Ratne igre u dubinama: Ovaj deo Evrope je na putu da postane novo "bure baruta"

Piše Mijat Kostić, Novi treći put

U novembru 2024. godine, došlo je do prekida dva ključna telekomunikaciona kabla u Baltičkom moru, što je izazvalo sumnje na sabotažu. Prvi incident dogodio se 18. novembra, kada je finski telekomunikacioni operator Cinia izvestio o oštećenju kabla C-Lion 1, koji povezuje Helsinki i nemačku luku Rostok. Ovaj kabl je presečen južno od ostrva Oland u švedskim vodama, a evropski zvaničnici su odmah izrazili zabrinutost da bi moglo biti reči o ruskom hibridnom uticaju protiv država koje podržavaju ukrajinske odbrambene napore.

Drugi kabl, pod nazivom Arelion, koji povezuje švedsko ostrvo Gotland i Litvaniju, takođe je pretrpeo štetu istog dana. Litvanski operator Telia potvrdio je da prekid nije uzrokovan kvarom opreme, već fizičkom štetom na kablu. Ubrzo nakon ovih incidenata, ministri odbrane Švedske i Litvanije izrazili su zabrinutost i pokrenuli istrage, dok su finske i švedske vlasti naglasile potrebu za pojačanim nadzorom u regionu. Ovi incidenti, za koje mnogi evropski zvaničnici sumnjaju da su rezultat sabotaže, uveli su element hitnosti u jačanju regionalne saradnje radi zaštite kritične infrastrukture.

Akcija NATO i saveznika

Iako nema direktnih dokaza koji ukazuju na odgovornost Rusije, eskalacija potencijalnih pretnji u baltičkom regionu dodatno je podstakla NATO i saveznike na zajedničku akciju. Švedska i Finska su pokrenule kriminalne istrage kako bi utvrdile tačan uzrok oštećenja. Švedski ministar civilne odbrane, Karl-Oskar Bolin, je potvrdio da je primećeno kretanje stranih brodova u periodu koji se poklapaju sa vremenom prekida kablova, što dodatno podgreva sumnje u odnosu na sabotažu.
U isto vreme, Kraljevska danska mornarica je zaustavila i jedan kineski brod, Yi Peng 3, koji se sumnjiči da je imao veze sa sabotažom kablova. Kineski brod se navodno kretao ka ruskoj luci Ust-Luga i pretpostavlja se da je na tom putu prošao direktno kroz oblast u kojoj se nalaze gorepomenuti optički kablovi. Obe istrage su pokazale da su ovi brodovi bili aktivni u periodu kada su kablovi oštećeni, a neki analitičari sugerišu da bi sabotažne aktivnosti mogle biti deo šire strategije u kojoj su Kina i Rusija zajednički protiv evropskog krila NATO-a. Ukoliko bude utvrđeno da su ovi brodovi delovali po nalogu Rusije, to bi značilo otvorenu provokaciju i direktno neprijateljsko delovanje protiv NATO saveza.

Navedeni incidenti se odigravaju u momentu sveopšte povećane zabrinutosti zbog sigurnosti podvodne infrastrukture, a verovatno su odgovor na eksploziju gasovoda Severni tok 2022. godine. Iako odgovornost za te napade nikada nije definitivno utvrđena, Rusija je ubeđena da iza toga stoji NATO. Već u toku 2022. godine, poljsko tužilaštvo je potvrdilo da je iz Nemačke stigao nalog za hapšenje jednog osumnjičenog, ukrajinskog državljanina koji se veruje da je bio deo tima ronilaca koji su postavili eksplozive na cevi gasovoda. Međutim, ovaj osumnjičeni, identifikovan kao Volodimir Z, napustio je Poljsku i sklonio se u Ukrajinu pre nego što je nalog za hapšenje registrovan u Šengenskom sistemu, što je otežalo njegovo hapšenje.

Ukoliko su ukrajinski državljani zaista učestvovali na sabotaži Severnog toka, režim u Kremlju bi to sigurno iskoristio kao argument protiv NATO-a, a pogotovo SAD-a, verujući da se bez njihove podrške i odobrenja, Ukrajina ne bi usudila na takav čin samostalno. U tom slučaju, sabotaža u Baltiku bi se mogla protumačiti i kao vid “osvete” i mera reciprociteta prema saveznicima Ukrajine.

U svetlu ovih događaja, NATO je pojačao prisustvo u Baltičkom regionu kroz brojne vojne vežbe i operacije. Već krajem novembra 2024. godine, britanska fregata HMS Iron Duke pridružila se Stalnoj NATO grupi 1, koja obuhvata brodove iz Danske, Portugala, Belgije, Holandije i Francuske. Misija ove grupe uključuje zaštitu ključnih morskih ruta, slobodu navigacije i obezbeđivanje transatlantskih komunikacionih linija u slučaju krize.

Nedelju dana kasnije, finska mornarica je organizovala vojnu vežbu “Freezing Winds 24” u toku koje su NATO saveznici pokazali su visok nivo interoperabilnosti. Vežba je uključivala 30 brodova, među njima britanske, skandinavske i baltičke snage, koje su se fokusirale na zaštitu ključnih podvodnih kablova i ostale infrastrukture. Vredi napomenuti i da je pojačano interesovanje Velike Britanije za ovaj region i sve veća vojna prisutnost u Baltiku još jedan indikator o evropskoj konsolidaciji protiv zajedničkih pretnji. Pojačane patrolne aktivnosti britanskih snaga u ovom regionu započele su još 2021. godine, pre nego što je situacija eskalirala nakon sabotažnih delovanja.

Zajedničke izviđačke snage

Naime, Velika Britanija je prepoznala stratešku važnost Baltičkog mora i preduzela korake kako bi ojačala prisustvo svojih snaga i tehnologija u tom području još 2012. godine kada su osnovane Zajedničke izviđačke snage (JEF). Predvođena Britanijom, JEF je zajednička patrolna misija skandinavskih i baltičkih članica NATO čiji je jedini cilj očuvanje bezbednosti Baltičkog mora. Ova jedinica obavlja klasične izviđačke, policijske i obaveštajne aktivnosti, uključujući patroliranje sa sofisticiranim autonomnim sistemima za otkrivanje mina. Time je stvorena osnovna infrastruktura koja je omogućila brzu i efikasnu reakciju na novonastale pretnje.

Krajem 2010-ih se aktivnosti JEF misije postepeno pojačavaju, a britanska mornarica poslala je P2000 patrolne čamce klase Archer u Baltički region kako bi demonstrirala autonomne sisteme za otkrivanje mina. Od početka 2020-tih, britanski brodovi su opremljeni i podvodnim dronovima IVER 3 i uspešno su istražili područje površine od 620.000 kvadratnih metara, identifikujući potencijalne pretnje i istorijske mine preostale iz svetskih ratova. Uz podršku ekspertskih timova kao što je Mine and Threat Exploitation Group (MTXG), britanske snage dale su značajan doprinos jačanju sigurnosti Baltičkog mora. Osim toga, britanski brodovi su igrali ulogu “crvenog tima” u simulacijama borbe, omogućavajući saveznicima da razviju taktike za borbu protiv potencijalnih neprijateljskih akcija.

Nakon ulaska u NATO u aprilu 2023. godine, Finska i Švedska preuzimaju aktivnu ulogu u očuvanju regionalne bezbednosti, što uključuje učešće u JEF misijama. Činjenica da je finska mornarica organizovala vežbu Freezing Winds 2024, jasno pokazuje da je spremna za odbranu NATO granica nakon decenija vojne neutralnosti. Švedska, sa svoje strane, pojačala je nadzor svojih ekskluzivnih ekonomskih zona, angažujući mornaricu i obalsku stražu u istrazi sabotaže kablova. Danska, Norveška i baltičke države takođe su intenzivirale svoje napore na obezbeđivanju kritične infrastrukture. Na primer, norveški brod HNoMS Maud, kao vodeći brod NATO grupe 1, igra ključnu ulogu u logističkoj podršci i zaštiti pomorskih puteva.

Poljska - neizostavan deo baltičke "slagalice"

Neizostavan deo baltičke “slagalice” je i Poljska. Kao jedan od najglasnijih zagovornika čvrstog stava prema Rusiji, Poljska je dodatno pojačala svoje prisustvo u Baltičkom regionu od početka ukrajinskog rata. Nakon niza sajber napada na infrastrukturu Poljske i optužbe o hibridnom ratu koji Rusija vodi protiv Poljske kao najvećeg ukrajinskog saveznika, ministar spoljnih poslova, Radoslav Sikorski, odlučio je da zatvori ruski konzulat u Poznanju u oktobru 2024. godine. Kao odgovor na to Rusija je zatvorila poljski konzulat u Sankt Petersburgu i proterala trojicu poljskih diplomata početkom decembra.

Ukoliko se utvrdi da je Rusija zaista učestvovala u sabotaži baltičkih kablova, nije nerealno očekivati da će i druge baltičke zemlje pratiti primer Poljske. U tom slučaju bi eskalacija tenzija poprimila razmere kakve nisu viđene od završetka Hladnog rata. U situaciji sveopšte eskalacije, svaka dodatna iskra može zapaliti čitav region. Države koje se nalaze na istočnom krilu NATO-a su izgleda sada svesne ovih rizika i ulažu dodatne napore u očuvanju bezbednosti regiona.

Uz sve veću zavisnost od podvodne infrastrukture za komunikaciju i energetiku, zaštita ovih resursa postaje sve veći prioritet. Hibridne pretnje koje obuhvataju i nekonvencionalne metode kao što su propaganda, sabotaže i sajber napadi, zahtevaju inovativne pristupe i zajednički odgovor. U svetlu toga bi trebalo tumačiti i odluke NATO zemalja u ovom regionu da povećaju vojni budžet na 3% BDP-a, dok Poljska odlučuje da troši na vojno-odbrambene tehnologije čak 4,7%. Za NATO je ključno da granične zemlje, pogotovo u Baltiku, jačaju svoje kapacitete, demonstrirajući odlučnost u odbrani od ruskih uticaja.

Kako bi buduća saradnja bila još efikasnija, za očekivati je da će se ona proširiti i u smeru zajedničkih kapaciteta za zaštitu podvodnih objekata, razmene obaveštajnih podataka i daljih investicija u autonomne sisteme za detekciju i zaštitu kritične infrastrukture. Zajednički razvoj novih tehnologija, kao i bolje usklađivanje vojnih i civilnih napora, mogu doprineti još snažnijoj saradnji u obezbeđivanju stabilnosti u Baltičkom regionu, ali i služiti kao mehanizam “odvraćanja” Rusije ili drugih potencijalnih izazivača. Zbog toga Baltik dobrim delom deluje kao moguće novo „bure baruta“ na evropskom kontinentu.