Povlačenje Zakona o SPC nemoguće bez nove Vlade Crne Gore

To su ocenili sagovornici Vijesti, navodeći da bi prestanak važenja Zakona u celini zahtevao intervenciju Vlade, te da niko ne veruje da Vlada, na čelu sa Duškom Markovićem, koja još vrši svoju funkciju ima spremnost da potpiše Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori (SPC) u tehničkom mandatu.Knežević je pre dva dana tokom sastanka sa kandidatom za mandatara Zdravkom Krivokapićem, u ime svoje partije, predložio da novouspostavljena parlamentarna većina i pre izbora vlade, povuče Zakon o slobodi veroispovijesti. Nakon toga bi se, kako je ocenio, stvorili preduslovi da država Crna Gora potpiše Temeljni ugovor sa SPC i patrijarhom srpskim Irinejom. Kneževićev predlog podržan je juče i na sednici Predsedništva DNP-a, uz konstataciju da bi nakon pomenutih poteza, u prvom kvartalu 2021. godine trebalo doneti novi Zakon o slobodi veroispovesti.Pravnik i bivši ministar pravde Dragan Šoć kaže da je Kneževićeva inicijativa da se zakon povuče pravno nemoguća, pojasnivši da je izraz "povući" laički, te da Zakon može prestati da važi u celini, što bi zahtevalo intervenciju Vlade.On je istakao da je predlagač zakona bila Vlada i da s obzirom na to da je zakon ušao u pravni sistem, može samo da se donese zakon o prestanku važenja zakona u celini.To bi, kako je rekao, izazvalo niz problema. "Na primjer, koji zakon će važiti ako taj prestane da važi i čitav niz praktičnih problema koji se time otvara...", rekao je on.

Nepotrebno komplikovanje pregovora o novoj vladi

Izvršni direktor Centra za građanske slobode (CEGAS), Boris Marić, ocenio je da se otvaranjem ovog pitanja nepotrebno komplikuje proces pregovora oko formiranja nove vlade."Pritisak je direktno adresiran na GP URA. Mora se graditi veći nivo poverenja i u procesu pregovora, jer osim činjenice da treba ukinuti sporne članove Zakona o veroispovesti i formirati radnu grupu koja bi došla do zakonskog teksta koji je u celosti u duhu evropskih rešenja iz ove oblasti, nije manje bitno kakva će rešenja biti u polju finansija i vladavine prava”, rekao je Marić. On je istakao da eventualni Temeljni ugovor nije tema u ovom trenutku, navodeći da je za to potrebno i vreme i da to ne zavisi samo od sekularne vlasti.Marić je naglasio da je legitimno imati političke zahteve i u ovom polju, navodeći da svaki od poslanika novog parlamenta može podneti predlog zakona kojim bi se sporni zakon stavio van snage: "Teško je objasniti uslovljavanje podrške Vladi pokrenutom inicijativom, ako nema dileme da se sporni članovi Zakona moraju brisati".SPC je ranije tražila brisanje članova 62, 63 i 64, kojima je predviđeno da svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre 1918. godine, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine verskih zajednica uknjiže kao državno vlasništvo. Vlada je pred izbore bila spremna da izmeni deo spornih članova, ali je SPC odbila kazavši da je Vlada postavila ultimatum crkvi u vidu obavezne registracije Mitropolije crnogorsko-primorske i eparhija SPC u Crnoj Gori, što je za Crkvu ponižavajuće.Marić je rekao da je nesporno iskazana i potreba da se sa SPC potpiše Temeljni ugovor, “tako da čudi i brzina i uslovljavanje”.“Nadam se da niko ne veruje, da Vlada koja još uvek vrši svoju funkciju, na čelu sa (Duškom) Markovićem ima spremnost da potpiše temeljni ugovor u tehničkom mandatu”, rekao je Marić.

Izmene zakona dobro rešenje

Šoć, koji je član ekspertskog tima Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP) za pregovore sa Vladom o tom Zakonu, istakao je da su izmene i dopune Zakona dobro rešenje, jer u tom slučaju nije nužno da se Vlada izjašnjava, što bi se poklopilo sa zahtevima Crkve."Treba ići na izmene zakona u onom delu u kojem su one bile označene od Episkopskog saveta SPC u Crnoj Gori i da se time problem reši... Uobičajeno se izjašnjava Vlada, ali nije nužno. Može čak i postojeća vlada da kaže da se ne slaže sa tim ako takav predlog upute poslanici, ali to nema ni formalnu ni političku težinu koju bi imala činjenica da se čitav jedan zakon izuzima, odnosno prestaje da važi“, rekao je Šoć.On je podsetio da je u proteklom periodu Crkva insistirala samo na dve tačke: "Da se imovinska pitanja izuzmu iz tog zakona i da se tretiraju kao i svako drugo imovinsko pitanje... Drugo, da se precizno izdvoje pitanja evidencije kao deklarativnog akta, koji bi se odnosio na tradiconalne crkve u odnosu na one koje su novoformirane", objasnio je Šoć.Istakao je da crkva nije stavljala pod znak pitanja čitav Zakon iako je, pojašnjava Šoć, imala kritičkih primedbi i na druge odredbe.Pravnik i član Predsedništva Demokratske Crne Gore, Neven Gošović, pojasnio je da se izmene, dopune, ili stavljanje van snage nekog zakona mogu izvršiti samo zakonom, i samo u postupku po kojem je donešen zakon čije se izmene, dopune ili prestanak važenja predlažu.Istakao je da, saglasno Ustavu, pravo predlaganja zakona imaju vlada i poslanik, kao i šest hiljada birača, preko poslanika kojega ovlaste.Pojašnjava da se postupak za donošenje zakona pokreće podnošenjem odgovarajućeg predloga zakona i mora biti obrazložen.“Obrazloženje predloga zakona mora sadržati ustavni osnov za uređivanje pitanja koja su predmet predloga zakona, razloge za donošenje zakona, objašnjenje osnovnih pravnih instituta, procenu finansijskih sredstava za sprovođenje zakona, postojanje javnog interesa zbog kojeg je predloženo povratno dejstvo, ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, kao i usaglašenost sa pravnim tekovinama EU i potvrđenim međunarodnim konvencijama”, naveo je Gošović.On je istakao da se sam postupak razmatranja predloga zakona na radnim tijelima i na sednici Skupštine, kao i njegovo izglasavanje, sprovodi na način utvrđen Poslovnikom Skupštine.