Privredni pad SAD i Evrope u drugom kvartalu do 30 odsto

Osnovna prognoza Fič Rejtingsa sada je duboka globalna recesija u 2020. godini, navodi se u ažuriranom, aprilskom izveštaju o globalnim ekonomskim izgledima, objavljenom na zvaničnom veb sajtu agencije.Brzina kojom se širi pandemija koronavirusa zahtevala je novo ogromno smanjenje naših prognoza rasta svetskog bruto domaćeg proizvoda, navodi se u dokumentu."Sada očekujemo pad svetske ekonomske aktivnost u 2020.godini od 1,9 odsto, pri čemu će SAD, evrozona i Velika Britanija imati godišnji pad od 3,3 procenta, 4,2 i 3,9 odsto, respektivno. Oporavak Kine, od poremećaja izazvanih koronavirusom u prvom kvartalu 2020, biće znatno manji zbog globalne recesije, a njen godišnji rast iznosiće ispod 2,0 procenta", navodi Fič.Brajan Koulton, glavni ekonomista Fiča, kaže da je procenjeni godišnji pad globalnog BDP-a jednak kao za vreme globalne finansijske krize, ali da će direktan udarac na privrednu aktivnosti i radna mesta u prvoj polovini ove godine biti mnogo gori."Širenje pandemije i neophodne akcije koje preduzete za njeno suzbijanje znače da u svoje osnovne prognoze sad moramo da uključimo proglašeno vanredno stanje širom Evrope i SAD-a (i u mnogih drugih zemaljama). To nije pretpostavka koju smo koristili u našoj martovskoj prognozi”, dodaje on.Postoji, kaže, mnogo komponenata koje se menjaju, "ali sada procenjujemo da bi karantin mogao da utiče na pad BDP-a u Evropskoj uniji i SAD za 7,0 do 8,0 odsto, ili čak za 28 do 30 procenata međugodišnje u drugom kvartalu 2020"."Ovo je do sada neviđeni pad BDP-a u jednom kvartalu u mirnodopskim uslovima i sličan je onome što procenjujemo da se dogodio u Kini u prvom tromesečju", piše u izveštaju Fiča.Pod pretpostavkom da zdravstvena kriza bude u najvećoj meri obuzdana do druge polovini godine, agencija ocenjuje da bi onda trebalo da dođe do "pristojnog postepenog oporavka aktivnosti", kako se budu ukidale vanredne mere ograničenja kretanja."Prema našoj osnovnoj prognozi, privrede SAD-a i Evrope se neće do kraja 2021. vratiti na nivo na kom su bile pre virusa", naveo je Koulton.Dodao je da "usred neposredne zdravstvene krize, veća javna potrošnja može da igra važnu ulogu u ublažavanju pada aktivnosti, dok veći doprinos rastu od državnih mera podsticaja verovatno neće biti vidljiv dok zdravstvena kriza ne bude okončana".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram