0
Francuska sa mešavinom divljenja i nelagode posmatra kako Nemačka ulaže ogromna sredstva u istorijsko ponovno naoružavanje, čime se menjaju dugogodišnji odnosi snaga na evropskom kontinentu, piše Blumberg.
Berlin zapravo radi upravo ono na šta su se članice NATO-a obavezale: obavezao se da će do 2029. godine potrošiti više od 500 milijardi evra (586 milijardi dolara) na odbranu, dostižući novi cilj Alijanse – ulaganje 3,5 odsto BDP-a u vojsku – čak šest godina ranije nego što je to NATO zahtevao.
I dok NATO hvali jačanje nemačke vojne moći, u nekim evropskim prestonicama javlja se zabrinutost zbog ponovnog izranjanja Bundesvera kao dominantne sile. Te bojazni su dodatno pojačane činjenicom da krajnje desničarska, nacionalistička stranka u Nemačkoj beleži rekordnu podršku u anketama, što vraća stare strahove da proevropska vlast u Berlinu više nije nešto što se može uzeti zdravo za gotovo.
U Francuskoj, koja ima jednu od najmoćnijih vojski u Evropi i jedini potpuno domaći nuklearni arsenal u EU, raspoloženje je ambivalentno. S jedne strane, postoji olakšanje jer Nemačka preuzima veći deo tereta u oblasti odbrane. S druge strane, raste zabrinutost da bi nemačka industrija mogla da potisne francuski sektor odbrambene industrije, jer Pariz postaje svestan razmera nemačkih ulaganja.
Četiri francuska zvaničnika, koji su govorili pod uslovom anonimnosti zbog privatne prirode razgovora, navela su da postoji opšti osećaj nelagode zbog rastuće nemačke vojne moći i političkog uticaja koji ona donosi.
„Francuska se nalazi u krhkoj situaciji i činjenica da se Nemačka ovako odlučno angažuje neminovno će stvoriti dinamiku koja bi mogla da nas ostavi po strani“, rekao je francuski poslanik u Evropskom parlamentu Fransoa-Ksavije Belami. „Unutrašnja slabost umanjuje geopolitičku težinu Francuske.“
Belami, član desnog centra i poslaničke grupe Evropske narodne partije (EPP), snažan je zagovornik politike „Kupuj evropsko“ u ključnim pitanjima odbrane EU. On se zalaže da Francuska, jedna od vodećih svetskih izvoznica oružja, više izvozi u evropske susede, a manje na udaljena tržišta. Iako priznaje zabrinutost Pariza zbog jačanja nemačke odbrambene industrije, ističe da „moramo biti dosledni“. „Francuska se godinama žalila da sama nosi teret“, rekao je on.
Pročitajte još:
Zbog svoje uloge u prethodnim evropskim sukobima, Nemačka je decenijama bila zadovoljna time da igra sporednu političku ulogu, iako je njena ekonomija snažno rasla, kaže Klaudija Major, viša potpredsednica nemačkog Maršalovog fonda. Kako ponovno naoružavanje pomera centar evropske moći sve bliže Berlinu, nervoza u Francuskoj raste.
„Postojao je široko prihvaćen balans u Evropi prema kojem je Francuska bila geopolitička sila, a Nemačka ekonomska“, kaže Major. „Nemačka nije želela da bude politički gigant. Sada radi oboje, uz nastojanje da svoju novu moć uklopi u evropski okvir. To Francusku dovodi u težak položaj. Ta anksioznost više govori o Francuskoj nego o Nemačkoj.“
Pod kancelarom Fridrihom Mercom, Nemačka je faktički ukinula stroga ograničenja zaduživanja kada je reč o vojnoj potrošnji, čime je otvoren put za neviđen priliv sredstava namenjenih ponovnom naoružavanju i odvraćanju sve neprijateljskije Rusije.
Nordijske zemlje, Baltičke države i Poljska takođe masovno ulažu u odbranu, ali malo koja država može da se meri sa Nemačkom po brzini i obimu ulaganja. Tradicionalne evropske vojne sile poput Francuske, Italije i Španije imaju malo ili nimalo fiskalnog prostora za značajnije povećanje izdvajanja.
Nemačko vojno jačanje pažljivo je koordinisano sa saveznicima i uklopljeno u međunarodni okvir saradnje. Tokom posete Berlinu u decembru, generalni sekretar NATO-a Mark Rute nije krio pohvale: „Ovo je upravo ona vrsta odlučnosti koja nam je potrebna da bismo osigurali bezbednost. Nemačka prednjači primerom.“
Ipak, kada je bivši nemački kancelar Olaf Šolc predstavio jedan od svojih ključnih odbrambenih projekata – Evropsku inicijativu za vazdušni štit, čiji je cilj da se popuni velika rupa u evropskim kapacitetima kroz kupovinu sistema protivraketne odbrane – Francuska se osetila isključenom. Nezadovoljstvo je dodatno poraslo kada je Šolc zasebno najavio kupovinu 35 američkih borbenih aviona F-35 u vrednosti od 10 milijardi evra, umesto evropskih letelica.
Pod Mercom su američke nabavke usporene, delom i zbog političke procene u Berlinu da su transatlantski odnosi opterećeni tokom mandata Donalda Trampa. Ipak, odbrambena saradnja sa Francuskom i dalje je složena.
Najambiciozniji evropski odbrambeni projekat preti da se raspadne posle višegodišnjih pregovora, tokom kojih industrijski partneri – francuski Daso avijacija i Erbas, koji se smatra nemačkom stranom – nisu uspeli da se dogovore o ravnomernoj podeli proizvodnje u okviru programa borbenog aviona šeste generacije, poznatog kao FCAS.
Unutar EU i NATO-a, novo nemačko vojno jačanje daje Berlinu veću političku težinu. Nemačka je predložila veću ulogu Evropske odbrambene agencije, koju trenutno vodi nemački general. U NATO-u se, pak, među američkim zvaničnicima već godinama u šali govori da bi mesto vrhovnog saveznog komandanta u Evropi, koje je tradicionalno američko, jednog dana moglo da pripadne Nemcu.
Susedna Poljska pažljivo prati uspon Nemačke, ali kako je rekao zamenik premijera Radoslav Sikorski, „dokle god je Nemačka članica EU i NATO-a, više se plašim nemačke odbojnosti prema naoružavanju nego nemačke vojske“.
Nemačka je, takođe, u najboljoj poziciji – industrijski i ekonomski – da obezbedi takozvane strateške kapacitete poput protivvazdušne i protivraketne odbrane, svemirske obaveštajne podrške i logistike. Evropa je trenutno gotovo u potpunosti zavisna od SAD za te sposobnosti, a dodatnu nervozu izazivaju neizvesne namere Vašingtona, naročito u svetlu spekulacija o mogućem napadu ili zauzimanju Grenlanda, teritorije saveznice Danske.
„Nadamo se da će Nemačka dalje razvijati strateške kapacitete za Alijansu“, rekao je general Markus Laubental, jedan od najviših nemačkih generala u NATO-u. „Iz ugla NATO-a, kao i u pogledu znanja i industrijskih kapaciteta, ima smisla sarađivati sa ključnim evropskim saveznicima. Zajedno smo jači.“
Uprkos tome, unutrašnja politička situacija u Nemačkoj unosi dodatnu nervozu širom Evrope. Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) nalazi se na prvom mestu u nekim anketama i mogla bi da ostvari značajne uspehe na predstojećim lokalnim izborima u istočnoj Nemačkoj. Iako, kako primećuje Klaudija Major, populističke partije jačaju i u drugim delovima Evrope, zabrinutost ostaje.
„Raste strah od toga šta bi se moglo dogoditi sa ovom izuzetno snažnom nemačkom vojnom moći ukoliko bi AfD preuzeo političko vođstvo“, rekla je Jana Puglierin iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
