1
Aktuelna dešavanja na frontu u Ukrajini ukazuju na to da će oružane snage Kijeva nastaviti kontraofanzivu u smeru ka Lugansku. Razlog tome je što se u malom mestu u ovoj oblasti krije tačka koja predstavlja možda i jedinu pukotinu ruske vojske na istoku Ukrajine. U pitanju je Svatovo, mesto u Luganskoj oblasti u kom se nalaze neobučeni mobilisani Rusi, a koje bi zbog toga moglo da posluži kao lak plen za Kijev i potpuno razori ionako slab moral armije ruskog lidera Vladimira Putina.
Naime, Svatovo predstavlja možda i najranjivija tačka Putina, jer bi prodor u ovaj grad mogao ozbiljno da ošteti operativnu liniju ruske vojske.
Zbog toga ruske snage sada, kao i na drugim delovima fronta, nastavljaju da kao prioritet postavljaju izgradnju odbrambenih položaja.
Ovo mesto u Luganskoj oblasti ruska vojska osvojila je 6. marta, dve nedelje nakon početka invazije na Ukrajinu. Zatim se povukla početkom septembra, kada je počela ukrajinska kontraofanzova, tokom koje je ukrajinska vojska oslobodila veći deo Harkovske i Sumske oblasti, a potom i ušla u Lugansku oblast.
Prema izveštajima zapadnih obaveštajaca, Svatovo je ponovo palo pod rusku kontrolu od 14. septembra. Zapravo, ruske trupe su samo ušle u ovaj grad, a mnogi su taj potez procenili kao „prodavanje magle“ novog komantanta Sergeja Surovikina.
Ono što predstavlja nepremostiv problem je i to što što su u ovu oblast Rusi slali uglavnom najmlađe vojnike, koji su regrutovani nakon što je Vladimir Putin proglasio delimičnu mobilizaciju. Ti regruti najčešće ni ne prolaze kroz adekvatnu obuku, te neki od njih ne znaju ni da rukuju oružjem.
Takav položaj predstavlja „zicer“ za Ukrajinu, koja bi relativno lako mogla da ga osvoji.
Međutim, Putin nije u poziciji da tek tako ispusti iz ruku i ovu oblast. Nakon povlačenja iz Hersona, mnogo pojedinaca iz samog vojnog vrha Rusije počelo je da se žali na nesposobnost vojske i neuspehe na frontu.
Stoga, ruski predsednik sada trpi i politički pritisak.
Za rešavanje ovog problema bilo bi potrebno da Rusija preusmeri dobar deo vojske oko Svatova, ali ni to nije moguće.
Razlog za to je činjenica se borbe premeštaju u još jednu oblast nad kojom Rusija želi da uspostavi potpunu kontrolu – Donjeck. To dovodi do situacije u kojoj je ruska vojska primorana da istovremeno brani Svatovo u Lugansku, i pokušava da obezbedi resurse za ofanzivne operacije južnije u Donjecku. Pored nedostatka ljudstva, veliku rupu u sistemu odbrane predstavlja podjednako bitan nedostatak, a reč je o – municiji.
Ipak, analitičari smatraju da Rusija možda i može da ostvari određene uspehe u Donjecku, ali uz ogromne izadatke.
Jedinstveni cilj
Veliki cilj ruske vojske u Donjecku sada je osvajanje grada Bahmuta. To je procenjeno na osnovu izveštaja od prethodnih dana u kojima se navodi da Rusi premeštaju vojnu opremu i trupe iz Hersona u istočni region Donjeck, i planiraju napad na ovaj grad.
Kako procenjuje Institut za proučavanje rata iz Vašingtona, u narednim nedeljama ruske oružane snage intenziviraće ofanzivne operacije u Donjeckoj oblasti, iako je malo verovatno da će Rusi ostvariti značajne uspehe u tom području.
Podsetimo, ruski vojnici u potpunosti su se povukli iz grada Hersona na istočnu obalu reke Dnjepar 11. novembra. Američki institut ističe kako je ruski predsednik Putin verovatno dopustio generalu ruske vojske Sergeju Surovikinu da se povuče iz zapadnog Hersona pod uslovom da zauzme ostatak Donjecka, koristeći trupe koje su se povukle iz Hersona i nove mobilizovane vojnike.
POGLEDAJTE JOŠ:
1
0
1
Glavni štab oružanih snaga Ukrajine takođe navodi kako ruska vojska usmerava svoje resurse na zauzimanje Donjecke oblasti, provođenjem ofanzivnih operacija u smeru Bahmuta, Avdivke i zapadnog dela Donjecka.
Rusi su intenzivirali ofanzivne operacije prvo oko Bahmuta, a zatim na jugozapadu oko područja Vuhledar, koje su počele 28. oktobra. Ruski napadi pretvorili su istočnu ukrajinsku regiju Donjeck u „pakao“, rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
Međutim, to će verovatno biti nemoguće jer ovo neće biti primarna operacija. Pored toga, procenjuje se na Ukrajina ima dovoljan broj snaga koje može da preusmeri da se obrane od novih ruskih napada.
Donjeck predstavlja težak izazov, upozoravaju vojni analitičari, delom zato što su jedan njegov deo još 2014. zauzeli separatisti koje podržava Moskva i učvrstili su obrambene položaje.
BONUS VIDEO Oblast u Poljskoj pogođena raketom