Putin je upravo doneo odluku koja menja sve: Svet nikada bliže nuklearnom sukobu, a sve zavisi od jednog čoveka

"U tom smislu, prisiljen sam da objavim da Rusija obustavlja svoje učešće u sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju", rekao je Putin poslanicima na kraju velikog govora u parlamentu.Putin je dodao i da Ministarstvo odbrane i Rosatom treba da budu spremni da testiraju nuklearno oružje, ako to prethodno urade SAD.

Rusija i Sjedinjene Države zajedno drže oko 90 odsto svetskih nuklearnih bojevih glava, što je kako piše RFE, dovoljno da višestruko unište planetu. U suštini, pomenuti sporazumom smanjena je količina nuklearnog naoružanja Rusije i Amerike, ali je i omogućeno da jedna drugoj kontrolišu arsenale i vojne baze. To će sve sada biti narušeno odlukom Rusije da suspenduje učešće u sporazumu.Šta je Novi START sporazum?Novi START je sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja između Sjedinjenih Država i Ruske Federacije pod formalnim nazivom Mere za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja. Potpisan je 8. aprila 2010. u Pragu, i, nakon ratifikacije, je stupio na snagu 5. februara 2011. godine.Novi START zamenio je Ugovor iz Moskve (SORT), koji je istekao u decembru 2012. On sledi sporazum START I, koji je istekao u decembru 2009; predloženi sporazum START II, koji nikada nije stupio na snagu; i sporazum START III, za koji pregovori nikada nisu zaključeni.

Ugovorom se poziva na prepolovljenje broja strateških nuklearnih raketnih bacača. Ustanoviće se novi režim inspekcije i verifikacije koji će zameniti SORT mehanizam. On ne ograničava broj operativno neaktivnih nuklearnih bojevih glava koje se mogu skladištiti, broj u velikim hiljadama.Ugovor ograničava broj raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava na 1.550, što je skoro dve trećine manje u odnosu na prvobitni sporazum START, kao i 10 odsto niže od ograničenja raspoređenih strateških bojevih glava iz Moskovskog ugovora iz 2002. godine. Ukupan broj raspoređenih bojevih glava, međutim, mogao bi da premaši granicu od 1.550 za nekoliko stotina jer se računa samo jedna bojeva glava po bombarderu bez obzira na to koliko ih zapravo nosi.Ugovor takođe ograničava broj raspoređenih i neraspoređenih lansera interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM), lansera balističkih raketa lansiranih sa podmornica (SLBM) i teških bombardera opremljenih za nuklearno naoružanje na 800. Broj raspoređenih ICBM, SLBM i teških bombardera opremljenih za nuklearno naoružanje ograničeno je na 700. Ugovor omogućava satelitski i daljinski nadzor, kao i 18 inspekcija na licu mesta godišnje radi provere ograničenja.Ove obaveze moraju biti ispunjene u roku od sedam godina od dana stupanja ugovora na snagu. Predviđeno je da ugovor traje 10 godina, uz mogućnost da se produži na najviše pet godina po dogovoru obe strane. Ugovor je stupio na snagu 5. februara 2011. godine, kada su Sjedinjene Države i Rusija razmenile instrumente ratifikacije, nakon što su ga odobrili Senat SAD i Federalna skupština Rusije. Međutim, Sjedinjene Države su počele da primenjuju smanjenja čak i pre nego što je sporazum ratifikovan.Ugovor ne postavlja ograničenja za taktičke sisteme, kao što je Lokid Martin F-35 Lightning II, koji će najverovatnije zameniti F-15E i F-16 u ulozi taktičke nuklearne isporuke.Ugovor ne pokriva železničke pokretne ICBM lansere jer nijedna strana trenutno ne poseduje takve sisteme. ICBM na takvim lanserima bi bile obuhvaćene opštim ograničenjima lansera, ali detalji inspekcije za takve sisteme bi morali da budu razrađeni između strana ako bi takvi sistemi bili ponovo uvedeni u budućnosti.

28. januara 2011. tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je potpisao rezoluciju o ratifikaciji koju je donela Savezna skupština, čime je završen ruski proces ratifikacije. Ugovor je stupio na snagu kada su ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američka državna sekretarka Hilari Klinton razmenili instrumente ratifikacije na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu, Nemačka, 5. februara 2011. godine.Tadašnji predsednik SAD Barak Obama je ratifikaciju novog START-a stavio kao prioritet tokom postizborne sednice Kongresa 2010. godine, a senatori Džon Keri (D-MA) i Ričard Lugar (R-IN), demokratski predsednik i viši republikanac u Senatskom komitetu za spoljne poslove, bili su vodeći pristalice sporazuma.START sporazumPreteča Novog START sporazuma je START I (Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja). On je bio bilateralni ugovor između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja. Ugovor je potpisan 31. jula 1991. godine, a stupio je na snagu 5. decembra 1994. godine. Sporazum je zabranio svojim potpisnicima raspoređivanje više od 6.000 nuklearnih bojevih glava i ukupno 1.600 interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM) i bombardera.START je pregovarao o najvećem i najkompleksnijem sporazumu o kontroli naoružanja u istoriji, a njegova konačna primena krajem 2001. rezultirala je uklanjanjem oko 80 odsto ukupnog strateškog nuklearnog naoružanja koje je tada postojalo. Predložio ga je američki predsednik Ronald Regan, a preimenovan je u START I nakon što su počeli pregovori o START II. Ugovor je istekao 5. decembra 2009. godine.U aprilu 2010. u Pragu su američki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisali zamenski Novi Ugovor START. Nakon što su ga ratifikovali i Senat SAD i Federalna skupština Rusije, sporazum je stupio na snagu 26. januara 2011., produžavajući duboka smanjenja američkog i sovjetskog ili ruskog strateškog nuklearnog naoružanja do februara 2026. godine.Predlog START-a je prvi objavio američki predsednik Ronald Regan u svom govornom obraćanju na svojoj alma mater, Eureka koledžu, 9. maja 1982, a Regan ga je predstavio u Ženevi 29. juna 1982. On je predložio dramatično smanjenje strateških snaga u dve faze.

Prva faza bi smanjila ukupan broj bojevih glava za bilo koji tip projektila na 5.000, uz dodatno ograničenje od 2.500 za ICBM. Pored toga, bilo bi dozvoljeno ukupno 850 ICBM, sa ograničenjem od 110 raketa za „teška bacanja“ poput SS-18 i dodatnim ograničenjima ukupne „težine bacanja“ projektila.Druga faza je uvela slična ograničenja za teške bombardere i njihove bojeve glave, kao i za druge strateške sisteme.SAD su tada imale vodeću ulogu u strateškim bombarderima. Stare snage B-52 bile su verodostojna strateška pretnja, ali su bile opremljene samo krstarećim projektilima AGM-86 počevši od 1982. godine zbog poboljšanja sovjetske protivvazdušne odbrane početkom 1980-ih. SAD su takođe počele da uvode novi kvazi-stelt bombarder B-1B Lancer i tajno su razvijale projekat bombardera napredne tehnologije (ATB), koji bi na kraju rezultirao stelt bombarderom B-2 Spirit.S druge strane, sovjetske snage su bile male pretnje za SAD, jer su imale skoro u potpunosti zadatak da napadnu američke konvoje u Atlantiku i kopnene ciljeve na evroazijskom kopnu. Iako su Sovjeti imali 1.200 srednjih i teških bombardera, samo 150 od njih (Tu-95 Tu-95 i Mjasičev M-4) moglo je da stigne do Severne Amerike (poslednji samo dopunom goriva u letu). Takođe su se suočili sa teškim problemima u prodiranju američkog vazdušnog prostora, koji je doduše bio manji i manje branjen. Imajući premalo dostupnih bombardera u poređenju sa brojem američkih bombardera, izjednačeno je time što su američke snage morale da prodru u sovjetski vazdušni prostor, koji je mnogo veći i zaštićeniji.To se promenilo 1984. godine, kada su se pojavili novi bombarderi Tu-95MS i Tu-160 koji su bili opremljeni prvim sovjetskim krstarećim raketama AS-15. Ograničavanjem postepenog uvođenja, predloženo je da SAD neko vreme ostanu sa strateškom prednosti.

Reakcija SAD i NATO-a na Putinovu odlukuOdluka Rusije da suspenduje učešće u sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja je neodgovorna, a SAD će pažljivo posmatrati šta Moskva preduzima, rekao je danas američki državni sekretar Entoni Blinken."Najava Rusije da suspenduje učešće je duboko žalosna i neodgovorna", kazao je Blinken tokom posete Atini.Blinken je rekao da će SAD pažljivo posmatrati šta Rusija zapravo radi i da će se pobrinuti da se, u skladu sa time, postave na odgovarajući način radi sopstvene i bezbednosti saveznika, preneo je Rojters.Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da žali što je Rusija odlučila da obustavi učešće u novoj Start povelji i ocenio da je tom odlukom "cela arhitektura za kontrolu naoružanja demontirana"."Izražavam žaljenje zbog današnje najave Rusije da obustavi svoje učešće u Nonoj Start povelji. Poslednjih godina Rusija je narušila i izašla iz ključnih dogovora za kontrolu naoružanja. Sa današnjom odlukom, cela arhitektura za kontrolu naoružanja je demontirana. Želim da snažno ohrabrim Rusiju da povuče svoju odluku i da poštuje postojeće dogovore“, izjavio je Stoltenberg na konferenciji za novinare posle sastanka na visokom nivou između NATO-a, EU i Ukrajine u Briselu.BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=putinoratuuukrajini-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5406907"]