Prvi ozbiljan udarac za Meloni: Italijani odbili reformu pravosuđa i uzdrmali njenu vlast

Referendum, održan u ponedeljak, završen je jasnim odbijanjem predloženih promena, čak 54 odsto birača glasalo je protiv reforme, uz izlaznost od 59 procenata, što je iznenadilo i same vlasti. Rezultat je posebno nepovoljan za Meloni jer je glasanje preraslo u svojevrsni test poverenja njenoj vladi.

Premijerka je doživela težak poraz i u najvećim gradovima. U Rimu je protiv reforme glasalo 57 odsto birača, u Milanu 54 odsto, dok je u Napulju čak 71 procenat građana odbacio njene predloge. Upravo u Napulju, simbolično, tužioci i sudije su proslavili rezultat uz šampanjac i pesmu „Bella Ciao“, dok su u Rimu građani izašli na ulice tražeći njenu ostavku.

Iako je Meloni u obraćanju javnosti pokušala da ublaži utisak poraza, poručivši da će „poštovati odluku građana“ i nastaviti da vodi zemlju „odgovorno i odlučno“, politička šteta je već učinjena. Do sada viđena kao liderka čvrste ruke i stabilne vlasti, sada se suočava sa percepcijom političke ranjivosti.

Opozicija osetila priliku

Ovaj poraz dolazi u trenutku kada je Meloni planirala dalje učvršćivanje vlasti, uključujući i ambiciozne izborne reforme koje bi dodatno ojačale poziciju premijera. Jedna od ideja bila je i uvođenje sistema direktnog izbora premijera sa fiksnim mandatom, ali nakon ovog rezultata takvi planovi deluju znatno neizvesnije.

Opozicija, koja je mesecima delovala podeljeno i bez jasne strategije, odmah je iskoristila situaciju. Bivši premijer Mateo Renci ocenio je da je Meloni sada „politički oslabljena“ i upozorio da će čak i njeni pristalice početi da sumnjaju u njeno vođstvo. Liderka Demokratske partije Eli Šlajn poručila je da je rezultat referenduma jasan signal vlastima i izrazila uverenje da opozicija može pobediti na narednim izborima. Slične poruke stigle su i od drugih opozicionih lidera, koji govore o početku nove političke faze u Italiji.

U središtu spora bila je reforma pravosuđa koja je predviđala promene u načinu rada sudija i tužilaca, uključujući razdvajanje njihovih karijera i izmene u sistemu nadzora. Vlada je ove poteze predstavljala kao neophodne kako bi se suzbila, kako tvrdi, politizacija pravosuđa i uticaj „pravosudnih frakcija“ koje koče sprovođenje državnih politika, posebno u oblastima migracija i bezbednosti.

Međutim, kritičari su reformu videli kao pokušaj slabljenja nezavisnog pravosuđa i koncentracije moći u rukama izvršne vlasti. Upravo takvo tumačenje pomoglo je opoziciji da tehničko pitanje pretvori u širi politički obračun sa vladom.

Sukob između politike i pravosuđa u Italiji ima dugu istoriju, koja seže još od istraga „Čiste ruke“ iz devedesetih godina, kada je gotovo cela tadašnja politička elita bila razotkrivena zbog korupcije. Od tada traje duboko nepoverenje između političara i sudija, a desnica često optužuje pravosuđe za ideološku pristrasnost.

Meloni je u završnici kampanje lično preuzela aktivniju ulogu, pozivajući građane da podrže reformu i upozoravajući na posledice ukoliko se sistem ne promeni. Ipak, to nije bilo dovoljno da preokrene ishod, pišePolitico.

Na rezultat su, po svemu sudeći, uticali i širi faktori, uključujući nepopularnost američkog predsednika Donalda Trampa u Italiji, kao i zabrinutost građana zbog mogućih ekonomskih posledica međunarodnih sukoba, posebno rasta cena energije.

Nakon ovog poraza, politička scena u Italiji ponovo je postala neizvesna. Iako Meloni i dalje ostaje na vlasti, njen autoritet je poljuljan, a opozicija ohrabrena. Analitičari upozoravaju da bi premijerka mogla pokušati da povrati inicijativu, pa čak i razmotri prevremene izbore pre nego što ekonomski pritisci dodatno oslabe podršku njenoj vladi.