0
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbio je pre mesec dana zahtev nemačkog predsednika Franka-Valtera Štajnmajera da zajedno sa drugim evropskim političarima poseti Kijev. Ovo je dolilo ulje na vatru ionako već zategnutih i narušenih odnosa između Nemačke i Ukrajine još od početka ruske invazije. Brojni mediji navode da je glavni razlog sukoba bliski odnos nemačkog predsednika sa ruskim režimom i Vladimirom Putinom.
Prema izveštaju nemačkog Bilda, Štajnmajer je planirao da otputuje u Kijev zajedno sa predsednicima Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske.
Međutim, Zelenski je odbio njegov zahtev za sastanak, a Bild je kao razlog naveo ranije bliske odnose nemačkog socijaldemokrate sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, i njegovu istoriju zagovornika bliskih rusko-nemačkih ekonomskih veza.
„Svi vode znamo štajnmajerovske bliske veze sa Rusijom, koje su takođe obeležene Štajnmajerovom forumulom“, rekao je anonimni ukrajinski diplomata za Bild.
„On nije dobrodošao u Kijev. Videćemo da li će se to jednog dana promeniti“.
Nemački predsednik je tada istakao da bi hteo da otputuje u Kijev kako bi poslao snažnu poruku „evropske solidarnosti sa Ukrajinom“.
„Bio sam spreman, ali očigledno to nije bilo željeno u Kijevu“, naveo je.
„Štajmajerova formula“ je bila predlog tadašnjeg ministra spoljnih poslova 2016. godine sa namerom da se pomere sa mrtve tačke pregovori između Rusij i Ukrajine oko mira na istoku Ukrajine.
Predlog, pojednostavljena verzija sporazuma iz Minska poziva na izbore na teritorija koje drže separatisti, u skladu sa ukrajinskim zakonodavstvom, a koje nadgleda Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Pokušaj je propao nakon šo ni Moskva ni Kijev nisu primenili sporazum iz Minska.
Posle saveznih izbora u Nemačkoj 2005. godine, Štajnmajer je postao ministar spoljnih poslova u prvoj velikoj koalicionoj vladi Angele Merkel, a od 2007. takođe je bio na dužnosti zamenika kancelara. Angela Merkel je 2008. godine blokirala zahtev Ukrajine da pristupi NATO-u, a veliki uticaj na njenu konačnu odluku imao je upravo njen tadašnji šef diplomatije Štajnmajer.
Ukrajina je 2008. godine zatražila pristup NATO-u, što su blokirali francuski predsednik Nikola Sarkozi i Merkel. U završnoj izjavi sa ovog samita Ukrajini je obećano buduće članstvo, ali bez vremenskog okvira za otvaranje akcijskog plana za članstvo.
Pored toga, Štajnmajer je bio blizak pomoćnik Gerharda Šredera kada je on bio premijer Donje Saksonije. Takođe je bio Šrederov šef osoblja (od 1996). Kada je Šreder postao kancelar Nemačke (1998. godine), Štajnmajer je imenovan za podsekretara države u Nemačkom kancelarijatu, sa odgovornošću za obaveštajne službe.
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder postao je 2017. godine predsednik Nadzornog odbora ruskog naftnog giganta Rosnjefta. To mu donosi tesne kontakte sa ruskim predsednikom Putinom, a pojedini mediji pišu da njega i Putina vezuje dugogodišnje prijateljstvo.
Od početka rata u Ukrajini, posetio je Moskvu i kako se navodi razgovarao je sa Putinom o Ukrajini. Nemačka vlada zvanično je saopštila da ona nema veze s boravkom bivšeg kancelara u Moskvi.
Štajmajer je nedavno priznao i neuspeh svoje prethodne stratedije približavanja Zapada Moskvi.
PROČITAJTE JOŠ:
„Moje pristajanje na projekat gasvoda Baltičkog mora – Severni tok 2, to je definitivno bila greška“, rekao je on u Berlinu 4. aprila. „Držali smo se mostova u koje Rusija više nije verovala, a na koje su nas partneri upozoravali“, rekao je.
Istakao je da nisu uspeli da izgrade zajedničku evropsku kuću.
„Nisam verovao da će Vladimir Putin prihvatiti ekonomsku, političku i moralnu propast svoje zemlje zarad svog imperijalnog ludila“, zaključio je Štajnmajer.
BONUS VIDEO: Parada pobede u Moskvi i govor Vladimira Putina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
