0
Danas će se dogoditi ono čega se ceo svet pribojava od 24. februara, kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Vladimir Putin će u Moskvi potpisati ukaz o pripajanju četiri ukrajinske regije, a najavljenoj "svečanoj ceremoniji" će prisustvovati lideri okupiranih oblasti, dok Kijev sa zapadnim saveznicima sprema odgovor na drastične postupke Kremlja.
O tome se danima nagađalo, ali je postalo jasno tek kada su proruski separatisti stigli u Moskvu. Prvo su RIA Novosti izvestile da će Rusija upravo 30. septembra zvanično pripojiti ukrajinske teritorije, ali Rusija nije želela da komentariše te navode.
Iako je iz Kremlja vladao muk, četiri proruska lidera okupiranih delova Ukrajine, odnoso Luganske, Donjecke, Hersonske i Zaporoške oblasti, privatnim avionom sleteli su u Moskvu na dan kada su završeni referendumi u tim oblastima.
Glasine su sve jače odjekivale, a onda je stigla i potvrda od „Putinovog megafona“ lično.
Dmitrij Peskov je istakao da će u Moskvi u tri sata po lokalnom vremenu biti organizovana svečana ceremonija, tokom koje će Putin i zvanično pripojiti ukrajinske teritorije Rusiji.
Pored toga, Putin će održati i sastanke sa proruskim liderima pomenutih teritorija.
„Na marginama ove ceremonije održaće se sastanci sa liderima DPR-a, LPR-a, Hersona i Zaporožja“, rekao je Peskov.
Poslanici ruske Dume prethodno su potvrdili da će na glasanju koje je takođe zakazano za danas doneti odluku o pripajanju ukrajinske teritorije.
Poslanik ruske Dume Denis Parfjonov rekao je da će događaj početi u 15 sati po moskovskom vremenu.
Referendumi o pripajanju Rusiji sprovedeni su u ove četiri oblasti od 23. do 27. septembra.
Prema navodima lokalnih izbornih komisija, stanovnici četiri oblasti koje su pod ruskom kontrolom gotovo jednoglasno su glasali za pripojenje Rusiji.
Skoro 100 odsto birača glasalo je „za“ u samoproglašenim Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, odnosno 99,23 odsto u LNR i 98,42 odsto u DNR. U Zaporoškoj oblasti više od 93 odsto birača izjasnilo se za priključenje Rusiji, a u Hersonskoj oblasti više od 87 odsto.
Reč je o istoj taktici koju je Rusija primenila 2014. godine prilikom aneksije Krima.
Naime, nakon što je 11. marta 2014. godine u parlamentu Autonomne Republike Krim izglasana Deklaracija o nezavisnosti, 16. marta je organizovan referendum na kojem je 97 odsto glasalo za pripajanje Rusiji.
I tada, kao i ove godine, glasanje su nagledali ruski vojnici. Ruska strana tvrdila je da je referendum slobodan i demokratski, ali nijedan strani posmatrač nije bio prisutan. U javnost su izlazile tvrdnje slične onima koje su se mogle pročitati prethodnih dana – da je lokalno stanovništvo ucenjeno ili primorano da glasa, kao i da proces prebrojavanja glasova nije bio transparentan.
Rusija je već 22. marta 2014. godine, pet dana nakon referenduma, priznala Krim kao deo svoje teritorije. Ukrajina i zemlje zapada taj referendum i danas smatraju nelegalnim. Krim je kao deo ruske teritorije priznalo tek nekoliko zemalja članica UN, među kojima su Sirija, Kuba, Venecuela i Severna Koreja. Takođe, Krim kao deo Rusije priznaju i Južna Osetija i Abhazija, teritorije koje su jednostrano proglasile nezavisnost u Gruziji, kao i Pridnestrovlje, otcepljeni region Moldavije.
Slično kao sa Krimom, unošenjem Hersonske, Zaporoške, Donjecke i Luganske oblasti u ruski ustav, Kremlj će invaziju na Ukrajinu moći da pravda zaštitom svoje teritorije i građana.
POGLEDAJTE JOŠ:
Iako je Rusija odlučna u nameri da pripoji ukrajinske teritorije, veći deo zemalja Zapada već se izjasnio o rezultatima referenduma. Tako su zemlje Evropske unije, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države saopštile da neće priznati rezultate referenduma, a Velika Britanija je čak najavila uvođenje sankcija svima koji su učestvovali u sprovođenju istih.
Na listi zemalja koje neće priznati rezultate referenduma u DNR, LNR, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti nalazi se i Srbija, što je potvrdio šef diplomatije Nikola Selaković.
Ukrajinski zvaničnici su više puta isticali da se na njihovoj teritoriji ne održavaju referendumi, već ruska propaganda koja za cilj ima „krađu teritorije“, koja će uništiti sve šanse za mirovne pregovore koji bi doveli do okončanja rata koji je počeo 24. februara ove godine.
BONUS VIDEO Referendum u Marijupolju o pripajanju Rusiji
