Belorusija želi uvesti smrtnu kaznu za "veleizdaju" koju su počinili vladini zvaničnici i vojno osoblje. U sredu je donji dom beloruskog parlamenta usvojio nacrt zakona koji predviđa smrtnu kaznu za tzv. veleizdaju, "kako bi se sprečile" moguće akcije "destruktivnih elemenata" u zemlji, prema parlamentarnom kabinetu za medije, prenosi Politiko.
Zakonodavstvo je izmenjeno u trenutku kada raste bojazan da bi se beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, najbliži saveznik Kremlja, mogao pridružiti Rusiji u njenom ratu protiv Ukrajine slanjem beloruskih kopnenih snaga u susednu zemlju.
Ukrajinsko vojno zapovedništvo je u sredu ujutro saopštilo da postoji „rastuće nezadovoljstvo“ među beloruskim vojnicima zbog mogućnosti da se Belorusija pridruži ratu protiv Ukrajine.
Tokom proteklih nekoliko meseci, beloruske vlasti prepustile su svoju teritoriju Rusiji za pokretanje raketnih napada na Ukrajinu i za obuku ruskih vojnika, prenosi Jutarnji list.
U prvim nedeljama ruske invazije punog opsega na Ukrajinu, Minsk je dozvolio ruskim snagama da koriste belorusku teritoriju kao odskočnu dasku za napad na severnu Ukrajinu i Kijev, kao i za pružanje medicinske pomoći ranjenim pripadnicima ruske vojske, dok su s druge strane beloruski ‘partizani‘ sprovodili sabotaže na železnicama i drugoj infrastrukturi, ometajući ruska vojna nastojanja u Ukrajini.
Belorusija je jedina evropska zemlja koja još uvek primenjuje smrtnu kaznu. Trenutno se smrtna kazna može izreći počiniocima teškog ubistva ili terorističkog čina.
Tokom proteklih nekoliko nedelja, Lukašenko je više puta negirao kako postoje razgovori o planovima da se Belorusija pridruži Rusiji u ratu protiv Ukrajine.
Inače, stvari su se za Lukašenka drastično promenile u avgustu 2020. godine, kada su vlasti nakon predsedničkih izbora obeleženih političkim progonima, masovnim hapšenjima i izbornim prevarama, proglasile kako je izvojevao još jednu uverljivu izbornu pobedu.
Desetine hiljada Belorusa izašli su tada na ulice u znak protesta, na šta su vlasti odgovorile brutalnom represijom koja je eskalirala u ‘čistku‘ civilnog društva. Dok su Belorusiji nametane zapadne sankcije, Lukašenko se obratio upravo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu za finansijsku i političku podršku, koja mu je bila preko potrebna da ostane na vlasti.
Međunarodno izolovan, Lukašenko se još jače povezao s Kremljom.
BONUS VIDEO: Haos na samitu G20: Rusija gubi i tradicionalne saveznike, Britanija poslala brutalnu poruku Putinu