0
"Rat je, po definiciji, krvav posao", konstantuje na početku svog intervjua za "The Telegraf" pukovnik Ričard Kemp, bivši oficir i komandant britanske vojske s iskustvom iz BiH, Iraka i Avganistana. Ovoga puta, Kemp se bavi ruskim gubicima najviših oficira, generala, nakon što su ruski nezavisni mediji, ali i vojni pratni blogeri, objavili informaciju da je na frontu poginuo ruski general-major Sergej Gorjačev.
„Ipak, da ste mi rekli da vojska u 21. veku može da izgubi osam generala u borbi, a možda čak 15, u samo 16 meseci rata, jedva bih vam poverovao“, navodi Kemp.
Smrt Sergeja Gorjačeva, koji je navodno ubijen ranije ove nedelje u eksploziji rakete „Storm Shadow“, koje je Kijevu isporučila Velika Britanija, je dokaz da se nijedna zapadna vojska nije suočila s tako visokim stopama smrtnosti među svojim višim oficirima od 1945. godine, ocenuje Kemp.
Smrt Gorjačeva težak je udarac za odbranu ruskog predsednika Vladimira Putina od ukrajinske protivofanzive. Gorjačov nije bio samo general, već načelnik štaba 35. kombinovane armije, koja ima ključnu ulogu i odgovorna je za planiranje, koordinaciju i kontrolu operacija na frontu. Njegova smrt znači da će borbena učinkovitost njegovih snaga pretrpeti velike poremećaje i smetnje.
Zastarelost ruskog lanca komandovanja i avet iz Kremlja
I ne samo to, Gorjačev je na svom poslovnom mestu bio okružen najvažnijim oficirima. Gubitak samo jedne od takvih osoba i te kako je osetna na frontu. Najbliža paralela u njegovom iskustvu, navodi Kemp, bila je smrt pomoćnika načelnika štaba u Severnoj Irskoj 1994. godine, zajedno sa 24 viša policijska i vojna obaveštajna oficira – radilo se o padu helikoptera, a ne neprijateljskoj akciji, ali uticaj na vojne operacije, uz gubitak njihovog kolektivnog znanja i iskustva, bio je, navodi autor, dugotrajan i dubok.
U Ukrajini su ruski generali često bili prisiljeni na snažan angažman na samom frontu iz neophodnosti. Ali, problem je, kaže Kemp, još dublji – ruski način ratovanja, koji još uvek funkcioniše prema vrlo nefleksibilnoj doktrini komandovanja od vrha prema dole, znači da su generali sami često primorani da preuzmu komandovanje na način koji je većini zapadnih vojski stran.
Kemp prenosi svedočenja ukrajinskih komandanata koji su mu nedavno rekli kako su Rusi još uvek često paralizovani dok saopštenja ne stignu kod šefova koji onda izdaju nove komande – radi se komplikovanom procesu koji oduzima mnogo vremena. Ponekad su vojne snage prisiljene da čekaju dok ne stigne sam general. Takođe, baš kao što su njihovi vojnici ponekad terani napred s puškom na leđima, ruski generali su isto tako prisiljeni da izbiju na čelo svojih snaga zbog, kako slikovito navodi Kemp, preteće aveti u Kremlju, piše Jutarnji list.
Nasuprot tome, Ukrajinci su usvojili stil operacija „komandovanja misijom“ koji koriste britanske, američke i druge zapadne vojske. Po ovom konceptu podređeni komandanti do najnižih nivoa dobijaju svoju misiju i slobodu da je izvrše bez potrebe za detaljnim uputstvima sa visine. Oni su obučeni da se prilagode uslovima na frontu koji se stalno menjaju, s autonomijom da sami menjaju plan bez potrebe za intervencijom nadređenih.
Rusi strašan protivnik, bez obzira na sve
Ukrajina je iskoristila slabost ruskih snaga, potpomognuta obaveštajnim podacima i nadzorom koji pruža satelitske i vazdušne snimke ruskih komandnih tačaka u stvarnom vremenu i elektronske potpise viših oficira, omogućujući precizno određivanje i udar na njihove lokacije.
Pročitajte još...
Prošle godine, general Valerij Gerasimov, načelnik glavnog ruskog štaba, izvukao se za dlaku kada je Ukrajina pokrenula napad na položaj na istoku zemlje koji je on upravo napustio. Prednost Kijeva višestruko je povećana nedavnim snabdevanjem britanskim raketama „Storm Shadow“, što omogućava da ruski štab daleko u pozadini borbi budu u dometu, za razliku od ranije, kada su kao ciljevi bili nedostižni.
Ali, nefleksibilnost komandovanja neće dovesti do poraza ruske vojske. Za razliku od mnogih komentatora, ukrajinski komandanti ne potcenjuju svog neprijatelja.
BONUS VIDEO Putin ostao bez aplauza nakon govora
