Prvo su Rusi prestali da dolaze, a sad neće biti ni Ukrajinaca. Sve rezervacije u privatnom smeštaju su otkazane, ljudi su već na gubitku i do 50.000 evra. Sprema nam se katastrofa!, kažu meštani crnogorskog primorja, koji su se i ovog leta nadali turistima iz Ukrajine. Oni su, naime, uz goste iz Srbije i Bosne i Hercegovine, “izvukli” prošlu sezonu, 2021. i napunili državni budžet, ali i privatne kase, što ove godine očigledno neće biti slučaj.
Rat u Ukrajini već je pokazao oštre zube, a preti da ozbiljno ugrozi predstojeću letnju sezonu u Crnoj Gori.
Pročitajte još:
“Jedva smo preživeli propast letnje sezone 2020., kada je pandemija zatvorila čitav svet i niko nigde nije išao. Plaže su bile puste, hoteli, sobe i apartmani, u privatnom smeštaju bili su gotovo potpuno prazni tokom tokom jula i avgusta, kada je inače sve krcato. Tek u septembru imali smo nešto gostiju iz regiona. To je prošlo i ostalo je iza nas, pa nekako idemo dalje. Leto 2021. bilo je i više nego uspešno i oporavilo nas je, ali zahvaljujući pre svega gostima iz Srbije, BiH i Ukrajine. Zbog sankcija koje je Crna Gora uvela Rusiji, Putin je stavio veto na direktne letove iz Moskve prema Podgorici i Tivtu. To je drastično smanjilo broj ruskih turista koji su nekad bili najbrojniji. Međutim, onda su počeli da dolaze Ukrajinci i sve je vrvelo od njih. E sad je i sa tim gotovo” revoltirano priča za Nova.rs Goran Jovović, koji tokom leta turistima izdaje stanove u okolini Budve.
Još u decembru 2021., Ukrajinci su rezervisali privatne smeštaje za leto 2022., a sad je sve otkazano.
“Izgubio sam već 30.000 evra, a moj prijatelj je na gubitku čak 50.000. Svi stanovi i sobe koje su Ukrajinci unapred rezervisali, sada su otkazani. Čujem da su se neki ljudi iz Ukrajine javili pojedinim komšijama da rezervišu stanove i plate unapred za tri, čak i četiri meseca, ali to su oni koji su pobegli od rata i koji će se možda ovde i naseliti za stalno. Nadamo se gostima iz regiona svakako, ali bez ljudi iz Rusije i Ukrajine, biće daleko teže izvući sezonu” naglašava Goran.
Hoteli su, ističe on, u mnogo boljem položaju, jer ljudi iz Ukrajine uglavnom rezervišu privatan smeštaj, tako da je najviše pogođeno lokalno stanovništvo koje živi od izdavanja soba.
“Imajući u vidu situaciju u Ukrajini i Rusiji, očekujemo pad broja turista iz ovih zemalja tokom predstojeće sezone, međutim u kojoj meri, još uvek ne možemo da prognoziramo. Nacionalna turistička organizacija Crne Gore pažljivo prati situaciju i u stalnom je kontaktu sa partnerima sa ovih tržišta, ali se nadamo da će se politička situacija stabilizovati na dobrobit svih grđana ovih zemalja. Iako su, zbog ratnih dešavanja u Rusiji i Ukrajini, obustavljene promotivne aktivnosti koje smo planirali, verujemo da će u budućnosti turisti sa ovih područja ponovo doći na odmor u Crnu Goru, gde su se uvek osećali dobrodošlo” kažu za Nova.rs u Nacionalnoj turističkoj organizaciji Crne Gore (NTO CG).
Prethodnu sezonu obeležio je značajan dolazak ukrajinskih turista, a bez tržišta Rusije i Ukrajine, Crna Gora bi ovog leta potencijalno mogla da izgubi petinu prihoda od turizma.
“Našu zemlju je prethodne godine posetilo 136. 000 turista iz Ukrajine, koji su ostvarili čak 870.000 noćenja, što je gotovo duplo više u odnosu na 2019. godinu. Oni su se u strukturi stranih turista, prema podacima Uprave za statistiku Monstat, nalazili na trećem mestu, iza Srbije i BIH, dok su u ukupno ostvarenim noćenjima učestvovali sa 9,25 odsto, što ih svrstava na četvrto mesto iza Srbije, BiH i Rusije. Nacionalna turistička organizacija ne raspolaže zvaničnim prihodima od turizma po zemljama pripadnosti, ali uzevši u obzir podatke o ukupnim prihodima od turizma Centralne banke Crne Gore, kao i podatke o ostvarenom turističkom prometu Uprave za statistiku Monstat, Crna Gora bi tokom ove sezone, bez tržišta Rusije i Ukrajine, potencijalno mogla da izgubi petinu prihoda od turizma” naglašavaju u NTO CG.
U turističkoj organizaciji opštine Budva (TO Budva), koja je najposećenija letnja destinacija na crnogorskom primorju, za Nova.rs kažu da još uvek pouzdano ne mogu da znaju da li mogu da očekuju dolazak gostiju iz Rusije i Ukrajine.
“Broj posetilaca iz Rusije beleži značajan pad u poslednje dve godine, pre svega zbog planetarne krizne epidemiološke situacije izazvane pandemijom koronavirusa, što je donekle uslovilo i ukidanja direktnih avio konekcija ka Crnoj Gori. Prošle godine su turisti iz Ukrajine u ukupnom turističkom prometu učestvovali sa 14 odsto. Najave za sezonu 2022., prema informacijama koje svakodnevno dobijamo od hotelijera i celokupne turističke privrede grada, su dobre, posebno one koje se odnose na zemlje regiona, ali i na zemlje zapadne Evrope. Imajući u vidu trenutnu geo–političku situaciju, još uvek pouzdano ne možemo da znamo da li možemo da očekujemo dolazak gostiju iz Rusije i Ukrajine” navode u TO Budve.
Prošle godine je u Budvi bilo najviše gostiju iz Srbije, a Ukrajinci su učestvovali sa značajnijim brojem nego što je to bio slučaj prethodnih godina.
“Bio je primetan i veliki broj dolazaka ruskih turista koji su prošle godine posetili Budvu, što govori o tome, da je bez obzira na nepostojanje direktnih avio letova očigledno postojala lojalnost i emocija prema destinaciji koju vole i kojoj se vraćaju. Ipak, nedolazak svakog gosta u turizmu je nenadoknadiv, ali nas je i pandemija tokom prethodne dve godine naučila da moramo da se prilagođavamo novim okolnostima i novim tržištima. Pre svega očekujemo dolazak turista iz regiona, ali su naše aktivnosti usmerene i ka tržištima zemalja zapadne Evrope, posebno ka onima sa kojima imamo uspostavljene direktne letove. Svaki gost nam je neizmerno važan, zato ćemo ove godine svi uložiti dodatne napore da unapredimo kvalitet usluge na našoj rivijeri” najavljuju iz ove organizacije.
Smeštaj otkazuju samo Rusi i Ukrajinci.
“Prema informacijama koje dobijamo od turističke privrede, buking je za sada zadovoljavajući u hotelskom i privatnom smeštaju, otkazivanja nema, osim sa tržišta Rusije i Ukrajine” kažu u TO Budva.
BONUS VIDEO: Harkov u plamenu posle granatiranja ruske vojske
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar