0
Što duže traje rat u Ukrajini, čini se da ruski predsednik Vladimir Putin sve više gubi dodir sa stvarnošću. To bi se moglo smatrati profesionalnim rizikom za nekoga ko ne govori otvoreno kada je suočen sa neugodnom istinom, kao što je učinio kada su ruske snage pokrenule svoju prvu invaziju na Ukrajinu 2014. godine. Tada je više puta porekao bilo kakvu vojnu prisutnost Moskve, i to u trenutku kada su svi dokazi ukazivali na suprotno.
Slično tome, ruski zvaničnik nastavlja da poriče i bilo kakvu umešanost u obaranje Malezija Erlajns na letu MH17 iznad istočne Ukrajine iste godine iako međunarodni istražitelji kažu kako raspolažu „jakim indicijama“ da je Putin lično odobrio korišćenje raketnih sistema BUK koji su korišćeni za rušenje aviona.
Putinova sposobnost da živi u vlastitom svetu mašte, navodi u svojem komentaru novinar britanskog Telegrafa Kon Koughlin, ponovno je bila očita ove nedelje, kada ga je intervjuisala odabrana skupina ultranacionalističkih vojnih blogera i novinara.
Budući da njegova tzv. specijalna vojna operacija u Ukrajini nije uspela postići svoje ciljeve, Putin se našao pod pritiskom ultranacionalista poput Jevgenija Prigožina, beskompromisnog vođe grupe Vagner, prenosi Jutarnji list.
Gledavši kako njegova plaćenička paravojna organizacija trpi velike gubitke – koji se trenutno procenjuju na više od 30.000 ljudi – u nastojanju da zauzmu istočni ukrajinski grad Bahmut, Prigožin je usmerio svoj bijes na ruskog vođu, upozoravajući da bi njegova neuspešna strategija mogla rezultirati novom revolucijom u stilu one iz 1917. godine.
Smešna priča o osvajanju Kijeva
U prošlomesečnom intervjuu datom istaknutom i uticajnom ruskom proratnom blogeru Konstantinu Dolgovu, Prigožin je uputio jezivo upozorenje privilegovanim akterima koji nadziru rusku katastrofalnu vojnu kampanju u Ukrajini.
„Krivci će dobiti svoju kaznu – biće, u najmanju ruku, obešeni na Crvenom trgu“, rekao je šef plaćeničke skupine, rekavši da ruske elite udobno žive dok vojnici ginu na prvim linijama fronta.
Sve oštrije gorljive pristalice invazije na Ukrajinu sada poput Prigožina upiru prstom Kremlj, što očito zbunjuje Putina, navodi autor.
Ranije ovog meseca bio je prisiljen odustati od plana da održi veliku konferenciju za novinare, poznatu kao njegov „godišnji razgovor“ sa svetskim medijima, zbog straha da će se suočiti s kritikama zbog skromnih rezultata u Ukrajini. Umesto toga, konferencija će se održati tek kada vojna situacija bude „stabilnija“ što bi, s obzirom na neizvesnu situaciju ruske vojske, moglo biti za mnogo meseci.
Ruski predsednik je, međutim, pristao da ga intervjuiše grupa vojnih proratnih blogera, verovatno u nadi da ih može uveriti da ublaže svoje stalno kritikovanje strategije Kremlja te da zajedno podrže i stanu iza ruskih ratnih napora. Putinov očaj u pokušaju da impresionira ovu publiku mogao bi objasniti zašto je sugerisao smešan predlog da bi Rusija mogla pokrenuti drugu ofanzivu kako bi zauzela Kijev.
Prethodni pokušaj osvajanja ukrajinske prestolnice na početku rata u februaru prošle godine bio je sramotan neuspeh, jer su loše opremljene i loše obučene ruske snage lako razbijene nekoliko dana nakon što su počele napredovati.
Svaka sugestija da bi ruski vođa mogao pokrenuti novu ofanzivu kako bi zauzeo grad nakon katastrofalnih gubitaka koje su Rusi pretrpeli tokom prošle godine očigledna je besmislica. Na sadašnjem nivou iscrpljenosti, ruska vojska ispred sebe već ima veliki izazov da se odbrani od ukrajinske kontraofanzive koja je već u toku u istočnoj i južnoj Ukrajini, a kamoli da koristiti dragocene resurse za zauzimanje Kijeva.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Očajnički igrokaz
Putinovo vlastito priznanje da je Rusija do sada već izgubila 54 tenka u ranoj fazi ukrajinske kontraofanzive sugeriše da ruska vojska nema rezervnih resursa za druge operacije. Umesto toga, njegova izjava vezana uz Kijev kako bi pridobio podršku ultranacionalističkih aktivista, još je jedan dokaz povlačenja ruskog vođe u njegov opasni svet mašte, u kojem Rusija uvek zadržava vojnu moć da porazi sve svoje neprijatelje.
Takav način razmišljanja svakako pomaže u objašnjenju Putinove provokativne odluke da počne raspoređivati nuklearno oružje u Belorusiji, što je prvi put da se nuklearne bojeve glave raspoređuju izvan Rusije od kolapsa Sovjetskog Saveza. Vreme tog raspoređivanja je namerno odabrano jer je zamišljeno kao signal upozorenja zvaničnicima NATO-a uoči samita idućeg meseca u Litvaniji.
Realnost je, međutim, da to nije ništa više od očajničkog Putinovog igrokaza, budući da ruski predsednik u potpunosti razume da je verovatnost korišćenja takvog oružja ravna nuli u najmanju ruku zato što Kina, jedini značajni saveznik Rusije, naprosto ne bi tolerisala takvu akciju. Peking možda Moskvi pruža barem minimalno diplomatsko pokriće, navodi autor, ali nije spreman sankcionisati bilo kakvu akciju koja bi potkopala njegove vitalne komercijalne interese, a upravo to bi predstavljao svaki pokušaj Kremlja da upotrebi nuklearno oružje.
I tako, dok ruski predsednik još uvek preferira da ostavlja utisak da zapoveda vojnom supersilom, istina je, zaključuje Koughlin, da su njegove provokativne akcije ništa drugo nego prazne reči jednog neuspešnog predsednika koji očajnički želi da preživi.
BONUS VIDEO: Velikom vojnom paradom obeležen Dan pobede u Moskvi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare