Putinov i Lukašenkov recept: Kako smrviti svaki glas otpora

Zajednička crta ljudi u ove dve zemlje je to što na sebe nisu gledali kao na vazale nepravedne vlasti. Imali su svest o tome da su oni građani sa pravima i da imaju pravo na izbor. Prepoznali su da im je to uskraćeno. Zbog toga su demonstranti u Habarovsku i Belorusiji osećali međusobnu solidarnost. Njihovo prijateljstvo rođeno je u činjenici da se građansko društvo obe države suočilo sa sve agresivnijim ugnjetavanjem od strane autoritarnih režima, prenosi Moskou Tajms.Čak i oni poslušni Rusi, opijeni režimskom propagandom, shvatali su da su na ulicama nisu izdajnici, već ljudi poput njih, prema kojima su vlasti postupile nepravedno. A pošto su se skupovi održali daleko od Moskve, malo ko je verovao da su ih podstakli američki agenti ili pristalice opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.Od oktobra 2020. godine, prema nezavisnom Levada centru, 47 odsto Rusa gajilo je simpatije prema akcijama u Habarovsku. Međutim, do oktobra, nakon što je pažnja javnosti donekle nestala, taj procenat je pao na 43 odsto.

Zanimljivo je da je Levada centar otkrio da je samo 18 odsto Rusa izrazilo istu podršku demonstrantima u „bratskoj“ Belorusiji, dok je 43 odsto stalo na stranu Lukašenka.Očigledno, većina Rusa je još uvek verovala u mit da u Belorusiji vladaju red, mir i pravda - zahvaljujući Lukašenku. To je zbog toga što se Rusi većinski informišu preko televizija koje su pod državnom kontrolom, a na njihovim programima nije bilo ni mrvice empatije prema beloruskim demonstrantima, sa druge strane oni koji se informišu preko društvenih mreža nisu bili saglasni sa stavom javnog mnenja.Ukratko, relativno neobavešteni Rusi hranjeni državnom propagandom videli su veliku razliku između protesta u Habarovsku i Belorusiji i nisu želeli da priznaju da zapravo i jedni i drugi zahtevaju jedino da vlasti poštuju volju birača.Ruske vlasti su pomno pratile događaje u Habarovsku. Intuitivno su shvatili da ne mogu nasilno da se obračunavaju sa običnim građanima koji su izašli na ulice kao što su to učinili sa „sofisticiranijim hipsterima“ koji su stajali iza protesta u Moskvi. Čak i kada su se demonstracije pretvorile u oštre skupove protiv Putina, Kremlj je ostajao nem.

Tek u jesen 2020. godine vlasti su počele sa primenjivanjem represivnih mera, doduše i one su bile znatno blaže onih kojima se Rusija obično obračunavala sa neistomišljenicima.Osetilo se da je Kremlj zbunjen i da ne zna kako da postupi, te pokazivao visok stepen opreznosti.Ispostavilo se da je taktika Kremlja i više nego efikasna.Lideri su shvatili da nijedan protest ne može da traje večno. U međuvremenu, oni su nastavili svoj slučaj protiv Furgala, iako se broj demonstranata u udaljenom dalekom istočnom regionu i dalje smanjuje. Štaviše, moskovska opozicija je skrenula pažnju na nešto daleko ubedljivije: trovanje Navaljnog.

Zašto je uhapšen Furgal?Gubernator Sergej Furgal, uhapšen je 9. jula prošle godine pod optužbom da je bio saučesnik u ubistvima izvršenim pre nego što se otisnuo u političke vode. Konkrento, tereti se za ubistva nekoliko biznismena 2004. i 2005. godine. On se u to u to vreme bavio preduzetništvom i u Rusiju uvozio razne vrste namernica i ostale robe.Izabran je za guvernera 2018. godine. Njegova pobeda je bila neočekivana, pošto nije aktivno učestvovao u kampanji, već je javno podržavao svog rivala, prenosi RSE.Građani su ipak glasali za njega, čime su zadali ponižavajući udarac vladajućoj Jedinstvenoj Rusiji i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.Tokom dve godine na mestu guvernera, Furgal je stekao reputaciju "narodnog guvernera".

Smanjio je sebi platu, naredio prodaju skupe jahte koju je kupila prethodna regionalna vlast, sastajao se s demonstrantima kada je bilo protesta i znatno smanjio cenu avionske karte za stanovnike udaljenih oblasti.Rusija se plaši scenarija iz BelorusijeRuske vlasti pomno su pratile beloruske proteste, jer smatraju da bi isto moglo da se dogodi i na njihovoj teritoriji tokom predsedničkih izbora 2024. godine.Ova mogućnost je bila testirana, barem indirektno, po povratku Navaljnog, glavnog protivnika Putinovog režima, u Rusiju.

Beloruske vlasti su zauzele veoma oštar stav prema mirnim demonstracijama. Ruske vlasti su bile isto tako bezobzirno oštre pri suzbijanju protesta podrške Navaljnom. Nakon fizičke represije i hapšenja, uništili su opozicionu infrastrukturu i upotrebili autoritarno zakonodavstvo kako bi likvidirali brojne organizacije civilnog društva i nezavisne medije. Takođe su stavili izborni proces u zemlji pod još strožu kontrolu.Ruske vlasti nisu samo kopirale ponašanje svojih beloruskih kolega. Čak i bez tog inspirativnog primera, veća represija je ovde bila neizbežna jer je Putinov režim ušao u fazu zrelog autoritarizma. Trovanje Navaljnog samo je ubrzalo prelaz u ovu represivniju fazu.Beloruski primer bio je važan i iz još jednog razloga, učvrstio je uverenje Kremlja da se moć može zadržati samo silom. Vreme za suptilne političke igre i pregovore je završeno. Sada počinje era u kojoj se vlasti u potpunosti obavezuju na upotrebu oštre i beskompromisne represije.Na kraju krajeva, prema svim kanonima istorijske i političke nauke, ovi režimima odavno je trebalo da vidimo leđa, a ipak su preživeli. Oni neće sami otići, spremni su da upotrebe represiju, uvereni su da će vojska, obaveštajne agencije i ogroman deo stanovništva zaposlen u državnim službama ostati lojaln svojim vođama.BONUS VIDEO: Lukašenko i koronavirus

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortilukasenkoprotivcovid19dzplatf-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2122278"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram