Veliki broj protivnika jermenskog premijera Nikola Pašinjana upao je u zgradu vlade u centru Jerevana početkom ove nedelje. Ova vest je obišla svet i ponovo skrenula pažnju na napetu političku situaciju u ovoj zemlji koja traje već nekoliko meseci, a posebno se zaoštrila nakon okončanja sukoba u Nagorno-Karabahu. Demonstranti tekom čestih protesta traže da premijer Pašinjan podnese ostavku.
Ko je Nikol Pašinjan?
Nikol Pašinjan je jermenski političar, bivši novinar i urednik novina. Rođen je 1975. godine u Ijevanu. Ime je dobio po dedi koji je poginuo u Drugom svetskom ratu. Njegov otac je radio kao fudbalski i odbojkaški trener, ali i profesor fizičkog vaspitanja. Majka mu je umrla kada je imao 12 godina.
Srednju školu je završio 1991. godine, a već tokom 1988. je organizovao proteste i štrajkove. Nije služio vojsku, jer su njegova dva starija brata služila, pa on nije bio obavezan zakonom da ispuni vojnu službu. Studirao je novinarstvo od 1991. do 1995. godine. Bio je odličan student ali je pre diplomiranja zbog kritike rukovodstva izbačen sa fakulteta.
Svoje novine je osnovao po prvi put 1998. godine, ali su godinu dana kasnije zatvorene, osuđen je na godinu dana zbog klevete tadašnjeg ministra za nacionalnu bezbednost Serža Sargsjana. Uređivao je Jermenski Tajms od 1999. do 2012. godine.
U brak je sa Anom Hakobjan, koja je takođe radi kao novinar. Par ima tri ćerke i sina. Osim jermenskog jezika, Pašinjan govori i ruski, engleski i francuski.
Politička karijera
Pašinjan je vatreni pristalica bivšeg predsednika Ter-Petrosjana kada je on najvio povratak na predsedničkim izborima 2008. godine. Ter-Petrosjan je poražen od strane Serža Sargsjana, a izbore su obeležile prevare i nasilje.
Zbog svojih zapaljivih govora Pašinjan je imao važnu ulogu u protestima koji su nastupili nakon izbora, tokom kojih je poginulo 10 ljudi. Pašinjan je okrivljen za organizovanje masovnih nereda, koji su se ponovili 2009. godine.
Nakon protesta, kada je vlada ugušila demonstracije, Pašinjan je bio prinuđen da napusti zemlju.
U martu 2018. godine je javno govorio o svom bekstvu posle nasilnih protesta pre 10 godina. Boravio je na različitim lokacijama Jerevanu i nikada nije napustio grad.
Službe bezbednosti su pretražile njegovu kuću. Pašinjan je u toku bekstva nastavio da piše za novine. U svojim tekstovima je tvrdio da putuje po svetu sa lažnim srpskim pasošem.
Predao se 2009. godine, kada mu je i počelo suđenje. Osuđen na sedam godina zatvora. Širom sveta je bio poznat kao politički zatvorenik.
Godine 2010. je tvrdio da je napadnut u svojoj zatvorskoj ćeliji. Pušten je iz zatvora 2011. godine u sklopu opšte amnestije. Ponovo je izabran za parlament 2012. godine.
Priključuje se 2013. inicijativi Građanski dogovor, koja je prerasla u partiju. Pre izbora 2016. ta partija, zajedno s partijama Republika i Prosvećena Jermenija, formira blok Jelk, koji je aprila 2017. osvojio devet mandata.
Jermenija je 2015. godine glasala na referendumu za promenu sistema iz predsedničkog u parlamentarni, čime je težište moći preseljeno kod premijera.
Sa još dve opozicione partije je formirao alijansu koja je osvojila 8 odsto na izborima 2017. godine.
Bio je lider mirne revolucije koja je primorala premijera Serža Sargsjana da odstupi sa svoje pozicije 2018. godine. Narod je izašao na ulice i svakodnevno demonstrirao dok premijer nije podneo ostavku. Za premijera je izabran Pašinjan i tokom drugog glasanja 8. maja 2018. godine.
Vladajuća Republikanska stranka Jermenije izjavila je tada da je spremna da ode u opoziciju i da će prihvatiti izbor lidera opozicije za premijera.
U drugom krugu glasanja, 59 poslanika podržalo je Pašinjana za premijera, dok je 42 članova Parlamenta glasalo protiv.
Pašinjan je tada bio jedini kandidat za tu dužnost nakon što je prethodni jermenski premijer Serž Sargsjan podneo ostavku 23. aprila, šest dana nakon svog imenovanja.
Pašinijan je podneo ostavku u oktobru kako bi parlament u kome on nije imao većinu, mogao da bude raspušten i da bi se raspisali prevremeni izbori.
Pobeda na izborima 2018. godine
Pašiljan ostvario je ubedljivu pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima, potvrdivši autoritet stečen tokom aprilskih protesta 2018. godine.
Blok koji predvodi osvojio je više od 70 odsto glasova, saopštila je državna izborna komisija.
Bivši novinar Pašiljan predvodio je masovne proteste u aprilu koji su doveli do kraja desetogodišnje vladavine Serža Sargasjana.
Pašiljan sada ima parlamentarnu većinu za sprovođenje programa suzbijanja korupcije i reforme privrede. Izlaznost je bila niska – oko 49 odsto, prenosi BBC na srpskom.
Izbori u Jermeniji su kroz istoriju bili obeleženi krađama i kupovinama glasova – ali dopisnici navode da je ovog puta bilo drugačije. Izborni proces pratili su međunarodni posmatrači iz evropske Organizacije za bezbednost i saradnju.
Rat u Nagorno-Karabahu
Borbe koje su izbile između Azerbejdžana i Jermenije 27. septembra oko otcepljenog azerbejdžanskog regiona Nagorno-Karabaha. Borbe su trajale svakodnevno i bile su veoma žestoke. Na društvenim mrežama su se pojavljivali snimci sa ratišta.
Brutalni prizori, ruševine, uplašena i uplakana lica, kolone građana koji se povlače pred bombama nikog nisu mogli da ostave ravnodušnim.
Zaraćene strane su stalno objavljivale kada jedna drugoj nanesu gubitne, kada osvoje, izgube ili povrate deo teritorije. Pljuštale su optužbe, a onda su Jermenija, Azerbejdžan i Rusija početkom novembra prošle godine potpisale sporazum o završetku oružanog sukoba oko teritorije Nagorno-Karabah.
Sporazum je potpisan posle šest nedelje teških borbi između Azerbejdžana i etničkih Jermena.
Protesti protiv Pašinjana
Samo dva dana posle sporazuma o okončanju ratnih dejstava Jermenije i Azerbejdžana oko teritorije Nagorno-Karabaha, jermenski premijer Nikol Pašinjan bio je pod velikim pritiskom da podnese ostavku, ali on to odbija.
Demonstranti u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije, zahtevaju od Pašinjana da napusti funkciju nezadovoljni mirovnim sporazumom oko sporne teritorije Nagorno-Karabah.
Pašinjan je sporazum nazvao „veoma bolnim za njega i njegov narod“, a u centru glavnog grada Jerevena grupa nezadovoljnih demonstranta je upala u zgradu Vlade tražeći ostavke.
Prilikom upada u zgradu pretučen je predsedavajući jerrmenskog parlamenta Ararat Mizojan, a na ulicama prestonice su se čuli i pucnji.
Mediji su preneli da su tada polomljeni prozori i na rezidenciji Pašinjanina, a demonstranti su skinuli pločicu sa njegovim imenom sa vrata kancelarije.
Pašinjan je u obraćanju putem Fejsbuka rekao da je Mirzojan operisan, ali da nije životno ugrožen. On je istakao da će svi koji su izazvali nerede biti identifikovani i strogo kažnjeni. Dodao je i da su među demonstrantima bili i učesnici sukoba u Nagorno-Karabahu koji su iz njemu nepoznatog razloga pobegli sa ratišta.
Svađa sa vojskom
Nova runda napetosti u kavkaskoj republici počela je kad je Pašinjan pre nekoliko dana u jednom intervjuu tvrdio da vojska u sukobu sa Azerbejdžanom nije mogla da koristi ruske rakete kratkog dometa Iskander jer ove navodno „ne funkcionišu“.
Tu izjavu je demantovao zamenik načelnika generalštaba, koji je ismevao Pašinjana. I rusko Ministarstvo odbrane je negiralo Pašinjanove izjave, prenosi DW. Iz Moskve je saopšteno da Iskander uopšte nije bio u planu u Jermeniji.
Pašinjan je naredio da se zamenik šefa generalštaba otpusti, nakon čega je četrdesetak najviših oficira potpisalo apel za smenu premijera. Premijer i generali razgovarali sa predsednikom Armenom Sarkasjanom koji pokušava da smiri situaciju.
„Deo vojnog rukovodstva se umešao u politiku i time prekršio Ustav“, tumači za DW jermenski politikolog Ruben Megrabjan koji deli premijerove ocene da je u pitanju „pokušaj puča“.
Načelnik generalštaba Onik Gasparjan traži Pašinjanovu ostavku. On je stao na čelo hiljada demonstranata u Jerevanu, a Zapad je pozvao jermensku vojsku na uzdržanost.
Opoziciona poslanica Ara Nranjan – čiju je stranku Pašinjan 2018. počistio sa vlasti mirnom revolucijom – kaže da ovo nije nikakav puč.
„Objava generalštaba je samo ponavljanje činjenice da su 2018. na vlast došli ljudi bez iskustva koji su odveli državu u katastrofu“, ističu oni.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: