Vest da je pripadnik Hamasa na jednom od snimaka koji je objavljen iz Gaze, a gde je prikazana primopredaja dve izraelske državljanke radnicima Crvenog krsta, najverovatnije bio naoružan jurišnom puškom jugoslovenske proizvodnje, jugoslovenskom verzijom "kalašnjikova" M70, nije uopšte neobična kaže za Nova.rs vojni analitičar Aleksandar Radić.
„To je sasvim normalno i očekivano što se to oružje tamo našlo. Ja sam deo one zaintersovane javnosti koja kad god vidi snimke negde sa ratišta gde vojnici drže kalašnjikov, volimo da obratimo pažnju da li su možda naše, da li su „Zastavine“. One se lako prepoznaju, postoji jedan crni detalj koji je vidljiv na drvenoj oblozi gasnog cilindra, to je tromblonski nišan. On je specifičan za naše puške i takvih pušaka ima svuda po svetu, svuda se koriste“, kaže Radić.
Istakao je da nema ni govara da je reč o novim isporukama oružja jer se puške koje se ovih dana viđaju u Gazi odavno ne proizvode.
„Velike količine automatskih pušaka su izvožene još 1970-tih i 1980-tih godina po Bliskom istoku. Takvo oružje su dobijale razne palestinske organizacije, iračka vojska… Jako velike kočine naoružanja su tamo još iz vremena socijalističke Jugoslavije. U vreme kada su Amerikanci formirali Iračke snage bezbednosti, kad su obnavljali njihove snage bezbednosti u drugoj polovini prve dekade 21.veka, u to vreme ogromna količina automatskih pušaka sa prostora bivše Jugoslavije preko američkih firmi je isporučena u Irak. Recimo 600.000 cevi različitog oružja je iz BiH tada izvezeno u Irak“, navodi naš sagovornik.
Dodaje da je ogromna količina tog naoružanja dospela na ulice u vreme pobune protiv vlasti, kada je došlo do haosa u Iraku, pa se i raširila po regionu Bliskog istoka.
„Puteva po kojima su borci iz Gaze mogli da dođu do naših automatskih pušaka ima mnogo i za očekivati je da dosta naših pušaka ima tamo. Mogao je bilo ko da dostavi to oružje. Nema ničega na snimcima iz Gaze što bi dokazivalo da to ima veze sa nekim aktuelnim isporukama naoružanja. Izvozili smo svima oružje na Bliskom istoku 1970-ih i 1980-ih, rađeni su jako veliki projekti sa Irakom – od haubice 122 mm do zajedničkog razvoja višecevnog lancera raketa „Orkan“, građene su fabrike naoružnja, velika vojna infrastruktura… Najveći deo tržišta 1980-tih godina je bio Bliski istok. Naravno za očekivati je da danas ima uspomena na to doba“, dodao je Radić.
Naglasio je da može da se desi da oružje koje stiglo regularnim putem i koje je isporučeno vojsci neke zemlje, završi u rukama militanata.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Imali smo takvu situaciju sa naoružanjem iz novije proizvodnje, koje je karakteristično i lako se prepozna – u Africi. I pojavilo se naše naoružnje u rukama gerilske grupe ili terorista. Ali je zarobljeno od regularne vojske. I onda neko napiše naslov ‘Srpske puške u rukama terorista’. Oružje je izvezeno sa odobrenjem srpskih vlasti regularnoj vojsci koju podržavaju zapadne zemlje. To što se predao vod ili četa kada su napadnuti, ubijeni ili ranjeni, ne može fabrika ili naša vlast da snose odgovornost za materijalne gubitke neke afričke vojske. Kada puška dospe u pogrešne ruke, ona puca i dalje“, zaključio je Radić.
Sve najnovije informacije sa Bliskog istoka možete pratiti u našem blogu uživo.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar