Poljska odbija da plati drakonsku kaznu, EU ima samo jedan način da je naplati

U četvrtak predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen postavila je mapu puta za deeskalaciju krize EU sa Varšavom, odnosno tri uslova koja Varšava mora da ispuni ako želi da poboljša odnose sa Briselom i još važnije za Varšavu - dobije 36 milijardi evra grantova i zajmova iz fondova EU koji bi joj pomogli da sanira posledice krize koju je korona izazvala.Fon der Lajen je tražila od Poljske da raspusti disciplinsko veće za sudije (koje je najviši sud EU u julu proglasio nezakonitim), kao i da reformiše disciplinski režim za sudije i započne proces za vraćanje na posao svih sudija koji su otpušteni tokom sporne reforme pravosuđa.

Sporno disciplinsko veće je telo koje u EU vide kao način da vladajuća stranka Pravda i sloboda (PiS) “prevaspita” neposlušne sudije i natera ih da presuđuju u njenu korist. Ovo telo oformljeno je tokom sporne reforme pravosuđa, ali možda će biti najmanji kamen spoticanja u odnosima dve strane. Poljski zvaničnici, na prvom mestu premijer Mateuš Moravjecki, već su najavljivali da će veće biti ukinuto, ali problem je što niko nije rekao kada.Međutim, druga dva uslova verovatno će biti problem i za sada nije izvesno šta će Poljska uraditi, posebno kada je u pitanju vraćanje otpuštenih sudija na radna mesta.Ipak, novac koji EU nudi Poljskoj je preko potreban, posebno vladajućoj PiS jer 2023. godine ovu zemlju očekuju parlamentarni izbori. Korona kriza je uzela svoj danak u Poljskoj, ali sa druge strane pitanje reforme pravoduđa godinama je bila ključni politički adut PiS-a koji je i tokom kampanje za prethodne izbore naglašavao potrebu reforme pravosuđa i obećavao da će to učiniti.Pristanak na uslove fon der Lajen moglo bi da znači za PiS da odustaju od svog programa, ali i da je sve što je urađeno do sada kada je reforma pravosuđa u pitanju bila njihova greška. Na takav potez teško da će se odlučiti, ali sa druge strane korona je izazvala gubitke na stotine hiljada radnih mesta, zbog čega je novac EU preko potreban.Da bi otključala prvu tranšu novca iz sada zamrznutih fondova, Poljska mora da se posveti traženim reformama i pokaže napredak koji je postigla do sredine 2022. godine. Prva tranša je 13 odsto ukupnog iznosa, a kasnije bi mogla da pristupi preostalim sredstvima u okviru programa za oporavak.Prinudna naplata ili Polegzit?Komentarišući presudu Evropskog suda u Strazburu, predsednik Poljske Andžej Duda rekao je da EU ne može da odlučuje o poljskom pravosuđu, jer te nadležnosti Poljska nije prenela na Brisel kada se učlanjivala 2004. godine.

“Tamo gde smo pristali da prenesemo kao nadležnost na EU, tu EU može da odlučuje o našim pitanjima. Međutim, u oblastima gde nadležnosti nismo delegirali, u tim pitanjima odlučujemo sami o sebi“, rekao je Duda u intervjuu državnoj poljskoj televiziji TVP.Dodao je da “Poljska mora da razmotri šta da radi sa tim kaznama”, dok je zamenik ministra pravde Sebastijan Kaleta jasno rekao da Varšava neće plaćati kazne i optužio Brisel da “gazi svoje sopstvene vrednosti, priznaje samo silu kao argument i ucenama i pretnjama tera članice na poslušnost”.„U svetlu nedavne presude Ustavnog suda Poljske, ta kazna ne može da se plaća jer bi to bilo kršenje poljskog Ustava. Nema zakonske mogućnosti da je platimo“, poručio je Kaleta.Ima li EU načina da natera Poljsku da kaznu, čiji iznos raste iz dana u dan, natera da plati? Ukoliko Varšava ostane pri svom stavu, Unija može prinudno da naplati novac koji potražuje tako što će za visinu traženog iznosa smanjiti sredstva koja su Poljskoj odobrena u višegodišnjem budžetu Unije.

Tu je i pitanje mogućeg izlaska Poljske iz EU ili kako se u medijima naziva “Polegzita”. Iako poljske valsti demantuju da uopšte razmišljaju o takvom potezu, pitanje napuštanje EU često je na stolu. Ako do toga dođe, Poljska treba da aktivira Član 50 Ugovora sa EU kojim zemlje članice pokreću proceduru za napuštanje bloka. Do sada samo jedna zemlja članica učinila je tako nešto - Velika Britanija nakon referendum o Bregzitu 2016. godine.Tačka ključanjaDrama na relaciji Poljska-EU traje od 2015. godine, a tačku ključanja dostigla je 7. oktobra 2021. kada je sudija Ustavnog suda Poljske pročitala presudu kojom su ključni elementi sporazuma EU proglašeni nekompatibilnim sa poljskim ustavom, zbog čega Poljska nema obavezu da ih se pridržava.Evropa je burno reagovala na ovu odluku. Među prvima se oglasio ministar spoljnih poslova Luksemburga koji je upozorio je Poljsku da se “igra vatrom”. Na debati u Evropskom parlamentu koja je usledila nekoliko dana kasnije, premijer Poljske ušao je u verbalni sukob sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.“Ovo je prvi put da sud neke države članice utvrdi da su sporazumi EU nekompatibilni sa nacionalnim ustavom. Ova odluka dovodi u pitanje temelje Evropske unije. To je direktan izazov jedinstvu evropskog pravnog poretka“, rekla je.Nekoliko dana kasnije, usledila je već pomenuta drakonska kazna od milon evra dnevno.Najneposlušnije dete Evropske unijePoljska je danas uz Mađarsku najneposlušnije dete Evropske unije, ali pre 17 godina bila je ekonomsko čudo bloka i primer za sve zemlje koje teže članstvu. Poljska je postala deo Unije 2004. godine, kada i Bugarska, Rumunija, Slovačka i Češka, ali je bila daleko ispred svih, zahvaljujući činjenici da je imala rast od sedam odsto BDP-a - tada najveći u Evropi.Delovalo je da će zemlja koja je više od četiri decenije provela iza gvozdene zavese nastaviti ka evropskom vrhu, međutim sukobi na relaciji Varšava-Brisel zaoštrili su se nakon dolaska PiS-a na vlast, pa je čak EU pretila Poljskoj 2018. godine članom 7. Ugovora o EU zbog kršenja obaveza kao članice Unije. Poljska je tada mogla da izgubi pravo glasa i milijarde evra subvencija, ali nije.BONUS VIDEO: Rudnik soli u Poljskoj

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortirudniksolipoljskads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2351087"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram