0
U svetu raste strah od potencijalnog ruskog testiranja nuklearne rakete "leteći Černobilj", koja nedeljama može da bude u vazduhu dok ne stigne do cilja. Ako se ostvare prognoze, to će biti 14. testiranje ove rakete koja se inače zove "Burevestnik", jer je ostalih 13 pokušaja bilo neuspešno. Posebno je značajan podatak, o kome spekulišu zapadni mediji, da će raketa biti lansirana na 71. rođendan Vladimira Putina, odnosno 7. oktobra
Kako je pisao Njujork Tajms, da nije reč o šali, pokazuju i satelitski snimci koji u udaljenoj arktičkoj bazi pokazuju pripreme za lansiranje rakete.
Testiranje „letećeg Černobilja“ 2019. godine dovelo je do smrti sedam osoba. Putin je poginule proglasio „nacionalnim herojima“, ali detalje koji su doveli do njihove smrti lider Rusije nije iznosio u javnost.
Ruski predsednik smatra da je „Burevestnik“ oružje „sudnjeg dana“, koje i te kako menja igru u pogledu naoružanja i celokupnog rata.
Raketa koja je dobila nadimak „leteći Černobilj“ prvi put je predstavljena 1. marta 2018. godine i ima neograničen domet.
Rusija je kreirala raketu koja bi mogla da probije bilo koji odbrambeni sistem u svetu.
„Burevestink“ je nuklearna termalna raketa u kojoj toplota iz nuklearne reakcije zamenjuje hemijsku energiju, odnosno, radni fluid. Obično se tečni vodonik zagreva do visoke temperature u nuklearnom reaktoru , a zatim se širi kako bi se stvorio potisak.
Dužina projektila je 12 metara, dok „nos“ rakete ima oblik elipse veličine jedan metar puta metar i po. U letu se aktivira mali nuklearni reaktor, što mu omogućava da ostane u vazduhu.
Prema navodima šefa obaveštajne službe Ujedinjenog Kraljevstva Džejmsa Hokenhulua, „Burevestnik“ bi omogućio napad iz neočekivanih pravaca.
Rusko Ministarstvo odbrane 8. avgusta 2019. godine saopštilo je da je došlo do eksplozije u bazi za lansiranje projektila na severu zemlje i da je u nesreći poginulo najmanje petoro ljudi.
Vlasti su meštane tog područja savetovale da napuste svoje domove, jer je usled eksplozije došlo do porasta nuklearnog zračenja.
O tim tvrdnjama govorio je i američki zvaničnik koji nije hteo da otkrije svoj identitet. Naime, Aldžazira je prenela da Vašington veruje da su u eksploziji bili ispušteni radioaktivni elementi. BBC je došao do podatka da očitavanje gama radijacije na šest test stanica u Severodvinsku, gradu u kojem živi 180.000 ljudi, bila nakon neuspelog lansiranja rakete bila četiri do 16 puta veća od normalnog.
Najveća je iznosila 1,78 mikrosiverta po satu. Normalan nivo je 0,11, ali je i to daleko ispod nivoa opasnosti. Kanadska nevladina organizacija „Greenpeace“ objavila je da je zračenje poraslo do 20 puta.
Eksplozija je izazvala paniku među lokalnim stanovnicima, koji su kupovali jod, kako bi umanjili efekte radijacije.
Kasnije su stručnjaci ocenili da je zračenje bilo posledica nesreće tokom testiranja krstarećeg nuklearnog projektila „Burevestink“.
Analitičar i istraživač Kraljevskog instituta za ujedinjene usluge Mark Galeoti kaže da ova raketa predstavlja ogroman tehnički izazov.
„Veliki je rizik da će projektil ispuštati radioaktivne izduvne gasove gde god da raketa prođe“, kazao je on.
Putin je ovu raketu nazvao „radikalno novom vrstom oružja sa neograničenim dometom i neograničenom sposobnošću manevrisanja“.
U izveštaju Inicijative za nuklearnu pretnju, neprofitne organizacije za kontrolu naoružanja, navodi se da je Rusija između 2017. i 2019. godine sprovela 13 testova, od kojih su svi bili neuspešni.
Putin je 2018. godine predstavio pet raketnih sistema za koje je rekao da menjaju igru i da su superiorniji od zapadnih modela.
Prema američkim obaveštajnim podacima, raketa nikada nije uspela da preleti više od 35 kilometara, njen najduži let je trajao samo dva minuta.
Kako se spekuliše, očekuje se da će Putin, koji u subotu obeležava svoj 71. rođendan, objaviti da će se kandidovati za novi šestogodišnji mandat na predsedničkim izborima koji su zakazani za mart sledeće godine, ali i da će ponovo testirati moćnu raketu.
Pročitajte još...
„Ako predsednik Rusije Vladimir Putin odluči da učestvuje na predsedničkim izborima 2024. godine, niko sa njim neće moći da se nosi“, rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov.
On je istakao da Putin „uživa apsolutnu podršku stanovništva“.
Međutim, njegova odluka da 24. februara 2022. u Ukrajinu pošalje desetine hiljade vojnika predstavlja do sada najveći izazov njegovoj vladavini.
Taj je potez izazvao najozbiljniju konfrontaciju sa zapadom od Kubanske krize 1962. godine.
