Ratovi ponovo zapalili svet: Umesto primirja, još žešći sukobi, a ima i novih žarišta

Putin i Tramp: Pokušaj pregovora i neuspeh primirja u Ukrajini

U pokušaju da pronađe rešenje za dvogodišnji rat u Ukrajini, američki predsednik Donald Tramp održao je telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ovaj razgovor, koji je trajao više od sat vremena, rezultirao je dogovorom o ograničenom primirju koje je trebalo da važi 30 dana. Dogovor se odnosio na prestanak napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i početak šireg dijaloga o mogućem mirovnom sporazumu.

Međutim, svega nekoliko sati nakon zvanične potvrde dogovora, ruske snage nastavile su bombardovanje ukrajinskih gradova, uključujući Slovjansk, Harkov i Sumski region. Ukrajinski izvori saopštili su da su bespilotne letelice pogodile ključne energetske objekte, ostavljajući desetine hiljada ljudi bez struje.

S druge strane, Rusija je optužila Ukrajinu za napade na pogranične oblasti, uključujući napad dronom na skladište nafte u Krasnodarskom kraju. Kremlj je tvrdio da je Ukrajina "prva prekršila dogovor", dok su Kijev i zapadne zemlje odbacile ovu tvrdnju, naglašavajući da su ruski napadi započeli pre ukrajinske odmazde.

Zelenski je izjavio da su pregovori sa Putinom besmisleni i pozvao zapadne saveznike da ubrzaju isporuku vojne pomoći Ukrajini. Trampova administracija sada je suočena sa dilemom – da li pojačati podršku Kijevu ili pokušati još jednom da nagovori Putina na stvarni prekid vatre?

Ukrajina: Ofanziva i kriza

Rat u Ukrajini traje duže od tri godine sa nesmanjenim intenzitetom. Moskva je nastavila sa napadima na ključnu infrastrukturu, pokušavajući da iscrpi ukrajinsku odbranu.

Trenutno, najžešće borbe vode se u Donbasu, gde ruske snage napreduju prema Kramatorsku i Avdejevki. Istovremeno, ukrajinska vojska pokušava da iskoristi slabosti ruskih linija u Hersonskoj oblasti i Zaporožju, gde su prethodnih meseci ostvarili manje uspehe.

Dok vojna situacija ostaje neizvesna, humanitarna kriza se produbljuje. Milioni ljudi su i dalje bez stabilnog snabdevanja električnom energijom, a zalihe hrane i medicinskog materijala postaju sve oskudnije.

Trampova administracija je najavila novi paket pomoći Ukrajini, ali sa znatno nižim iznosom nego što je bilo predviđeno ranije. Ovaj potez izazvao je negodovanje u Kongresu i među američkim saveznicima, koji smatraju da bi SAD trebalo da pokažu veću odlučnost u podršci Kijevu.

Gaza: Kraj primirja i novi talas nasilja

Nakon gotovo dva meseca relativnog zatišja, rat između Izraela i Hamasa ponovo je eskalirao. Izraelske snage pokrenule su novu ofanzivu na Gazu nakon što su propali pregovori o oslobađanju preostalih izraelskih talaca.

 Ministarstvo zdravlja Pojasa Gaze pod kontrolom Hamasa saopštilo je da je u poslednjih 48 sati u izraelskim napadima stradalo 970 ljudi.

Prema podacima Hamasovog ministarstva zdravlja, izraelski napadi su u prvom danu ofanzive ubili najmanje 404 osobe, dok su bolnice preplavljene povređenima. Video snimci iz Gaze prikazuju tela naslagana u hodnicima bolnica, dok medicinski timovi pokušavaju da pomognu preživelima uprkos nestašici lekova i medicinske opreme.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da je ofanziva "neophodna" kako bi se Hamas naterao da oslobodi preostale taoce. Ministar odbrane Izraela, Israel Kac, upozorio je da će "gates of hell" (vrata pakla) biti otvorena u Gazi ako Hamas ne pristane na oslobađanje talaca.

S druge strane, Hamas je optužio Izrael za namerno kršenje primirja i upozorio da će "Gaza postati grobnica za izraelske vojnike". Portparol Hamasa Abdul Latif al-Kanou rekao je da Izrael "snosi punu odgovornost za krvoproliće" i da je Trampova administracija "saučesnik u genocidu nad Palestincima".

Ujedinjene nacije, Egipat i Katar osudili su izraelske napade i apelovali na obnovu pregovora. Međutim, situacija na terenu pokazuje da je mir u Gazi sada dalji nego ikada.

Jemen: Američki udari na Hute i pretnje Iranu

Osim u Gazi i Ukrajini, novi front sukoba otvorio se u Jemenu, gde su SAD izvele vazdušne napade na položaje Huta.

Donald Tramp je naredio napade nakon što su Huti nastavili sa napadima na američke i komercijalne brodove u Crvenom i Arapskom moru. Huti tvrde da njihove akcije predstavljaju "odgovor na izraelsku agresiju u Gazi" i da neće stati dok Izrael ne okonča svoju ofanzivu.

Portparol jemenskog ministarstva zdravlja pod upravom Huta objavio je da je u američkim napadima poginulo devet civila, a još devet je povređeno.

Tramp je takođe uputio direktno upozorenje Iranu, koji je glavni saveznik Huta, navodeći da će SAD smatrati Teheran "potpuno odgovornim" ako nastavi da podržava ovu grupu. "Ako Iran ugrozi SAD, nećemo biti fini u tome", rekao je Tramp u svojoj izjavi.

Napadi na Hute dodatno su zakomplikovali situaciju u regionu, povećavajući mogućnost šireg sukoba koji bi mogao uključiti Iran i druge regionalne sile.