila – dva ključna područja u kojima Zapad zaostaje u podršci Ukrajini. Podaci sugerišu da otprilike trećina posmatranih lokacija pokazuje znakove širenja ili novih građevinskih radova.

Razmere i rasprostranjenost ovih radova ukazuju na generacijski pomak u naoružavanju. Evropa napušta mirnodopski model proizvodnje „just-in-time“ i gradi industrijsku bazu za dugotrajniju ratnu spremnost.

„To su duboke i strukturne promene koje će transformisati odbrambenu industriju u srednjoročnom i dugoročnom periodu“, izjavio je Vilijam Alberke, bivši direktor kontrole naoružanja u NATO-u. „Kada jednom masovno proizvodite granate, metali i eksplozivi počinju da teku, što smanjuje troškove i složenost proizvodnje projektila.“

Većina odbrambenih kompanija odbila je da komentariše nalaze analize, navodeći bezbednosne razloge.

Vodeći primeri širenja

Analiza je pokazala da su se područja sa vidljivim promenama povećala sa 790.000 kvadratnih metara u periodu 2020–21. na čak 2,8 miliona kvadratnih metara u 2024–25. godini.

Među lokacijama sa najvećim proširenjem ističe se zajednički projekat nemačkog odbrambenog diva Rheinmetall i mađarske državne firme N7 Holding u Varpaloti u zapadnoj Mađarskoj, gde je izgrađeno ogromno postrojenje za municiju i eksplozive.

Prva fabrika u Mađarskoj završena je u julu 2024. i proizvodi municiju za borbena vozila pešadije. Izgradnja se nastavlja, a lokacija će proizvoditi i artiljerijske granate od 155 mm, kao i municiju za tenkove Leopard 2. „Ne možemo komentarisati navodne obrise naših proizvodnih pogona na satelitskim snimcima iz razloga korporativne bezbednosti“, rekao je Patrik Romen, portparol Rheinmetalla.

Uloga fondova EU

Analiza je obuhvatila i 88 lokacija povezanih s programom EU, Zakonom o podršci proizvodnji municije (ASAP), koji je sa 500 miliona evra podstakao proizvodnju municije i projektila. Podaci pokazuju da su kompanije koje su primile sredstva iz ASAP-a rasle brže od ostalih. Jasno fizičko širenje vidljivo je na 20 lokacija finansiranih iz tog programa.

Letonska ministarka spoljnih poslova Baiba Braže ocenila je širenje kao „veoma pozitivan i preko potreban razvoj“, ali je naglasila da je „ključna stvar“ da odbrambena industrija bude spremna da ispuni rastuću potrošnju NATO-a i efikasno koristi novac poreskih obveznika.

Komesar EU za odbranu Andrijus Kubilijus izjavio je za FT da se od ruske invazije godišnji kapacitet Evrope za proizvodnju municije povećao sa 300.000 na oko dva miliona do kraja ove godine. Veliki deo tog rasta pripisuje se Rheinmetallu, koji planira da poveća proizvodnju granata od 155 mm sa 70.000 u 2022. na 1,1 milion do 2027. godine.

Strateški izazovi

Uprkos brojkama, zvaničnici upozoravaju da će stvarna proizvodnja verovatno biti znatno ispod potencijalnog kapaciteta. Pored toga, stručnjaci ističu da sposobnosti za dalekometne udare ostaju ozbiljan problem za Evropu.

Fabijan Hofman, istraživač sa Univerziteta u Oslu, rekao je da su projektili ključni za odvraćanje Rusije. „Projektili su preduslov za NATO-ovu teoriju pobede. Jer nećemo moći da pratimo ruski tempo mobilizacije“, rekao je Hofman, dodajući: „S dramatičnim širenjem Rusije, najbolje što možemo da učinimo jeste da uspostavimo verodostojno odvraćanje – da ako pucate na nas, mi ćemo uzvratiti. Ali ako ikada želimo da dođemo do toga, onda moramo drastično proširiti našu proizvodnju.“

Hofman je upozorio da je „proizvodnja minijaturnih mlaznih motora za dalekometne projektile ogromno usko grlo“ za evropsku industriju. EU već pregovara o novom odbrambenom programu vrednom 1,5 milijardi evra, a prioritetna područja uključuju upravo projektile, protivvazdušnu odbranu, artiljeriju i dronove.

Financial Times je svaku lokaciju proverio pomoću optičkih satelitskih snimaka kako bi potvrdio nalaze radarske analize. Korišćeni su različiti statistički procesi koji su potvrdili iste zaključke. Porast iskopavanja u periodu 2024–25. sugeriše da se u narednom periodu može očekivati još više završenih građevinskih projekata.