Karmel Harington je pre 29 godina izgubila tek rođeno dete. Uzrok smrti bio je sindrom iznenadne smrti odojčadi, poznatiji kao SIDS. Do njegove pojave najčešće dolazi kada beba zaspi na stomaku, zbog čega je Harington više od dve decenije, za smrt svog deteta krivila sebe - mislila je da nije bila dovoljno brižna i pažljiva. Neizlečiv osećaj krivice naveo ju je da sprovede veliko istraživanje i utvrdi da li su za SIDS zaista odgovorni roditelji ili je uzrok ipak biološke prirode.
U istraživanju kojem su se posmatrali slučajevi kod 772 beba, testirana je hipoteza da bebama koje umru od SIDS-a nedostaje, barem u prvim mesecima života, refleks koji će im omogućiti da se probude ako prestanu da dišu tokom spavanja na stomaku.
Pročitajte još:
Jer, bez obzira na to koliko su roditelji pažljivi, većina beba se prevrće na stomak u nekom trenutku prilikom spavanja. Ipak, mali broj njih premine.
To je nagnalo Harington da traži biološko objašnjenje, piše QZ.
Pokrenula je stranicu za prikupljanje sredstava kojim bi se realizovalo istraživanje. Prikupljeno je oko 35.000 dolara, većinom od roditelja koji su i sami izgubili bebe zbog SIDS-a.
Studija je posmatrala mali uzorak od 772 bebe. Obuhvatala je bebe koje su preminule od ovog sindroma, kao i bebe koje su ga preživele i kasnije se normalno razvijale.
Ovo ukazuje na potencijalnu vezu između nivoa enzima i SIDS-a, a hipoteza je da činjenica da su neke preživele bebe imale nizak nivo što pokazuje da neće sva novorođenčad koja bi mogla da budu predisponirana SIDS-om umreti od toga.
U poređenju sa drugim bebama, kako živim tako i umrlim od drugih uzroka, novorođenčad koja je umrla od SIDS-a ima niže nivoe butirilholinesteraze, enzima koji pomaže da se obezbedi brže buđenje.
Ovo, ne znači da nizak nivo ovog enzima izaziva SIDS, niti nudi objašnjava zašto su oni niski.
Istraživači koji su radili na studiji takođe veruju da se nivoi butirilholinesteraze na kraju stabilizuju, što bi moglo da objasni zašto je SIDS opasniji u ranim mesecima života. Ali to su hipoteze koje treba potvrditi daljim istraživanjem.
„Postoji percepcija da smo pronašli uzrok SIDS-a – nismo“, kaže Haringtonova misleći na konfuziju izazvanu entuzijazmom zbog njenog otkrića.
Sledeći koraci su veće studije kako bi se identifikovala opšta populacijska prevencija niske butirilholinesteraze i razumelo da li bi imalo smisla pokušati preventivu.
Ipak, Haringtonova je uverena da bi njeno istraživanje moglo da pomogne roditeljima koji su se suočili sa gubitkom deteta zbog SIDS-a da se izbore sa svojom tugom i da će im pružiti bolji kontekst kako bi razumeli tragedije koje su doživeli.
„Za one roditelje koji su pretrpeli smrt od SIDS-a, želim da ih uverim da je problem bila zdravstvena slika, da nisu bile zanemarene“, kaže Haringtonov.
Od kada je istraživanje objavljeno, kako kaže, dobila je mnogo pisama od roditelja koji su smatrali da su njeni rezultati utešni. Broj donatora se više nego udvostručio i sad ih je oko 750.
„Dobijam jako emotivne poruke. Obično odvajam privatno od poslovnog, ali sada ne mogu“, rekla je Haringtonova.
BONUS VIDEO: Porodilište u Harkovu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
