Ubice sa poremećajima i arsenalima slobodno šetaju, a policije nigde: Zašto je Crna Gora ponovo pogođena masakrom?

Martinović, koji je živeo sam, nije bio oženjen niti je imao dece, a iako nije bio označen kao operativno zanimljiva osoba, imao je krivični dosije i istoriju problematičnog ponašanja.

Osuđivan zbog nasilničkog ponašanja, kod njega nađen čitav arsenal

Prethodno je 2005. godine osuđen uslovno na tri meseca zatvora zbog nasilničkog ponašanja, što je bio signal o njegovim potencijalno agresivnim sklonostima.

Tokom 2022. godine, policija je pretresom njegovog stana pronašla dve vazdušne puške, 45 komada municije različitih kalibara i improvizovanu eksplozivnu napravu.

Zbog ovog otkrića, Martinović je tek dve godine kasnije prvostepeno osuđen na tri meseca zatvora, ali presuda nije postala pravosnažna jer je postupak bio u žalbenoj fazi.

Uprkos ovim alarmantnim nalazima, izostala je adekvatna reakcija koja bi mogla da spreči tragediju.

Upućen na psihijatrijsko lečenje, ali nije hospitalizovan

Posle pomenutog pretresa, policija je uočila njegovo antisocijalno i devijantno ponašanje, zbog čega je upućen na psihijatrijski pregled. Na pregledu mu je propisana terapija, ali nije hospitalizovan, što je, kako se sada čini, moglo da ima ključnu ulogu u razvoju događaja. Pre samog masakra, Martinović je imao verbalni sukob u lokalnom kafiću sa M.M. (1986).

Nakon sukoba, vratio se kući po oružje i započeo svoj ubilački pohod, ubivši svoju sestru i još 11 osoba, među kojima i dva deteta.

Masakr je potresao lokalnu zajednicu i izazvao pitanja o radu nadležnih institucija koje nisu adekvatno reagovale na ranije znakove upozorenja. Psihijatrijski pregled koji je sproveden ukazivao je na potencijalno opasne sklonosti, ali izostanak hospitalizacije i preventivnih mera doveo je do tragedije. Zločin je dodatno šokirao jer je počinjen neposredno nakon što je Martinović proslavio Novu godinu sa sestrom, što ukazuje na duboku i nepredvidivu narav njegovih postupaka.

Prema pisanju crnogorskih medija, Martinovića su obe rođene sestre prijavljivale za nasilničko ponašanje.

„Rekli su da je imao određene devijacije u ponašanju i komunikaciji. Sva lica koja su smrtno stradala bili su njegovi kumovi, prijatelji i poznanici, sa kojima je najviše provodio vreme. Motiv ovog čina još uvek je nepoznat", rekao je direktor uprave Lazar Šćepanović.

Šira javnost, stručnjaci i nadležne institucije sada raspravljaju o sistemskim propustima u tretmanu osoba sa sličnim profilom. Postavlja se pitanje da li je tragedija mogla biti izbegnuta da su na vreme preduzete odgovarajuće mere kontrole i nadzora. Ceo slučaj ukazuje na ozbiljne probleme u detekciji i prevenciji potencijalno opasnog ponašanja, čime je ugrožena bezbednost kako pojedinaca, tako i celokupne zajednice.

Policijska reakcija zatajila

Martinović je masakr počeo u kafani "Velestovo" gde je ubio četvoro i ranio tri osobe. Sa svima je sedeo i pio celog tog dana.

Kako je rekao Šćepanović, policiji je u 17.26 časova prijavljena pucnjava u kafani, ali je prvobitno data pogrešna lokacija, pa je patrola pošla u Bajice, umesto u centar grada.

“Došlo je do nepotpune informacije kojom je ukazano na lokaciju izvršenja krivičnog dela u mestu Bajice na koju su upućene dve patrole i starešina”, naveo je Šćepanović.

Zbog te zabune lokalna patrola moguće da je izgubila dragocene minute da zaustavi Martinovića pre nego što je, nakon pucnjave u kafani, otišao na još četiri lokacije u gradu i ubio još osam ljudi, među kojima i dvoje dece.

Da je brže i efikasnije blokiran grad, pa da je u prvih pola sata bilo više lokalne policije na ključnim punktovima u gradu moguće da bi neko pre zaustavio Martinovića, koji je, kako navodi policija, za oko pola sata ubio 12 sugrađana i ranio njih četvoro.

Manjak policije

Crnogorske Vijesti su navele da je u vreme pucnjave na čitavom Cetinju bilo svega devet policajaca.

Šćepanović je rekao da je bilo planirano da od 18 sati na Cetinje stigne pojačanje, ali da je to dogovoreno pre tragedije.

Komandant Specijalne jedinice policije Miloš Rakonjac rekao je da je tokom novogodišnjih praznika većina taktičkih jedinica bila raspoređena na Crnogorskom primorju i da su pripravne grupe veoma brzo nakon prijave stigle u prestonicu.

Govoreći o njihovom delovanju na Cetinju, kazao je da su to situacije koje spadaju u aktivne pretnje, da su zahtevne i izazovne za rešavanje.

Manjak policijskih snaga po svemu sudeći je akutan problem u čitavoj državi.

Direktor Policijske akademije Nenad Vojinović, osvrnuo se na ključne uzorke ovog problema i potencijalne korake ka njegovom rešavanju.

“Interesovanje za ovu profesiju, gledano ne samo kod nas, već uopšteno opada. Razlog je prost – mladi ljudi su jako dobro informisani. Vi danas kroz savremenu tehnologiju, imate mogućnost da dođete do bilo koje informacije. A pre svega, istakao bih, ovo je jako težak i zahtevan posao. Samim tim, ne može bilo ko da radi ovaj posao, ovo može da radi neko samo ko ovaj posao voli, koga zanima”, rekao je za TV Adria.

Nenaučene lekcije

S obzirom na to da je na Cetinju i pre dve godine počinjen sličan zločin, kada je Vuk Borilović ubio desetoro, postavlja se pitanje, kako je moguće da vlasti dozvole da se tako nešto ponovo desi.

Ubistva na Cetinju 1. januara zahtevaju ozbiljno ispitivanje odgovornosti i spremnosti sistema bezbednosti u Crnoj Gori, poručile su NVO Akcija za ljudska prava (HRA) i Centar za ženska prava.

Podsećaju da je do ubistava došlo na pet različitih i međusobno udaljenih lokacija, dok je na šestoj ubica onesposobljen i izvršio samoubistvo. Grad je obezbeđivalo samo devet službenika policije, uprkos izjavi premijera da u njemu boravi 120 pripadnika OKG i uprkos sličnom masovnom ubistvu iz avgusta 2022. godine.

HRA i Centar za ženska prava pitaju nadležne šta se to od 2022. godine do danas uopšte promenilo u sistemu bezbednosti na Cetinju i zašto je taj grad ostao nezaštićen.

Ove organizacije nisu jedine koje se to pitaju.

Crnogorski mediji su danas puni pitanja i ističu da, iako se masovni masakri dešavaju i u drugim zemljama, za razliku od njih čini se da u Crnoj Gori nijedna pouka nije izvučena ne samo iz zločina Borilovića 2022. godine, već i nedavnog dvostrukog ubistva koje je sproveo Alija Balijagić koji je potom danima bežao policiji i skrivao se po šumi.

"I Borilović 2022, i jesenas Balijagić i sada Martinović su povratnici, intenzivni uživaoci alkohola, lica registrovana kao sklona nasilju i upotrebi oružja i imaoci ilegalnog oružja, te konačno u dva od tri slučaja lica s utvrđenim i lečenim mentalnim oboljenjima. Od prošlog do ovog masovnog ubistva na Cetinju je bilo nekoliko mafijaških obračuna, ali su u gradu prekjuče samo tri policijske patrole. Masovni zločini se svuda gde se dogode izučavaju, izvlače se pouke, prave se obrasci ponašanja ubica… U Crnoj Gori nije učinjeno ništa od svega toga", zaključio je list Standard.