Prinudno sletanje aviona u Minsk: Ima li EU dvostruke aršine

Šta se dogodilo?Evropska unija najavila je sankcije protiv Belorusije, između ostalog i zabranu leta za avione iz te zemlje na području EU. Članice Enije i NATO isto tako traže međunarodnu istragu prinudnog sletanja u Minsk aviona Rajaner na liniji Atina-Viljnus nakon čega su beloruske vlasti uhapsile novinara Romana Protaševiča.Beloruske vlasti su uz pomoć vojnog aviona prisilile avion Rajanera na sletanje u Minsk pod opravdanjem da raspolažu informacijama da se u avionu nalazi eksplozivna naprava koju je podmetnuo Hamas, što se pokazalo kao netačno.Da li postoji slučaj sličan ovom?Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg taj slučaj je nazvao „državnom otmicom“, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, „napadom na demokratiju“.

Rusija međutim optužuje Zapadu za licemerje i podseća na slučaj iz 2013. kada je avion tadašnjeg bolivijskog predsednika Eva Moralasa na putu iz Moskve za Boliviju neplanirano sleteo u Austriju kako bi natočio gorivo. Pre toga su Francuska, Španija i ostale zemlje EU blokirale svoj vazdušni prostor za prelet Moralesovog aviona.Razlog: prema informacijama SAD u avionu se nalazio „zviždač“ Edvard Snouden kojeg je Vašington optužio za veleizdaju. Nakon što Snouden prilikom pretrage aviona (koju je bolivijski predsednik odobrio) nije pronađen, avion je nastavio let za Južnu Ameriku. Ujedinjene nacije i Organizacija američkih država kritikovale su tada ovaj slučaj, ali EU se uzdržala od komentara.Slučajevi prisilnog prizemljenja su retki, objašnjava Stiven Truksal, profesor vazduhoplovnog prava sa holandskog Univerziteta Lajden. Donekle uporedivi su slučajevi zatvaranja vazdušnih prostora za avione određenih zemalja, kao što je to bio slučaj 2017. kada je nekoliko arapskih zemalja blokiralo avione iz Katara optužujući tu zemlju da pomaže terorizam. Blokada je povučena tek početkom ove godine.Kršenje Sporazuma o vazdušnom saobraćaju?U principu, prema Međunarodnom sporazumu o civilnom vazduhoplovstvu iz Čikaga, države smeju da narede prinudno sletanje nekog aviona, ali to mora da bude opravdano opasnošću većom od samog prinudnog sletanja.

„Prema izveštajima, avion Rajanera presreo je jedan beloruski borbeni avion. Uvek je rizična situacija kada dva aviona lete blizu jedan drugog“, kaže profesor Truksal.Ako se opasnost od bombe pokaže kao opravdanje za prinudno sletanje i hapšenje Protaševiča, to bi značilo da je Belorusija zaista prekršila nekoliko međunarodnih dogovora, poput spomenutog Čikaškog sporazuma, ali i Sporazuma iz Montreala koji je donet kako bi se sprečili protivpravni postupci protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva. Belorusija je potpisnica i tog sporazuma, ali uz napomenu da, u slučaju spora, ne priznaje nadležnost Međunarodnog suda u Hagu.Slučaj aviona bolivijskog predsednika Moralesa nije uporediv s aktuelnim slučajem zato što, kako smatraju stručnjaci, „bezbednost aviona tada nije bila dovedena u pitanje“. Moralesov avion dobrovoljno je sleteo u Beč kako bi napunio gorivo nakon što je bio prisiljen da let nastavi obilaznom rutom. „To je razlika u poređenju s prizemljenjem nekog aviona zbog navodne opasnosti od eksplozivne naprave“, navode stručnjaci.Međutim, zemlje EU su tada prekršile Čikašku konvenciju, jer letovima koji nisu linijski – a Moralesov avion to nije bio – nije potrebna dozvola za prelet.

Razlike u tretiranju dva slučajaPrisilno sletanje aviona Rajanera u Belorusiji je dakle samo uslovno uporedivo s neplaniranim sletanjem Moralesovog aviona 2013. u Beču. Ali i u jednom i u drugom slučaju moglo bi da se radi o kršenju međunarodnih konvencija.No, reakcija Zapada tada je bila osetno drugačija nego danas. Ured kancelarke Angele Merkel tada je potvrdio da se u međunarodnim kontaktima nisu bavili pitanjem Moralesovog aviona u Beču.Razlike u tretiranju ta dva slučaja možda je povezana i sa činjenicom da se kod aviona Rajanera radi o irskoj kompaniji koja leti između dve zemlje EU koje pripadaju Šengenskom prostoru. I da je avion bio pun civila, građana EU.Kod slučaja iz Belorusije došlo je i do hapšenja, a 2013. Snouden nije pronađen u Moralesovom avionu. Ali, šta bi bilo da je Snouden tada zaista i uhapšen? Skandal bi tada bio veći i zemlje EU bi bile primorane na jaču reakciju.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram