Da li će Nemačka konačno da izađe iz ekonomske krize?

Nemačka se praktično nalazi u produženoj recesiji još od kraja 2022. godine. Za 2025. predviđa se tek simboličan rast od oko 0,1 odsto, dok se od 2026. očekuje blago ubrzanje. Ipak, najnovije procene ukazuju da brzog oporavka neće biti. Bundesbanka je pred Božić snizila prognozu rasta za 2026. na svega 0,6 odsto, dok institut ifo očekuje oko 0,8 odsto rasta.

Ekonomisti upozoravaju da se nemačka privreda sporo i uz visoke troškove prilagođava dubokim strukturnim promenama. Rat u Ukrajini razotkrio je veliku zavisnost od ruskog gasa, a prelazak na alternativne izvore energije pokazao se skupim i komplikovanim. Istovremeno, izvozno orijentisani nemački model oslabljen je američkim carinama i promenom odnosa sa Kinom, koja je od ključnog tržišta postala ozbiljan konkurent – posebno u automobilskoj industriji, piše Dojče vele.

Sve to uklapa se u širu sliku deindustrijalizacije, hroničnog manjka investicija, zapuštene infrastrukture i zaostajanja u digitalizaciji, problema koji su godinama gurani pod tepih zbog strogih fiskalnih pravila.

Velika obećanja, ali i velike sumnje

Nova vlada kancelara Fridriha Merca došla je na vlast uz obećanje snažnog investicionog zaokreta. Izmenjena su pravila zaduživanja kako bi se omogućilo ulaganje do 1.000 milijardi evra u odbranu i infrastrukturu tokom naredne decenije. Upravo taj plan trebalo bi da bude ključni motor rasta od 2026. godine.

Međutim, skeptici upozoravaju da postoji opasnost da se veliki deo tog novca potroši na penzije, socijalna davanja i subvencije, umesto na produktivne investicije. Nemački savet ekonomskih stručnjaka već je upozorio da bi takav pristup mogao da dovede do propuštenih prilika za rast i da dugoročno ugrozi održivost javnog duga.

Predsednik Bundesbanke Joahim Nagel veruje da će se ekonomska aktivnost ubrzati od drugog kvartala 2026, pre svega zahvaljujući državnoj potrošnji i jačanju izvoza. Nasuprot tome, Dojče banka sumnja da će fiskalni podsticaji imati dugotrajan efekat, ocenjujući da bi mogli proizvesti samo kratkoročni „šećerni udar“ za privredu.

Značaj nemačkog oporavka prevazilazi nacionalne okvire. Prema anketi „Financial Timesa“, mnogi evropski ekonomisti smatraju da nade cele Evrope u snažniji rast u velikoj meri zavise upravo od uspeha nemačkog investicionog plana.

Mali podsticaji i krhko poverenje

Istraživanja poslovnog raspoloženja ne ukazuju na nagli preokret, naročito u prvoj polovini 2026. godine. Ipak, krajem 2025. oko 40 odsto poslovnih udruženja očekivalo je rast proizvodnje i prodaje tokom 2026, dok isto toliko predviđa stagnaciju.

Jedan neobičan, ali merljiv podsticaj rastu mogao bi doći iz kalendara: u 2026. godini Nemačka će imati više radnih dana nego prethodne godine, što bi, prema procenama banke ING, moglo doprineti rastu BDP-a za oko 0,3 odsto. Ipak, ekonomisti naglašavaju da je reč o jednokratnom efektu, a ne o znaku trajnog oporavka.

Senka rastućeg duga

Najveća neizvesnost leži u pitanju javnog duga. Procene pokazuju da bi on mogao da poraste sa sadašnjih oko 63 odsto BDP-a na čak 85 odsto do 2035. godine. Samo u 2026. novo zaduživanje moglo bi da premaši 180 milijardi evra, dok se budžetski deficit procenjuje na gotovo 5 odsto BDP-a.

Uz rast troškova penzija i kamata, fiskalni prostor države biće sve uži. Ekonomisti već upozoravaju da bi pregovori o budžetu za 2027. mogli postati ozbiljan test stabilnosti i jedinstva vladajuće koalicije.

Sve u svemu, Nemačka verovatno ulazi u fazu blagoga oporavka, ali bez dramatičnog preokreta. Da li će najavljena državna potrošnja zaista pokrenuti privredu ili samo odložiti dublje reforme – ostaje ključno pitanje za 2026. i godine koje slede.