Preokret u Iranu: Vlasti sad tvrde da mladi demonstrant nije osuđen na smrt

Prema zvaničnom objašnjenju, 26-godišnji Soltani, koji je uhapšen 10. januara tokom protesta u Karaju, tereti se za „udruživanje protiv unutrašnje bezbednosti države i propagandne aktivnosti protiv režima“.

Iransko pravosuđe navodi da se za ovakve optužbe ne izriče smrtna kazna, čak i u slučaju da sud potvrdi krivicu. On se trenutno nalazi u centralnom zatvoru u Karaju.

Ipak, danima je vladala potpuna neizvesnost. Organizacije za ljudska prava i članovi porodice tvrdili su da je Soltanijevo pogubljenje bilo zakazano, ali da je u poslednjem trenutku odloženo. Porodica je imala veoma malo informacija o njegovom stanju, osim kratkog susreta neposredno pre navodnog termina egzekucije. Tek nekoliko sati kasnije zatvorske vlasti su ih telefonom obavestile da je pogubljenje odloženo, bez ikakvih dodatnih detalja.

Jedna od njegovih rođaka, Somaje, koja živi u inostranstvu, opisala je sate i dane iščekivanja kao mučne, podsećajući da iranske vlasti pogubljenja često sprovode u zoru, tokom jutarnjeg poziva na molitvu. „Neizvesnost me ubija. Ne mogu da prestanem da mislim na Erfana“, rekla je ona kroz suze, pitajući kako je moguće osuditi na smrt, kako kaže, mirnog i dobrodušnog mladića.

U međuvremenu, Erfan Soltani je postao simbol otpora među iranskim aktivistima, u trenutku kada vlasti pojačavaju represiju nad nacionalnim protestnim pokretom. Organizacije za ljudska prava upozoravaju da bi sličnih slučajeva moglo biti mnogo više, ali da ostaju nepoznati zbog čestih prekida interneta u Iranu. Njegov slučaj, ističu, pokazuje koliko brzo i nemilosrdno vlasti procesuiraju učesnike protesta.

Prema podacima organizacije Human Rights Activists, u poslednje dve nedelje u Iranu je uhapšeno više od 18.000 ljudi, dok je najmanje 2.571 osoba ubijena. Protesti su izbili krajem decembra nakon naglog pada vrednosti nacionalne valute, a ubrzo su prerasli u širi pokret koji, osim ekonomskih zahteva, sve otvorenije traži političke reforme.

Najviši pravosudni zvaničnici u Iranu u međuvremenu su najavili brza suđenja i oštre kazne, uz poruke da se mora delovati odmah kako bi se demonstranti zastrašili. Pojedini tužioci najavili su i da bi protestanti mogli biti optuženi kao „neprijatelji Boga“, što je krivično delo za koje je zaprećena smrtna kazna. Prema podacima norveške organizacije Iran Human Rights, Iran je samo prošle godine pogubio najmanje 1.500 ljudi.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je dobio uveravanja kako su iranske vlasti zaustavile ubijanje demonstranata i da nema planova za njihova pogubljenja. Tramp je time zauzeo nešto umereniji ton prema Teheranu, ali istovremeno nije isključio mogućnost vojne akcije SAD.

„Rečeno nam je da ubijanja u Iranu prestaju i da su prestala. Prestaju, i nema planova za pogubljenja ili bilo kakva izvršenja kazni“, rekao je Tramp u Ovalnom kabinetu, ne navodeći izvor tih informacija.

Njegove izjave usledile su u trenutku kada su Sjedinjene Države počele evakuaciju dela osoblja iz svog najvećeg vojnog komandnog centra u regionu, u Kataru, što je dodatno podstaklo strahove širom Bliskog istoka da bi eventualni američki napad na Iran mogao da preraste u širi regionalni sukob. Upitan da li je vojna intervencija potpuno isključena, Tramp je odgovorio da Vašington „posmatra situaciju i prati kako će se proces dalje odvijati“.

Soltanijeva porodica navodi da je on neposredno pre hapšenja primio poziv iranske obaveštajne službe, koji je ignorisao, i da je uprkos pritiscima nastavio da učestvuje u mirnim protestima. Zaposlen je u prodavnici odeće, voli modu, fitnes i fudbalski klub Persepolis, a njegovi najbliži ga opisuju kao izuzetno mirnog i nenasilnog mladića. Porodica i aktivisti apelovali su na međunarodnu javnost da izvrši pritisak na Teheran i pomogne da se, kako kažu, „spasi jedno nevino dete“ i zaustavi talas represije nad demonstrantima.