Kako se približava godišnjica početka rata u Ukrajini, čini se da je ovaj oružani sukob na pragu nove faze. Šanse da će mir uskoro biti postignut su minimalne, a zaraćene strane ulažu u komponente koje su im najbitnije. Ukrajina u naoružanje, koje mahom stiže sa zapada, Rusija u ljudstvo - zbog čega je i pokrenut talas mobilizacije.
Rusija je poslednjih dana intenzivirala svoje raketne napade i pozvala oko 300.000 novih vojnika ove zime. Mnogi od njih su se okupili u istočnoj Ukrajini, očigledno pripremajući se za napad.
Čini se da je cilj Rusije zauzimanje čitavog regiona Donbasa, u istočnoj Ukrajini, preplavljivanjem ukrajinskih snaga svojim trupama.
„To je ono zbog čega su Ukrajinci van sebe od brige“, rekao je Majkl Švirc, koji je za Njujork tajms izveštavao iz Donbasa. Kao što je ranjeni ukrajinski vojnik po imenu Pavlo rekao Majklu: „Posebno je teško kada imaš 50 momaka, a oni 300″.
Novinari Njujork Tajmsa donose najnovije informacije iz Ukrajine i pomažu da se odgovori na dva osnovna pitanja: Koja je najnovija strategija Rusije? A šta je plan Ukrajine?
As fighting intensifies again, the next phase of the war in Ukraine could turn on which side rearms faster, Western military officials say. Ukraine and Russia are expending ammunition at such a staggering rate that the West is struggling to keep pace. https://t.co/YklJF2il2U
— The New York Times (@nytimes) February 15, 2023
„Postoje znaci da će obe strane nešto preduzeti u narednim nedeljama i mesecima“, rekao je Džulijan Barns, dopisnik Tajmsa iz Vašingtona.
Ruska strategija
Rat se vodi skoro godinu dana i očigledno je prošao mnogo gore nego što je ruski predsednik Vladimir Putin očekivao. Rusija je preuzela kontrolu nad ukrajinskom teritorijom na istoku i jugu, ali je odbijena na drugim mestima. Američki zvaničnici procenjuju da je oko 200.000 ruskih vojnika ranjeno ili ubijeno.
Ipak, čak i uz sve svoje neuspehe, Putin ima razloga da veruje da bi se pozicija Rusije mogla poboljšati ove godine. On se oslanja na dve dinamike. Prvo, Rusija je mnogo veća zemlja, sa mnogo više resursa, od Ukrajine. Drugo, ishod rata je važniji za Ukrajinu i Rusiju nego za strane saveznike Ukrajine. Taj jaz bi na kraju mogao da dovede do toga da saveznici Ukrajine uspore snabdevanje ključnim oružjem i opremom.
„Strategija Putina je da sačeka Zapad, a zatim ponovo da se zauzme toliko zemlje i ubije toliko Ukrajinaca da oni pregovaraju o okončanju rata sa pozicije slabosti i da vlada Vladimira Zelenskog padne“, rekao je Džulijan.
Zapad je do sada uglavnom ostao ujedinjen oko Ukrajine. Najnoviji znak podrške: moderni tenkovi koje su SAD, Britanija i Nemačka pristale da isporuče. Ali postoje razlozi da se zapitamo koliko će podrška trajati. Čini se da je Nemačka u sukobu oko toga koliko snažno da se suprotstavi Rusiji, a nemački kancelar Olaf Šolc odbio je da kaže da Ukrajina mora da pobedi u ratu. U SAD, neki republikanci su kritikovali vojnu pomoć i tvrdili da Ukrajina nije američki problem.
Rusija se nada da će ove nedelje ostvariti novu pobedu preuzimanjem kontrole nad Bahmutom, gradom u Donbasu. U nedelju su ruski borci tvrdili da su zauzeli jedno selo nedaleko od grada. Odatle se nadaju da će preuzeti veći deo regiona.
„Rusija će pokušati da opkoli Donbas i da ga odseče i potpuno otme od Ukrajine“, rekao je Majkl novinarki Kler Mozes.
Američki zvaničnici su i dalje skeptični da će ruska veća kampanja za osvajanje istočne Ukrajine uspeti, s obzirom na stanje ruske vojske. Vojska pozivana poslednjih meseci uglavnom je neiskusna, a rat je već potrošio dosta municije i opreme.
„Rusi možda imaju želju za velikom operacijom. Ali nedostaju im sredstva“, rekao je Džulijan.
Ukrajinska strategija
Mnogi analitičari veruju da je zastoj ostaje najverovatniji scenario za ostatak 2023. godine. Ali i ukrajinski lideri i Bajdenova administracija veruju da je bolji ishod verovatan. Predstojeća infuzija nove vojne opreme, poput tenkova, znak je ovog optimizma.
Tenkovi imaju potencijal da pomognu Ukrajini da ostvari svoj najveći srednjoročni cilj: razbijanje takozvanog kopnenog mosta koji je Rusija uspostavila između teritorije koju kontroliše na istoku, uključujući Donbas, i na jugu, na poluostrvu Krim. To bi bilo simbolično važno za Ukrajinu i za Rusiju bi poskupelo snabdevanje trupa u oba regiona.
Jedan od početnih ciljeva Ukrajine mogao bi biti ponovno zauzimanje nuklearne elektrane u Zaporožju, unutar kopnenog mosta.
„Postrojenje obezbeđuje ogromnu količinu električne energije. Povratak bi bio najveći dobitak kontraofanzive do sada“, smatra Džulijan.
Da bi se pripremila za predstojeći napad, Ukrajina je povukla neke trupe sa linija fronta i poslala ih u Nemačku, Britaniju i Poljsku. Tamo se obučavaju u novim jedinicama i uče kako da koriste tenkove, artiljerijske cevi i drugu opremu koju je Zapad nedavno isporučio.
PROČITAJTE JOŠ:
Šta je sledeće?
Neki posmatrači smatraju da je Rusija već započela svoj najnoviji pritisak, a raketni napadi označavaju početak. Drugi smatraju da sledeća faza rata neće još najmanje nekoliko nedelja. Oni tvrde da je verovatnije vreme da bilo koja strana pokrene punu ofanzivu ovog proleća, nakon što otopli i sezona blata se završi.
Sledeće veliko diplomatsko pitanje je da li će saveznici Ukrajine poslati borbene avione, poput američkog F-16. Do danas su predsednik SAD Džo Bajden i nemački kancelar Olaf Šolc rekli ne. Čak i ako se predomisle, što se čini verovatnim, avioni neće biti od pomoći Ukrajini u skorije vreme.
„Obučiti nekoga na F-16 čak je teže nego obučiti ga na tenk“, rekao je Stiven Erlanger, glavni diplomatski dopisnik Tajmsa iz Evrope. „To bi napravilo razliku, pod pretpostavkom da je to dug rat. Što može biti.”
BONUS VIDEO: Rusi raketirali Kijev u novogodišnjoj noći – pogođen hotel u centru grada