Profesor Klasić: Svet ide u vrlo opasnom pravcu, ali američka intervencija u Venecueli nije presedan

"Meni je sve ovo zajedno strašno. Američki predsednik Donald Tramp toliko je poremetio međunarodni politički sistem u smislu da meni sada izgleda da je, nakon što je uspešno razmontirao svoja savezništva, pre svega sa EU, njegova strategija puno bliža nekakvom političkom, vojnom i ekonomskom dogovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i Kinom, nego sa Evropskom unijom, što nas ovo opet vuče u neki 19. vek kada su najveće sile sedale za sto, ignorisale ostatak sveta i male zemlje, i između sebe delile svet", ocenio je Klasić za N1.

Postavlja se, kako je dodao, pitanje da li je ovo možda na neki način prećutni "dogovor" između Rusije i Amerike.

"U smislu okej, vi intervenišite tamo gde vi hoćete, a mi ćemo gde mi hoćemo. Postavlja se pitanje kako će na sve to gledati druga najjača sila na svetu Kina, a vidimo ovih dana ponovo zveckanje oružjem oko Tajvana", rekao je on.

Govoreći o američkoj intervenciji u Venecueli i zarobljavanju venecuelanskog predsednik Nikolasa Madura i njegove supruge, Klasić je istakao da se ovde ne radi o istorijskom presedanu i da je bilo sličnih primera u 20. i 21. veku u kojima su Sjedinjene Američke Države učestvovale u smenama političara na vlasti u nekoj drugoj zemlji ili vojno intervenisali samostalno ili sa NATO-om.

"Često su i američke obaveštajne službe učestvovale u takvim stvarima. Podsetiću na daleku 1954. godinu kada je u operaciji 'Ajaks', to je prva službena operacija CIA, svrgavanja jednog legalnog izabranog čoveka na vlasti u Iranu i kada je ta zemlja gurnuta u provaliju iz koje ni dan danas ne izlazi. Takvih situacija je bilo od Čilea, u nekim južnoameričkim državama, do Muamera Gadafija i Sadama Huseina, čitav niz događaja u kojima su Amerikanci učestvovali", podsetio je Klasić.

Ono što ostaje kao gorak ukus, kako je istakao Klasić, iako je u predizbornoj kampanji Donald Tramp govorio da je drugačiji od svojih prethodnika po tome što Amerika neće voditi ratove, nego će ih završavati, američki predsednik je već u inauguracijskom govoru pokazao da će posezati za teritorijama Paname, Grenlanda...

"Vidimo da nije završio ratove, u Gazi ćemo videti kako će biti, a o Ukrajini je govorio da će rat završiti u jednom danu i ništa nije napravio po tome pitanju. Sad se postavlja pitanje šta je sve ovo zajedno i koji je pravi razlog. Govoriti sa američke strane da se neko ruši zato što je krao na izborima, mislim da postoji čitav niz zemalja u svetu u kojima se vlada nedemokratski, pa to ne znači da će tamo delovati, čitav niz takvih su američki saveznici", rekao je on.

Upitan o reakcijama EU prema ovom događaju u Venecueli, Klasić je naveo da je video neke izjave iz EU koje su poprilično licemerne.

"U smislu da Maduro nije bio legitimno izabran, izbori su bili pokradeni, to jeste tačno, ali da li to onda znači da Amerika može reagovati bilo gde gde hoće da bi sprovodila demokratiju. Ako je Tramp merilo demokratičnosti i ljudskih prava, a koji bi najradije ukinuo izbore u Americi i proglasio se kraljem, da je on taj koji će sprovoditi pravdu po svetu i promovisati demokratiju, to zvuči smešno, posebno ako dolazi od strane EU.

Dakle, EU se ovde očito, svi su uplašeni Trampom i EU je odavno trebalo da razvije izlaznu strategiju od tog nekog nazovi savezništva, jer to više nije to nego je sluganstvo SAD-u. Sjedinjene Države jesu bile i ostale saveznik EU, međutim pod uslovom ako se slažete sa mnom, odnosno Trampom, onda jesmo partneri, ako se ne slažete onda nismo, tako da se EU ponaša kao talac takvog odnosa. Bojim se da se ništa neće dogoditi i ne usuđuju se suprostaviti Trampovoj Americi jer znaju da imaju vrlo nepredvidivog, osvetoljubivog i vrlo agresivnog čoveka koji je na čelu najmoćnije države na svetu", istakao je hrvatski istoričar i profesor i dodao da "svet ide u jednom vrlo opasnom pravcu".