Trebalo je da bude impresivna ukrajinska akcija koja će promeniti tok rata, a postalo je poklon koji je Putinu pao u krilo u odsudnom času

Ruski predsednik Vladimir Putin je u video snimku koju je Kremlj objavio u subotu izvestio da je ukrajinska ofanziva na rusku regiju Kursk u potpunosti propala, što će, kako je istakao, biti temelj za buduće uspehe ruske vojske.

Ruski vojni zapovednik rekao je predsedniku Vladimiru Putinu da će "raspršeni ostaci" ukrajinske vojske koji su ostali u ruskoj Kurskoj regiji uskoro biti uništeni, izvestila je državna novinska agencija RIA.

"Trenutno smo ponovno zauzeli naselje Gornal i utvrdili smo se u njegovim ulicama, koje su potpuno pod našom kontrolom", rekao je zapovednik, dodajući da ruske trupe nastavljaju čistiti šumska područja zapadno i južno od Gornala.

Početna ambicija

U leto 2024. godine Ukrajina je izvela iznenađujući vojni manevar, pokrenuvši ofanzivu na rusku Kursku oblast. Bila je to najambicioznija vojna akcija na međunarodno priznatom ruskom teritoriju još od nacističke invazije 1941. godine. Ukrajinske trupe, uključujući elitne marince i padobrance, uspele su da zauzmu oko 1376 kvadratnih kilometara ruskog teritorija gotovo bez ozbiljnog otpora.

Cilj ove operacije bio je jasan: osigurati strateške pregovaračke pozicije za eventualne mirovne razgovore i pokazati sposobnost izvođenja dubokih udara na neprijateljsku teritoriju. Međutim, ova ofanziva od samog početka nosila je ozbiljne rizike — prvenstveno zbog problema sa logistikom i nedovoljnog broja vojnika za održavanje osvojene teritorije.

Nedostatak resursa i logističke poteškoće

Iako su ukrajinske snage ostvarile početne uspehe, ubrzo su se suočile sa teškim izazovima. Duboko napredovanje u neprijateljsku teritoriju bez širine fronta stvorilo je ranjivost u snabdevanju. Ukrajinski parlamentarac i član odbora za odbranu Serhij Rahmanjin priznao je da su logistički problemi bili ozbiljni: "Zauzeli smo teritorij u dubinu, ali ne i u širinu", izjavio je.

Pored logistike, Ukrajina se suočila sa brojnim taktičkim izazovima. Rusija je brzo reagovala, mobilizujući elitne jedinice i specijalizovane timove za upravljanje dronovima. Uz pomoć severnokorejskih snaga, koje su na bojište došle u skladu sa sporazumom o strateškom partnerstvu, ruske snage su ojačale svoju poziciju, čime je situacija za ukrajinske trupe postala još teža.

Ruska kontraofanziva: Sistematsko potiskivanje Ukrajinaca

Tokom nekoliko meseci, ruske snage su korak po korak potiskivale ukrajinske trupe iz Kurske oblasti. Ključno povlačenje dogodilo se sredinom marta 2025. godine kada su Ukrajinci napustili grad Sudžu, jednu od ključnih tačaka ofanzive.

Ukrajinsko povlačenje iz kurskog grada Sudže, koje je Kijev potvrdio 16. marta, izazvalo je brojna pitanja i produbilo podele u javnosti u vezi sa korisnošću te operacije. Vojnik Oleksij Deševi, bivši član obezbeđenja u supermarketu, koji je prošlog septembra izgubio ruku boreći se u Kursku, rekao je za Rojters u rehabilitacionom centru u Kijevu da ne vidi smisao ove operacije.

„Nikada nije ni trebalo da započnemo ovu operaciju“, izjavio je.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski priznao je tešku situaciju u Kursku i upozorio da očekuje nastavak ruskih napada. Ipak, odbacio je tvrdnje Vladimira Putina i Donalda Trampa da su ukrajinske snage opkoljene, što potvrđuju i procene američkih obaveštajnih službi.

Glavni štab ukrajinske vojske saopštio je pre nekoliko nedelja da je tokom operacije zarobljeno skoro hiljadu ruskih vojnika, od kojih su neki kasnije razmenjeni za ukrajinske zarobljenike, te da je Moskva zbog tih gubitaka bila primorana da formira tri nove borbene grupe, ukupno oko 90.000 vojnika, uključujući i 12.000 Severnokorejaca.

Ruski vojni zapovednici obavestili su predsednika Vladimira Putina da su povratili naselje Gornal i uspostavili punu kontrolu nad njim, dok se "raspršeni ostaci" ukrajinskih jedinica još čiste iz obližnjih šuma. Putin je ovaj razvoj događaja pozdravio kao potpuni neuspeh ukrajinskih snaga, naglašavajući da će "veliki gubici Ukrajinaca sigurno imati uticaja na ostatak linije fronta".

Reakcije Kijeva

Zvanični Kijev odbacio je ruske tvrdnje, tvrdeći da borbe i dalje traju i da ukrajinske jedinice nisu potpuno isterane iz Kurske oblasti. Takođe su tvrdili da još uvek imaju prisustvo u susednoj Belgorodskoj oblasti. Ukrajinska vojska je saopštila da ruski izveštaji predstavljaju propagandu i da nema opasnosti od potpunog opkoljavanja ukrajinskih snaga.

Međutim, teško je ignorisati činjenicu da je ofanziva doživela ozbiljan neuspeh, što su priznali čak i neki ukrajinski političari i veterani. Vojnik Oleksij Deševi, koji je izgubio ruku tokom borbi u Kursku, izjavio je: "Nikada nismo trebali ni započinjati ovu operaciju".

Uloga Severne Koreje

Važan, ali kontroverzan element u ovom sukobu bilo je prisustvo severnokorejskih vojnika na strani Rusije. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, potvrdila je njihovo angažovanje u skladu sa četvrtim članom sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Rusije i Severne Koreje, potpisanog u junu 2024.

Dok Moskva hvali "solidarnost severnokorejskih saveznika," zapadni analitičari upozoravaju da prisustvo severnokorejskih trupa dodatno komplikuje ionako složen ratni sukob i stvara novi izazov za međunarodnu zajednicu.

Budućnost rata

Ukrajinski napad na Kursk, iako rizičan, imao je početni efekat dizanja morala među ukrajinskim trupama i civilima. Oleksandr Sirski, vrhovni zapovednik ukrajinske vojske, izjavio je da su uništene neke od najboljih ruskih jedinica. Takođe je zarobljeno oko hiljadu ruskih vojnika, od kojih su mnogi kasnije razmenjeni.

Ipak, strategijski posmatrano, ofanziva je završila kao težak neuspeh. Osim izgubljenog teritorija, Ukrajina je platila visoku cenu u ljudstvu i resursima, a njena sposobnost za vođenje dugotrajnog rata sada je pod dodatnim pritiskom.

Visoki troškovi

Propast ukrajinske ofanzive u Kursku ostaje opomena o opasnostima preambicioznih vojnih operacija bez dovoljne pripreme i resursa. Dok Ukrajina i dalje pruža otpor na mnogim frontovima, neuspeh ove operacije pokazuje koliko je teško održati teritorijalne dobitke protiv brojčano i tehnički nadmoćnijeg protivnika.

S obzirom na trenutni razvoj događaja, jasno je da će budući tok rata u velikoj meri zavisiti od sposobnosti Ukrajine da obnovi svoje snage i od spremnosti međunarodne zajednice da joj i dalje pruža podršku u borbi protiv sve agresivnijeg i organizovanijeg neprijatelja.