"Tomahavk" naterao Putina u ofanzivu: Novi sastanak bi mogao da bude zamka za Trampa

Nakon višemesečnog zastoja u mirovnim inicijativama, Kremlj je potvrdio da se u naredne dve nedelje ili nešto kasnije očekuje novi susret predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa — ovog puta u Budimpešti. Ako do sastanka dođe, biće to njihov drugi samit u roku od tri meseca, posle neplodnog susreta na Aljasci, koji je, uprkos pompi i simbolici, završio bez ikakvog dogovora o miru.

Sve je počelo dugim telefonskim razgovorom dvojice predsednika, osmim u poslednjih osam meseci. Putin je lično inicirao poziv, svestan da su u Vašingtonu rasprave o mogućem slanju krstarećih raketa “tomahavk” Ukrajini sve glasnije. Prema izveštajima Kremlja, razgovor je trajao gotovo dva i po sata i bio je „pozitivan i produktivan“. Putin je, prenose ruski izvori, pokušao da ubedi Trampa da bi isporuka oružja takvog dometa samo „naštetila odnosima“ dve zemlje, bez stvarnog uticaja na tok rata. Naglasio je da “tomahavk” rakete, koje mogu da dosegnu Moskvu i Sankt Peterburg, ne bi promenile ravnotežu na frontu, ali bi, kako je rekao, ugrozile „duh poverenja“ između SAD i Rusije.

Kremlj je, istovremeno, poslao i poruku udvaranja. Putin je, navodno, pohvalio Trampa kao „mirotvorca Bliskog istoka“ i podsetio na njegovu ulogu u postizanju primirja u Gazi i oslobađanju izraelskih talaca, piše CNN. Na stolu su se ponovo našli i razgovori o mogućim ekonomskim aranžmanima, a najvažniji rezultat bila je saglasnost da se održi novi samit — ovaj put u Budimpešti, gde bi se, makar formalno, moglo ponovo razgovarati o okončanju rata u Ukrajini.

Trampova ambicija i Putinov plan

Za Trampa, koji uživa u slici globalnog pregovarača i političkog posrednika, nova prilika da sedi za stolom s Putinom dolazi u trenutku kada mu je rejting u spoljnoj politici u porastu. Njegov uspeh u postizanju dogovora o primirju na Bliskom istoku dao mu je vetar u leđa, pa se sada nada da bi mogao ponoviti „mir iz Gaze“ i u Evropi. No, kako bi to postigao, ostaje nejasno. Kremlj ne pokazuje spremnost na bilo kakav ustupak. Uprkos velikim gubicima na frontu i sve češćim napadima ukrajinskih dronova na rusku energetsku infrastrukturu, Moskva ne odustaje od svojih maksimalističkih ciljeva — potpunog zauzimanja okupiranih teritorija i nametanja ograničenja ukrajinskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Upravo zato mnogi analitičari veruju da je Putinov poziv bio više taktički nego iskreno mirotvoran i da je želja da Trampa namami na svoju stranu. Kremlj je naučio da Trampa može pridobiti ne konkretnim ustupcima, već ponudom lične pažnje i obećanjem brzog uspeha. U Moskvi veruju da bi i sama najava mogućeg napretka u pregovorima mogla da navede američkog predsednika da odustane od vojnih pritisaka i pokaže spremnost na kompromis. Trampu je potreban simboličan trijumf — makar i prividni — a Putin to dobro zna.

U Kijevu, pak, smatraju da je upravo razgovor o “tomahavk” raketama naterao Putina da ponovo zatraži dijalog. Takav je bio i komentar Volodimira Zelenskog, ukrajinskog predsednika koji je juče boravio u Vašingtonu upravo da bi razgovarao o američkom oružju.

“Očekujemo da će impuls zaustavljanja terora i rata, koji je dao rezultate na Bliskom istoku, doprineti i okončanju ruske agresije protiv Ukrajine. Putin sigurno nije hrabriji od Hamasa ili bilo koje druge terorističke organizacije. Jezik sile i pravde mora da da rezultate i kada je reč o Rusiji”, rekao je Zelenski, dodavši da je Moskva sad “u žurbi da obnovi dijalog” čim je čula da se priča o “tomahavcima”.

Kako će Putin stići u Budimpeštu

Sam izbor Mađarske kao domaćina samita nije slučajan. Zemlja Viktora Orbana odavno zauzima jedinstveno mesto između Istoka i Zapada — članica je Evropske unije i NATO-a, ali održava bliske odnose s Moskvom i dosledno odbija da prekine ekonomske veze s Rusijom. Još važnije, Mađarska nije potpisnica Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, koji je 2023. godine izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina. To čini Budimpeštu jednim od retkih mesta u Evropi gde ruski predsednik može da se pojavi bez straha od hapšenja.

Ipak, problem je kako doći do tamo. Mađarska je okružena zemljama koje su članice NATO-a i EU, a većina njih priznaje jurisdikciju Međunarodnog krivičnog suda. Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Slovačka i Austrija verovatno neće dozvoliti prelet ruskog predsedničkog aviona. Zbog toga se u Moskvi razmatraju alternativni putevi — pre svega preko Srbije, koja zbog svoje politike sigurno ne bi prizemljila Putinov avion, ili preko Turske, koja ima fleksibilniji odnos prema zapadnim sankcijama. Obe opcije bi Putinu omogućile dolazak bez direktnog prelaska teritorije većine NATO zemalja, ali bi u svakom slučaju zahtevale složenu diplomatsku i logističku koordinaciju.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da „još nije odlučeno kojim putem će predsednik doputovati u Mađarsku“, ali je naglasio da „ništa ne bi trebalo odlagati“. Peskov je dodao da će ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Marko Rubio imati zadatak da usaglase sve detalje pre nego što Tramp i Putin sednu za sto.

Uloga Budimpešte i poruka Kremlja

U razgovoru sa Putinom, mađarski premijer Viktor Orban ponudio je svoju zemlju kao „neutralan teren“ i poručio da je Budimpešta spremna da bude domaćin događaja koji bi, makar simbolično, otvorio put ka miru. Orban već dugo balansira između obaveza prema zapadnim partnerima i ličnih simpatija prema Moskvi, pa bi domaćinstvo samita moglo dodatno da učvrsti njegovu poziciju kao ključnog posrednika između dva sveta.

Za Putina, Budimpešta predstavlja i simboličan prostor — evropski grad koji ga ne odbacuje. Za Trampa, to može biti prilika da demonstrira da može ono što njegovi prethodnici nisu uspeli: da uvede Rusiju nazad u diplomatsku orbitu Zapada, ali pod sopstvenim uslovima.