Trampova oluja: Kako su prvih 100 dana u Beloj kući pretvorili svet u bojno polje

Trgovinski ratovi i ekonomske posledice

Jedan od najvažnijih segmenata Trampove politike od samog početka bio je njegov pristup globalnoj trgovini, što je izazvalo značajne promene u američkoj ekonomskoj strategiji. Naime, one je uveo visoke carine nekim od najvećih trgovinskih sila na svetu, poput Kine i Evropske unije. Tramp je najavio uvođenje carina od 25% na kinesku robu u vrednosti od 50 milijardi dolara, što je bila samo početna faza u njegovoj strategiji. Kasnije je proširio ovu listu na proizvode u vrednosti od 200 milijardi dolara, što je izazvalo ozbiljan odgovor sa strane Pekinga.

Peking je uzvratio uvođenjem sopstvenih carina na američku robu, uključujući poljoprivredne proizvode, automobilske delove, pa čak i alkoholna pića. U početku, Tramp je insistirao na tome da su ove mere neophodne kako bi se ponovo uspostavili pravični trgovinski odnosi, te je izjavio da bi ovakvi koraci mogli doneti koristi američkoj ekonomiji i smanjiti trgovinski deficit.

Iako je Tramp tvrdio da će "početna bol" od ovih carina na kraju doneti "prelepe" rezultate, situacija je brzo postala mnogo složenija. Kina je ne samo povećala carine, već je takođe primenila druge mere odmazde, uključujući blokiranje uvoza američkih proizvoda poput soje, automobila i elektronskih uređaja. Ovo je izazvalo negativne posledice po američke poljoprivrednike i proizvođače, koji su osetili posledice smanjenog izvoza u Kinu. 

Reforma vlade i privatizacija

Trampova administracija je odmah krenula s ambicioznim planovima za smanjenje veličine i broja državnih institucija. Za ostvarenje ovog cilja Tramp je angažovao Ilona Maska, koji je imao zadatak da sprovede reforme na nivou federalne vlade. Maskova filozofija da se prvo "razbije" pa da se vidi šta treba popraviti uzdrmala je temelj vladine administracije. Mnogi su kritikovali njegov pristup, navodeći da je bio previše brutalan i neselektivno smanjivao broj radnih mesta u važnim vladinim agencijama, bez prethodne analize njihovih dugoročnih posledica.

Maskov plan za eliminisanje državnih radnih mesta i smanjenje federalnih programa duboko je podelio stanovništvo Amerike. Njegovo sprovođenje je izazvalo veliku nesigurnost među zaposlenima u vladinim agencijama, dok su mnogi od njih ostali bez posla. Iako je ideja bila da se država učini efikasnijom, mnogi smatraju da je ove promene trebalo pažljivije i temeljitije razmotriti.

Imigracija i represija

Kada je reč o imigraciji, Tramp je od početka svog mandata jasno stavio do znanja da će pojačati represiju prema migrantima, što je bilo jedno od njegovih najistaknutijih obećanja tokom kampanje. On je primenio izuzetno stroge mere, što uključuje pozivanje na zakon iz 1798. godine kako bi deportovao migrante bez ikakvih pravnih garancija, dok su njegove migracione politike postale predmet kritika širom sveta. Tramp je u prvim mesecima svog mandata izvršio i masovno slanje migranata u El Salvador, što je predstavljalo ne samo kršenje ljudskih prava, već i direktno kršenje međunarodnih ugovora o ljudskim pravima.

Pored toga, uprkos njegovim obećanjima o masovnim deportacijama, samo mali broj migranata je stvarno bio deportovan u velikim količinama, ali su napadi na imigrantsku zajednicu postali značajna karakteristika Trampove administracije. 

Sukobi sa zakonodavnom i pravosudnom granom vlasti

Jedan od najistaknutijih aspekata Trampovih prvih 100 dana bila je njegova borba sa zakonodavnom i pravosudnom granom vlasti. Njegovi izvršni nalozi, koji su često naišli na ozbiljan pravni otpor, izazvali su više od 150 sudskih tužbi. Tramp je nastojao da umanji moć federalnih sudova i pokušao da ograniči njihov uticaj na odluke njegove administracije. Uprkos velikom broju blokada, Tramp je ostao dosledan u svom stavu da federalni sudovi ne bi trebalo da imaju mogućnost donošenja odluka koje se odnose na čitavu zemlju, insistirajući na tome da se takve odluke donose samo na najvišim nivoima.

Kupovina Grenlanda, Panamski kanal i Gaza

Jedna od najbizarnijih i najkontroverznijih inicijativa je njegova želja da proširi teritorijalne granice Sjedinjenih Američkih Država. Od samog početka ovog mandata, Tram je otvoreno govorio o tome kako planira da kupi Grenland, kao i Panamski kanal, uprkos tvrdnjama tamošnjih vlasti da ove teritorije nisu na prodaju. 

Ipak, najveću pažnju i osudu javnosti izazvao je njegov stav o Gazi. Izjavio da bi želeo da Amerika preuzme kontrolu nad Pojasom Gaze, nazivajući ovu palestinsku teritoriju „neverovatno vrednim i strateški važnim zemljištem“. Tramp je još jednom izneo ideju o preseljenju palestinskog stanovništva iz Gaze, tvrdeći da bi „mnoge zemlje“ bile voljne da prihvate 2,1 milion Palestinaca koji bi bili raseljeni. Čak je imao ideju da na tom području napravi  „bliskoistočnu Azurnu obalu“.

Spoljna politika: Rat u Ukrajini i odnosi sa saveznicima

Tramp je odmah započeo preispitivanje postojećih međunarodnih saveza. On je počeo da osporava NATO, ukazujući na to da druge zemlje treba više da se angažuju u finansiranju svojih odbrambenih troškova. Tramp je javno izjavio da se oslonio na Poljsku, koja je prema njegovim rečima bila idealan primer zemlje koja ima izuzetno snažnu odbrambenu politiku. Istovremeno, saveznici poput Nemačke i Francuske su izražavali zabrinutost zbog Trampove nesigurnosti u odnosu na dugoročne obaveze SAD-a prema NATO-u. Tramp je otvoreno kritikovao mnoge američke saveznike, dok je s druge strane usmerio pažnju prema Rusiji, što je dovelo do novih napetosti i sumnji u njegovu posvećenost transatlantskim vezama.

Jedan od najvažnijih zadataka koje je Tramp sebi postavio jeste okončanje rata u Ukrajini. On je, pre nego što je položio zakletvu, obećavao da će okončati rat za manje od 24 sata. Međutim, ubrzo je shvatio da je situacija mnogo komplikovanija. Razgovarao je telefonom sa Vladimirom Putinom i primio Volodimira Zelenskog u Belu kuću, gde su se verbalno sukobili. Tramp je više puta optužio Ukrajinu da je kriva za početak rata jer je htela da uđe u NATO, podražavajući propagandu iz Kremlja. Međutim, nedavni napad ruske vojske na Kijev je naterao Trampa da uputi oštrije reči Putinu.

Unutrašnja politika: Zdravlje, kultura i mediji

Kada je reč o unutrašnjoj politici, Tramp je nastojao da donese fundamentalne promene u sektoru zdravstva, kulture i medija. U sektoru zdravstva, njegovi potezi su uključivali smanjenje budžeta za javno zdravlje i ukidanje određenih vladinih programa, dok je u oblasti kulture njegova administracija i dalje bila u fokusu zbog smanjenja podrške umetnicima, bibliotekama i muzejima. Ove organizacije, koje su imale dugoročni značaj za američku kulturu, našle su se pod napadom Trampove administracije, koja je često kritikovala njihov rad kao "woke" i usmeren na levo orijentisane vrednosti.

Što se tiče medija, Tramp je otvoreno ratovao protiv novinara i novinskih agencija, uz konstantne napade. On je koristio svoju poziciju da direktno utiče na novinarski sektor, povremeno blokirajući pristup novinarima na važnim događanjima i vršeći pritisak na novinske agencije da se pridržavaju njegovih stavova.