Za mnoge ljude širom sveta je bilo neočekivano što su pripadnici Islamske države, ogranak ISIS-K, preuzeli odgovornost za teroristički napad u Moskvi, u kom je ubijeno najmanje 137, a ranjeno preko 180 ljudi. Ipak, ova grupa ima dugu istoriju mržnje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a sve je počelo 2015. godine u Siriji. Tada je Rusija intervenisala u ratu u toj zemlji i omogućila režimu Bašara al Asada da opstane. Pakao na zemlji u Alepu napravio je ruski general Sergej Surovikin, poznat i kao "kasapin iz Sirije".
ISIS-K, ili ISIS Horasan, je formiran 2015. godine i bio je aktivan u Avganistanu. Pakistanu i Iranu. To je ogranak ISIS-a, terorističke grupe koja se pojavila u Siriji i Iraku i, na svom vrhuncu, kontrolisala ogroman deo teritorije. Pet godina od pada samoproglašenog kalifata ISIS-a širom Iraka i Sirije, grupa se pretvorila u terorističku mrežu sa ćelijama raširenim širom sveta, uključujući Afriku, Bliski istok, Centralnu Aziju i Jugoistočnu Aziju.
Kao i njena matična organizacija, ISIS-K ima za cilj da stvori „čistu islamsku državu“. ISIS ima dugogodišnji animozitet prema Rusiji i Putinu.
Do 2018. godine, ISIS-K je rangirana kao četvrta najsmrtonosnija teroristička grupa na svetu, prema Institutu za ekonomiju i mir, koji prati globalni terorizam.
Talibansko preuzimanje Avganistana u avgustu 2021. i povlačenje američkih trupa iz zemlje, gurnuli su ISIS-K u centar pažnje sveta – posebno nakon što je ta grupa orkestrirala smrtonosni bombaški napad ispred aerodroma u Kabulu u kojem je ubijeno 13 američkih vojnih lica i 170 Avganistanaca.
Mržnja ove grupe prema Zapadu, uključujući Sjedinjene Države, Britaniju i Evropu, takođe je istaknuto u njihovoj agendi – kao i neprijateljstvo prema Rusiji.
„Rusija je već dugi niz godina na vrhu ili blizu vrha liste ISIS-a“, rekao je Danijel Bajman, direktor programa studija bezbednosti Univerziteta Džordžtaun. On je ukazao na ključnu ulogu Moskve u sirijskom građanskom ratu, kada je intervenisala u podršci sirijskoj vladi i protiv ISIS-a.
ISIS-K je takođe kritikovao talibane zbog toga što su „previše bliski Rusiji“, dodao je Bajman.
Međutim, ISIS dugo ima Rusiju na nišanu i zbog brutalne taktike u raznim čečenskim ratovima i politike na Kavkazu koja utiče na istočnoevropske i evroazijske muslimane, kaže Džon Miler, glavni analitičar CNN-a za sprovođenje zakona i obaveštajne službe.
ISIS-K je 2020. godine preuzeo odgovornost za samoubilačku eksploziju u blizini ruske ambasade u Kabulu, u kojoj je poginulo šest osoba, uključujući dvoje konzularnih službenika. Postoji i kavkaski ogranak ISIS-a, koji deluje uglavnom u pretežno muslimanskom regionu Severnog Kavkaza u Rusiji, u ruskim republikama Čečeniji, Dagestanu, Ingušetiji i Kabardino-Balkariji.
Rat u Siriji je počeo 2011. godine, nakon što se prodemokratska pobuna protiv al Asadove autoritarne vladavine brzo proširila na žestoke sukobe, pri čemu je Islamska država zauzela velike delove Sirije i Iraka do 2013. godine.
Na svom vrhuncu, Islamska država je držala oko trećine Sirije i 40 odsto Iraka, ali je do kraja 2017. izgubila 95 odsto teritorije.
Ruska intervencija u Siriji je počela 30. septembra 2015. godine, nakon što je vlast predsednika Bašara al Asada zvanično zatražila pomoć Ruske Federacije u borbi protiv pobunjeničkih grupacija u Siriji. Smatra se da je ruska vojna intervencija spasila sirijsku vojsku od poraza, stabilizovala front, ali i takođe uveliko doprinela proterivanju pobunjenika iz pojedinih delova Sirije.
Tokom intervencije, armija Sirije je uspela da oslobodi veliki deo teritorije, uključujući i veliku pobedu u bici za Alep.
Tu na scenu stupa Sergej Surovikin, „kasapin iz Alepa“, „general Armagedon“, i glavni razlog zašto su islamisti planirali osvetu Putinu.
Putin je Surovikina poslao u Siriju da rukovodi akcijom ruske vojske. Godinama kasnije, isto je učinio u Ukrajini, kada je „general Armagedon“ poslat da komanduje ruskim trupama.
Surovikin je arhitekta strategije „nekonvencionalnog ratovanja“. Ovakva kampanja viđena je upravo u Siriji, gde je u deset godina sukoba ubijeno najmanje hiljadu zdravstvenih radnika koji su pomagali žrtvama u bolnicama i veliki broj civila.
Jer, Surovikin ne mari za živote civila. Njegova taktika sastoji se baš u gađanju civilnih, bolničkih objekata, nuklearnih postrojenja i humanitarnih konvoja sa hranom i zalihama za ranjene civile.
POGLEDAJTE JOŠ:
Prema mnogim izveštajima, u Siriji su korišćena i hemijska oružja, ali su strane koje su učestvovale u ratu to uvek demantovale.
Novinar britanskog „Telegrafa“ ispričao je jednom prilikom kako je iz prve ruke gledao četiri godine napada na Alepo, koji je u potpunosti uništen nakon što su 17 dana na grad bacane bombe ispunjene hlorom. Uobičajenim granatama i raketama ljudi se mogu zaštiti begom u skloništa, ali od hemijskog oružja vrlo se teško brani.
„Ako nemate morala ni skrupula, kao Putin i Surovikin, onda ćete uvek koristiti ovakvo oružje“, rekao je on.
BONUS VIDEO Dan žalosti u Moskvi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare