Tokom prvih dana rata, Zelenski je živeo u svojoj kancelariji, a njegovoj porodici je bilo zabranjeno da tamo boravi zbog njihove sigurnosti.

Njihovo iskustvo, rekla je Olena, nije jedinstveno. Prva dama Ukrajine naglasila je  da je polovinu ukrajinskih porodica razdvojio rat.

„Naš odnos je u pauzi, baš kao i za sve Ukrajince“, rekla je i dodala:

„Mi, kao i svaka porodica, čekamo da se ponovo okupimo, da ponovo budemo zajedno".

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da je prihvatio poziv da prisustvuje jesenjem samitu G20 na Baliju, ali da će njegovo učešće zavisiti od toga koji lideri će takođe prisustvovati, odnosno da li će na skupu učestvovati i ruski predsednik Vladimir Putin.

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti

Moskva poziva na jačanje saradnje između kaspijskih zemalja, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na samitu pet kaspijskih država u prestonici Turkmenistana Ašhabadu.

„Rusija je dosledno pozivala na jačanje partnerskih odnosa između pet kaspijskih država u oblasti politike, bezbednosti, ekonomije i zaštite životne sredine, kao i u mnogim humanitarnim aspektima“, istakao je on.

Kaspijska petorka uključuje Rusiju, Azerbejdžan, Iran, Kazahstan i Turkmenistan.

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti

Ruska Duma odobrila je danas drugo čitanje predloga zakona koji bi omogućio zabranu stranih medija. Predlog mora da prođe i treće čitanje, nakon čega treba da ga izglasa gornji dom parlamenta pre nego što ga potpiše predsednik Vladimir Putin.

Rusija se proteklih meseci više puta žalila da su Zapadne zemlje neprikladno zabranile rad ruskim medijima i njihovim novinarima uskratile vize.

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti

Bugarski socijalisti, članovi odlazeće koalicione vlade premijera Kirila Petkova, poručili su danas da neće podržati novu vladu koju predvodi Petkov, zato što ne odobravaju proterivanje 70 ruskih diplomata.

Takav stav socijalista mogao bi najesen da približi ovu državu članicu EU i NATO održavanju novih izbora, četvrtih od aprila 2021. godine, prenosi Rojters.

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti

Bajdenova administracija potvrdila je danas podršku potencijalnoj prodaji američkih borbenih aviona F-16 Turskoj, dan nakon što je Ankara ukinula veto na članstvo Finske i Švedske u NATO.

Selest Valander, pomoćnica za međunarodnu bezbednost američkog ministra odbrane, izjavila je tokom današnjeg razgovora sa novinarima da će snaženje odbrambenih sposobnosti Turske ojačati odbrambene kapacitete NATO, prenosi Rojters.

„Sjedinjene Američke Države podržavaju modernizaciju turske ratne vazduhoplovne flote jer je to doprinos bezbednosti NATO, a samim tim i američkoj bezbednosti“, rekla je ona.

Turska je u oktobru uputila zahtev Sjedinjenim Državama za kupovinu 40 lovačkih aviona F-16 kompanije Lokid Martin i skoro 80 kompleta za modernizaciju svoje postojeće ratne flote.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski procenjuje mesečne troškove odbrane Ukrajine od ruske invazije na oko 5 milijardi dolara.

„Ovo je rat koji će odrediti kako će izgledati budući svetski poredak“, rekao je Zelenski u virtuelnom obraćanju delegatima samita NATO-a u Madridu.

Zelenski je pozvao lidere NATO-a da pošalju više oružja i novca Ukrajini i da sankcijama „spreče sposobnost Rusije da finansira rat“.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ponovio je danas da „Ukrajina može da računa na podršku Alijanse onoliko dugo koliko je potrebno“.

Kanada je u pregovorima sa evropskim saveznicima, ukljucujući Španiju i Nemačku, o izvozu gasa i nafte sa svoje istočne obale kako bi ublažila energetska ograničenja i obezbedila alternativu evropskom uvozu energenata iz Rusije, izjavila je danas ministarka spoljnih poslova Melani Džoli.

"Za Kanadu je važno da bude u stanju da pojača proizvodnju energenata i pomogne evropskim prijateljima koji se suočavaju sa veoma teškom energetskom situacijom", rekla je Džoli, prenosi Rojters.

Ona je dodala da to treba uraditi na način da se ne zaobiđu ni pitanja klimatskih promena.

"To su upravo razgovori koje vodimo pre svega s Nemcima, a takođe i sa Špancima", rekla je kanadska ministarka.

Prema navodima Ukrajinaca, iz ruskog zatočeništva puštena su 144 borca od kojih je 95 branioci mariupoljske čeličane Azovstalj, a među njima su 43 pripadnika puka Azov, koji Rusi nazivaju „nacističkim“.

Među oslobođenim borcima je 30 marinaca, 28 pripadnika regularne vojske, 17 graničara, 9 pripadnika Teritorijalne odbrane i jedan policajac. Najstariji oslobođeni borac ima 65, a najmlađi 19 godina.

Većina oslobođenih Ukrajinaca imaju teške povrede: rane od metaka i gelera, opekotine, prelome i amputirane udove, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo odbrane.

95 heroes from Azovstal returned to Ukraine. This is the largest exchange of prisoners since the beginning of the war. pic.twitter.com/e9oFwEsccV

— ТРУХА⚡️English (@TpyxaNews) June 29, 2022

Američki predsednik Džozef Bajden zahvali je danas turskom predsedniku Tajipu Erdoganu na sporazumu sa Finskom i Švedskom koji je otvorio put da te dve nordijske zemlje uskoro postanu kandidati za članstvo u NATO savezu.

Bajden je uoči njihovog sastanka na marginama samita NATO u Madridu, zahvalio Erdoganu i na naporima Ankare da pomogne da se izveze žito iz Ukrajine.

Predsednik Turske izrazio je nadu da će diplomatija doprineti rešavanju problema izvoza ukrajinskih žitarica, prenosi Rojters.