Rat za Warner Bros: Svi su mislili da će ga kupiti Netflix, usledila je "neprijateljska ponuda". U sve je umešan Tramp

Netflixova ponuda: Studio i striming, bez CNN-a

Prošle nedelje Netflix je objavio dogovor vredan oko 72 milijarde dolara kojim planira da kupi najveći deo Warner Brosa. Paket obuhvata filmsko-televizijski studio i striming segment kompanije, čime bi Netflix praktično u svoj sistem uvezao ogromnu produkcionu mašineriju i jednu od najpoznatijih biblioteka sadržaja u svetu.

Kablovski kanali WBD-a, uključujući CNN, ne bi ušli u Netflixov dogovor. Plan je da budu izdvojeni u novu firmu pod imenom „Discovery Global“. Taj potez tumači se kao pokušaj da se brže rastući striming i sadržaj odvoje od kablovskog poslovnog modela koji je u padu, ali otvara i krupno pitanje: da li bi Netflix, već dominantan u strimingu, postao preveliki igrač sa previše kontrole nad tržištem?

Trampov presedan: „Biću uključen u odluku“

U nedelju uveče predsednik Donald Tramp rekao je da će biti „uključen“ u regulatorne odluke o tome da li Netflix sme da preuzme WBD. Kao razlog naveo je zabrinutost zbog tržišne koncentracije, uz poruku da bi se Netflixov udeo „mnogo povećao“ ukoliko kupi Warner.

Takav istup je neuobičajen. U američkoj praksi velike medijske i tehnološke akvizicije prolaze kroz dug antimonopolski proces u Ministarstvu pravde i drugim regulatornim telima, uz formalnu distancu Bele kuće. Tramp je, međutim, praktično poručio da ne namerava da ostane po strani, što je tržište shvatilo kao signal da će politika igrati vidljivu ulogu u odluci, piše CNN. 

Paramount uzvraća udarac

Već u ponedeljak ujutru usledio je odgovor Netflixovim ambicijama. Paramount je podneo neprijateljsku ponudu za kompletan Warner Bros Discovery. U obrazloženju se pozvao, između ostalog, na „izuzetno težak regulatorni proces“ koji Netflix čeka, sugerišući da bi njihova ponuda imala veće šanse da prođe bez blokade.

Paramountov potez je očigledno oslonjen na Trampovu javno izraženu skepsu prema Netflixu. Umesto samo tržišnog nadmetanja, sada gledamo i trku za političku naklonost u Vašingtonu.

Mreža veza: Elison, Orakl i Tramp

Iako je Tramp u Beloj kući rekao da mu „nijedna od strana nije naročito prijatelj“, njegovi odnosi sa ključnim ljudima u Paramountovom taboru očigledno su kompleksniji.

Predsednik je blizak sa Larijem Elisonom, osnivačem Orakla i jednim od najpoznatijih republikanskih donatora. Elisonov sin, Dejvid Elison, ove godine je postao izvršni direktor Paramounta kroz spajanje sa Skydance Media. Izvori iz administracije navode da su Tramp i stariji Elison razgovarali o mogućnosti da Paramount preuzme WBD, što dodatno pojačava utisak da Paramount u ovom poslu ne nastupa samo kao tržišni rival, već i kao politički povezani kandidat.

CNN kao politička meta

Ulog u ovoj priči nije samo Holivud. Warner Bros Discovery vlasnik je CNN-a, televizije koja je godinama bila u otvorenom sukobu sa Trampom i često na meti njegovih kritika.

U Vašingtonu se već duže spekulisalo da bi preuzimanje WBD-a moglo značiti promenu u CNN-u, od rukovodstva do uredničkog pravca. Deo Trampovih savetnika vidi Paramount kao „povoljniju“ varijantu, verujući da bi takav vlasnik mogao dovesti do restrukturiranja mreže. Dejvid Elison je potvrdio da je o toj temi razgovarao sa predsednikom, naglašavajući da ne želi da govori u Trampovo ime, ali je time praktično priznao da se pitanje CNN-a nalazi na stolu.

Netflix i Sarandos

Trampove simpatije, ipak, nisu jednoobrazne. Posle privatnog razgovora sa Netfliksovim kopredsednikom Tedom Sarandosom, predsednik ga je nazvao „sjajnim čovekom“ i pohvalio zbog toga kako je „preokrenuo Netflix“. Ti komplimenti idu paralelno sa jasnom rezervom: „previše tržišnog udela“ ako Netflix preuzme Warner.

Takva dvosmislenost ostavlja prostor da konačna odluka zavisi i od političkih pregovora koji se vode iza zatvorenih vrata, a ne samo od ekonomskih parametara.

Kušnerov fond u igri: Nova politička dimenzija

Najosetljiviji detalj Paramountove ponude otkriven je u dokumentaciji podnetoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC): među investitorima nalazi se Affinity Partners, privatni investicioni fond Džareda Kušnera, Trampovog zeta.

Koliki je Kušnerov udeo, nije objavljeno, ali politički efekat je očigledan. Trampova administracija treba da odobri transakciju u kojoj bi deo finansijske konstrukcije bio povezan sa njegovom porodicom. To unosi priču o mogućem sukobu interesa i dodatno pojačava pritisak na regulatorne institucije.

Affinity Partners je osnovan posle Trampovog prvog mandata. Fond je ranije bio kritikovan zbog velikog oslanjanja na saudijski državni investicioni fond (PIF), a u poslednje vreme ulazi u krupne, globalno vidljive poslove. Njegovo pojavljivanje u priči o WBD-u pokazuje koliko se krug politike i velikog kapitala u ovom slučaju preklapa.

Strani kapital i CFIUS barijere

Paramountova ponuda ima i međunarodni sloj. Pored Elisona i RedBird Capital Partners, kao finansijski partneri navode se suvereni fondovi Saudijske Arabije, Katara i Abu Dabija. Paramount tvrdi da će ti fondovi odustati od upravljačkih prava i mesta u odboru nove kompanije, kako bi se umanjile primedbe CFIUS-a — američkog tela koje procenjuje da li strane investicije nose nacionalno-bezbednosni rizik.

Paralelno s tim, Paramount je obezbedio masivno zaduženje kroz nove kreditne aranžmane sa Bank of America i Apollo Capital Managementom, do ukupno 54 milijarde dolara. To pokazuje koliko je ponuda agresivna i koliko Paramount računa na brz rezultat.

Dve ponude, dva različita regulatorna rizika

Pred regulatorima se sada nalaze dva modela konsolidacije, oba rizična na svoj način.

Netflixov model: jasno jača dominaciju u globalnom strimingu. Antimonopolski rizik je direktan — prevelika tržišna koncentracija sadržaja i distribucije u rukama jednog digitalnog giganta.

Paramountov model: donosi spajanje dva tradicionalna medijska sistema u ogromnu korporaciju, uz dodatni teret političkih veza i stranog kapitala. Tu je rizik i antimonopolski i bezbednosni, ali i onaj najvidljiviji — politički uticaj na uređivačku autonomiju medija.