Putin traži milijarde od ruskih tajkuna: Ispraznio se budžet za rat

Obraćajući se grupi istaknutih biznismena, ruski predsednik jasno je stavio do znanja da namerava da vodi rat do kraja, uprkos sve većem pritisku na budžet Kremlja.

Prema tim navodima, Rusija će nastaviti borbe dok ne zauzme preostale delove istočnog regiona Donbas koji još nisu pod njenom kontrolom. Putin smatra da je to neophodno jer Ukrajina nije pristala da se jednostrano povuče iz tog područja tokom nedavnih pregovora uz posredovanje SAD, piše Fajnenšel tajms.

Ruski lider je ranije podržavao ideju da Donbas postane „demilitarizovana zona“ ili posebna ekonomska zona uz podršku SAD, ali je odustao od tog plana nakon što je Ukrajina jasno poručila da ne pristaje na predaju teritorije.

Zahtev upućen oligarsima deo je šire strategije Kremlja da obezbedi dodatna sredstva za rat, a prvi put je sam Putin lično zatražio takvu pomoć. Pre toga, vlasti su već povećale PDV na 22 odsto i uvele jednokratni porez na ekstra profit velikih kompanija.

Ministar ekonomije Maksim Rešetnjikov najavio je da se razmatra i novi porez ukoliko rublja nastavi da slabi.

Troškovi odbrane prošle godine porasli su za 42 odsto i dostigli 13,1 bilion rubalja.

Iako formalno nije obavezujući, Putinov zahtev praktično ostavlja malo prostora za odbijanje, jer su se ruski biznismeni, uprkos rezervama, u velikoj meri svrstali uz vlast.

Prema izvorima, najmanje dvojica oligarha već su izrazila spremnost da dobrovoljno pomognu. Sulejman Kerimov navodno je ponudio oko 100 milijardi rubalja, dok je i Oleg Deripaska pristao na doprinos.

U međuvremenu, rat na frontu u Donbasu dodatno opterećuje ruske snage, uz spor napredak i velike gubitke, posebno zbog intenzivne upotrebe dronova.

Pregovori o miru zapeli su početkom godine zbog neslaganja oko teritorijalnih zahteva, dok Moskva insistira na ostvarivanju ciljeva koje je postavila na početku invazije 2022. godine.

Ruski budžetski deficit u prva dva meseca ove godine dostigao je više od 90 odsto planiranog godišnjeg nivoa, delom zbog sankcija koje su primorale Moskvu da prodaje naftu po nižim cenama.

Ipak, rat između SAD i Izraela protiv Irana doneo je Rusiji kratkoročan rast prihoda od nafte, koji dostiže i do 150 miliona dolara dnevno. Ruske vlasti tvrde da se njihova nafta više ne prodaje uz popust u odnosu na Brent, dok su američke sankcije delimično ublažene.

Putin je, međutim, upozorio da se ne treba oslanjati na ove dodatne prihode i poručio biznisu da ih koristi za stabilizaciju sopstvenih finansija, uz napomenu da očekuje da sukob sa Iranom neće trajati duže od nekoliko nedelja.