Putin izgubio Orbana, ali pronašao novog-starog saveznika u EU

Slovačka planira da obnovi rad zajedničke međuvladine komisije sa Rusijom, koja se nije sastajala od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Prema dokumentu ruske vlade u koji je Politiko imao uvid, prvi sastanak posle pet godina trebalo bi da bude održan 25. novembra u Moskvi.

Dokument, koji je 10. septembra sastavio ruski ministar nauke i visokog obrazovanja Valerij Falkov, otkriva da je slovački ministar spoljnih poslova Juraj Blanar tokom video-razgovora 20. avgusta pristao na organizovanje sastanka.

Prvobitno je bilo planirano da susret bude održan 26. i 27. oktobra, ali je Fico u sredu saopštio da je novi datum 25. novembar.

Reč je o komisiji zaduženoj za ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju dve zemlje, čiji je poslednji sastanak održan u Bratislavi 12. novembra 2021. godine.

Putin traži novog partnera u Evropi

Obnavljanje rusko-slovačkih odnosa dolazi u trenutku kada Kremlj pokušava da pronađe nove oslonce unutar Evropske unije, nakon što je Viktor Orban u aprilu izgubio izbore u Mađarskoj od Petera Mađara.

Orban je godinama važio za jednog od najbližih Putinovih partnera među evropskim liderima, a njegova vlada često je zauzimala stavove koji su odstupali od politike Brisela prema Moskvi.

Samo nekoliko meseci pre izbornog poraza, Orbanova administracija obnovila je rad rusko-mađarske međuvladine komisije za ekonomsku saradnju, koja je takođe bila suspendovana nakon početka rata u Ukrajini.

Budimpešta i Moskva su u decembru dogovorile plan od 12 tačaka za proširenje saradnje u oblasti energetike, trgovine i kulture. Dokument su potpisali tadašnji mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto i ruski ministar zdravlja Mihail Muraško.

Sada se, prema pisanju Politika, sličan model saradnje priprema sa Slovačkom.

Fico je već pokazao spremnost da održava bliske odnose sa Kremljom. Slovački premijer je 9. maja boravio u Moskvi, gde se sastao sa Putinom tokom obeležavanja Dana pobede.

Ruska nafta i gas u središtu dogovora

Prema ruskom dokumentu, slovački ministar spoljnih poslova tokom avgustovskog razgovora izrazio je protivljenje planovima Evropske unije da postepeno obustavi uvoz ruskog gasa i zatražio da se o nastavku isporuka razgovara u Moskvi.

Slovački predstavnici posebno su naglasili značaj isporuka ruske nafte preko naftovoda Družba, kao i redovnog snabdevanja nuklearnim gorivom za slovačke elektrane.

Slovačka je i dalje u velikoj meri zavisna od ruskih energenata, a Fico već duže vreme upozorava da bi prekid njihovog uvoza doveo do rasta troškova za građane i privredu.

Tokom njihovog susreta u Moskvi u maju, Putin je poručio da će Rusija učiniti sve kako bi zadovoljila energetske potrebe Slovačke.

Ipak, saradnja koju dve zemlje pripremaju ne bi bila ograničena samo na energente.

Prema dokumentu, razmatra se osnivanje radnih grupa za kulturu, turizam, poljoprivredu i zaštitu životne sredine, kao i pitanje statusa Ruskog centra za nauku i kulturu u Bratislavi.

Na dnevnom redu trebalo bi da bude i položaj ruskih sportista na međunarodnim takmičenjima. Falkov u dokumentu navodi da se Blanar protivi onome što ruska strana naziva „diskriminacijom ruskih sportista“.

Međunarodni olimpijski komitet je u julu ukinuo suspenziju Ruskog olimpijskog komiteta, dok su pojedine međunarodne sportske organizacije počele da ublažavaju ograničenja za ruske takmičare.

Slovačka između Brisela i Moskve

Slovačko Ministarstvo spoljnih poslova nije direktno potvrdilo sve detalje navodnog dnevnog reda sastanka. Umesto toga, Politiko je uputilo na ranije izjave ministra Blanara.

„Vodimo politiku u svim pravcima i održavamo dijalog sa svim zemljama koje su zainteresovane za pragmatičnu saradnju sa nama, u korist nacionalnih interesa Slovačke“, izjavio je Blanar nakon razgovora sa ruskim predstavnicima.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahtev Politika za komentar.

Kako ocenjuje briselski portal, približavanje Moskve i Bratislave pokazuje da Kremlj pokušava da iskoristi energetsku zavisnost pojedinih članica Evropske unije kako bi oslabio zajednički evropski stav prema ratu u Ukrajini.

Ovi potezi dolaze uoči samita evropskih lidera u Briselu, na kojem će se razgovarati o cenama energije i daljoj podršci Ukrajini. Među učesnicima će biti i Fico, a očekuje se i učešće ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Putin ima i novi energetski dogovor sa Trampom

Istovremeno, Moskva pokušava da iskoristi energetsku krizu i za jačanje odnosa sa Vašingtonom. Američki predsednik Donald Tramp nedavno je, nakon razgovora sa Putinom, objavio da će Rusija isporučivati dizel-gorivo američkom i svetskom tržištu kako bi se ublažio rast cena goriva.

Takav dogovor mogao bi da donese dodatne prihode Moskvi, ali i da oslabi pokušaje zapadnih zemalja da održe jedinstven pritisak na Kremlj.

Međutim, postavlja se pitanje u kojoj meri Rusija može da ispuni preuzete obaveze, budući da Ukrajina pojačava napade dronovima na ruske rafinerije.

Kijev je ovog meseca saopštio da su ukrajinski udari onesposobili 51 odsto ruskih kapaciteta za preradu nafte, nastojeći da smanje prihode kojima Moskva finansira rat. U takvim okolnostima, obnavljanje saradnje sa Slovačkom moglo bi da predstavlja važan diplomatski i ekonomski dobitak za Kremlj.